Finansijski izazovi, prilagođavanje sredini, usamljenost: Kako studenti iz okolnih gradova Sandžaka žive u Novom Pazaru?

Studije izvan rodnog grada, roditeljima i budućim studentima donose nove uspehe, ali i mnoge poteškoće i izazove, kako finansijske prirode, tako i u pogledu prilagođavanja novoj sredini.

Pitali smo studente iz okolnih gradova Sandžaka kako izgleda njihova svakodnevnica, sa čime se najčešće susreću, ali i šta je ono što im se najviše dopada u vezi Novog Pazara, a šta je ono što im se, sa druge strane, manje sviđa?

Pošto se mnogi u potrazi za kvalitetnijim školovanjem, ali i svime što pruža život u centralnom gradu Sandžaka, radi studiranja sele u Pazar, za njih je početak studentskog života istovremeno i prvo osamostaljivanje.

Dvadesetjednogodišnja Ena Latifović, studentkinja iz Tutina ističe da joj je najteže pitanje – kako sam prebroditi neku zdravstvenu nelagodu, ali da u periodu blagostanja uživa provodeći vreme po lokalnim tržnim centrima.

Koji su najčešći izazovi sa kojima se susrećeš u Novom Pazaru?

Mislim da mi je bilo najteže u periodu kada se razbolim ili imam neki zdravstveni problem i osećam da nema koga da brine o meni.

Onda shvatimo da nema kućne apoteke i da sve moramo da kupimo sami, pa je bilo i trenutaka kada sam se osećala loše i žalila jer nemam nikog ko bi me odvezao na hitnu, što bi samo po sebi bilo problematično čak i da imam prevoz jer nisam sigurna kakav tretman bih dobila bez zdravstvene knjižice.

U takvim momentima me obuzme neki poseban vid usamljenosti koji sam sigurna da delim sa većinom studenata koji nisu u svom gradu.

Kako izgleda tvoja svakodnevnica u Pazaru?

Svoje dane uglavnom provodim na fakultetu, odnosno predavanjima, nakon kojih uglavnom popijem kafu sa kolegama u blizini fakulteta. U stanu odmaram sa cimerkom i trudimo se da isprobamo neke nove recepte ili jednostavno puštamo da se vreme ispuni spontano.

Svake noći, sa cimerkom imam „tradiciju“ koja se svodi na šetanje, uvek istim ulicama, onda kupovina u istoj prodavnici, svaku noć, a kasnije ostanemo na klupi ispred zgrade, gledajući neku seriju ili film.

Šta je ono što ti se najviše dopada u vezi Novog Pazara, a šta je ono što ti, sa druge strane, ne prija?

U Novom Pazaru obožavam Rekreacioni centar kada je lepo vreme, kao i gradski park u kojem volim da učim ili čitam na travi. Jako sam srećna što sam na rekreacionom uvek okružena dečicom ili životinjama.

Takođe, moram da naglasim da me jako ispunjavaju prodavnice u lokalnim tržnim centrima, toliko da bih svoj studentski dinar potrošila na preslatke gluposti. Ono što mi se ne dopada je gužva u Prvomajskoj ulici, i, takoreći, nepravilno organizovane ulice.

Da li bi, po završetku studija, htela da ostaneš u Novom Pazaru? Ako da, zašto? Ako ne, zašto?

Ne bih se protivila da ostanem u Novom Pazaru jer ovi ljudi, ovaj grad nose toplinu kakva se retko sreće. Preferirala bih da ostanem u Novom Pazaru ali putujući stalno. Jedini slučaj kada ne bih ostala – ako ne uspem da pronađem (ili zadržim) toplije ljude i društvo koje ima široka shvatanja, ljude koji prihvataju moja.

Ena Latifović (21), Tutin, Državni univerzitet u Novom Pazaru, Engleski jezik i književnost.

Već treća godina na studijama Građevine, Kerim Avdić iz Sjenice uveliko je stekao svoje rutine, prijatelje i stalno okruženje. On govori da je za njega stambeno pitanje najveći izazov, jer, kako kaže, “stanodavci precenjuju smeštaj koji nude“.

Koji su najčešći izazovi sa kojima se susrećeš u Novom Pazaru?

Što se tiče izazova, ja ih lično nemam puno, ali iz razgovora sa prijateljima i kolegama koji takođe dolaze iz drugih gradova i ovde studiraju i njihovih iskustava, mogu da kažem da je jedan od najvećih pronalazak adekvatnog smeštaja.

Jer su u današnjem vremenu kirije su jako visoke, a uslovi koji stanodavci nude baš i nisu u skladu sa cenama. Pored toga, život studenta iziskuje dosta finansija, pogotovo ako se u isto vreme na studijama nađe više dece iz jedne porodice.

Kako izgleda tvoja svakodnevnica u Pazaru?

Dnevni rasporedi su uglavnom slični, pored predavanja i drugih obaveza vezanih za fakultet, uvijek se nađe slobodnog vremena za izlazak sa društvom, a i za druge aktivnosti.

Ja lično to vrijeme koristim da se što više družim, a u tome mi dosta pomaže veliki broj nevladinih organizacija koje funkcionišu u Novom Pazaru i većina mojih prijatelja potiče iz tih interesnih sfera.

