Naša redakcija još uvek nije uspela da nađe javnu reakciju predstavnika političkih partija, nevladinih organizacija i pojedinaca iz Sandžaka na odluku direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Aleksandra Vulina da dvema studentkinjama sa Fakulteta kriminalistike, kriminologije i bezbednosnih studija Univerziteta u Sarajevu, Valentini Vujičić i Slađani Todić omogući smeštaj u studentskom domu, kao i stipendiju za studije na Akademiji za nacionalnu bezbednost u Beogradu. One su optužene da su na dan obeležavanja 28. godišnjice genocida u Srebrenici veličile osobe osuđene za ratne zločine šireći međunacionalnu mržnju.
Na Fejsbuk stranici posvećenoj promociji aktivizma i borbi za bolje i pravednije društvo “Karton revolucija“, kruži snimak autora koji i stoje iza ovog pokreta, sa porukom pobune protiv ove odluke. “Ako ste srednjoškolci iz Novog Pazara, Niša, Subotice, Pančeva ili bilo kojeg drugog grada u Srbiji, koji marljivo učite i radite, za vas verovatno neće biti mesta na Akademiji za nacionalnu bezbednost i sigurnost. Zato što su vaše mesto zauzele osobe koje su iz druge države, a njihova jedina vrednost je veličanje onih koji su počinili genocid i zločine“, navodi se u ovom snimku.
Tužilaštvo BiH formiralo je predmet protiv dve studentkinje po prijavi MUP-a Kantona Sarajevo, prenosi N1. Kakvu poruku ova odluka šalje studentima koji se ocenama bore za stipendije i mesta u studentskim domovima? Na ovu temu sandžačke političke partije, nevladine organizacije, ali i pojedinci još uvek nisu reagovali. U studiju N1 u emisiji Tema jutra razgovarali su