Šta je ono što ti se najviše dopada u vezi Novog Pazara, a šta je ono što ti, sa druge strane, ne prija?

Upravo to što su ljudi jako gostoprimljivi i što je lako da svako pronađe nešto što ga interesuje i okupira, mnoštvo prilika za napredak i naravno nastavak karijera.
S druge strane ono što mi se ne dopada je to što ljude i pored njihovog znanja i mogućnosti da napreduju koči to da ako nisi član partije – ti nemaš šansu da napreduješ, jer ima neko ko je „preči“ jer ima člansku kartu.
Dodatno utiče i činjenica da grad ne vodi dovoljno brigu o mladim ljudima, iako se konstantno potencira da je po proseku godina stanovnika najmlađi grad u Evropi. Smatram da bi to definitivno trebalo promeniti.

Da li bi, po završetku studija, hteo da ostaneš u Novom Pazaru? Ako da, zašto? Ako ne, zašto?

Voleo bih, a glavni razlog tome je to što se ovde osećam kao kod kuće i vidim šansu da napredujem i doprinesem kako sebi tako i zajednici, međutim ako se u neko dogledno vreme ovakvo stanje kakvo je u gradu ne promeni, sumnjam da ću ostati pri toj odluci.

Kerim Avdić (22), Sjenica, Državni univerzitet u Novom Pazaru, studijski program Građevinarstva

Mlada Amina Mekušić iz Prijepolja, za Novi Pazar kaže da je grad sa dušom, fascinirana činjenicom da na “tako malom prostoru ima toliko humanih ljudi, humanitarnih organizacija“. A da li postoji i tamnija strana koju bi radije promenila?

Koji su najčešći izazovi sa kojima se susrećeš u Novom Pazaru?

Najveći izazov s kojim student susreće je prilagođavanje novoj sredini, izmena načina života koje donosi pazarska sredina. Velika je razlika kad iz malog grada iz kog dolaziš, ostaneš do kasno – niko ti ništa ne govori, niti ti dobacuje. S druge strane, u Pazaru se često susrećem sa tim.

Kako izgleda tvoja svakodnevnica u Pazaru?

Svakodnevnica mi se ogleda u svakodnevnom spremanju ispita, provođenju slobodnog vremena sa društvom. Pretpostavljam da se ne razlikujem mnogo od ostalih studenata.

Šta je ono što ti se najviše dopada u vezi Novog Pazara, a šta je ono što ti, sa druge strane, ne prija?

Da počnemo prvo od onog što mi se najmanje sviđa – neprijatni pogledi, ljudi koji pažnju posvećuju tuđim životima više nego svojim, pretpostavljam. Predrasude cvetaju, a često se osećam marginalizovano ako se slobodnije obučem, obučem nešto što nije u skladu sa zamislima okoline, ili jednostavno ostanem odana svom stilu koji smatram drugačijim.
Ono što mi se najviše sviđa jeste to što su Pazarci vrlo human i vrlo vredan narod, fascinira me što je tako mali grad toliko postigao sa volonterima i u polju humanog rada.

Da li bi, po završetku studija, htela da ostaneš u Novom Pazaru? Ako da, zašto? Ako ne, zašto?

Trenutno ne vidim sebe u Pazaru, ali jedini razlog zbog kojeg bih ostala jeste posao.

Amina Mekušić (22), Državni univerzitet u Novom Pazaru, Ekonomija

Podsetimo, rezultati ankete koju je početkom ove godine sprovela nevladina organizacija Forum 10 pokazuje da su mladi u Novom Pazaru nezadovoljni svojim položajem, a kao najveće probleme vide nezaposlenost, korupciju, partijsko zapošljavanje i loše obrazovanje.

U anketi je učestvovalo 139 mladih Novog Pazara od 15 do 30 godina koji su odgovarali na 20 pitanja vezanih za njihov opšti položaj, obrazovanje, učešće u donošenju odluka i ekonomiji. Najpozitivniji su odgovori vezani za obrazovanje, gde je 50% od anketiranih zadovoljno obrazovnim sistemom, dok 2/3 mladih ne vidi mogućnost na uticaj donošenja odluka u svom gradu.

Srbiju mesečno napusti više od 4.000 ljudi, a godišnje oko 51.000, uglavnom mladih, pokazuju podaci Evropskog statističkog zavoda. Novi Pazar sa oko 110.000 stanovnika najmlađi je grad u Evropi, a kao jedan od glavnih uzroka zašto mladi ljudi odlaze ističe se ekonomska i politička situacija zbog koje mladi izražavaju nezadovoljstvo.

Ukupni troškovi vaspitanja i obrazovanja kojih se Srbija odrekla kroz prosečni godišnji odliv građana se kreću u rasponu od 5,8 do 6,7 milijardi dolara godišnje. Pročitajte naš članak o tome koliko nas košta odlazak mladih iz Srbije.

Ostale teme koje se tiču mladih, a koje je ekipa A1 obrađivala možete pogledati klikom na ovaj link.

Autor: Mejrema Nicević Nokić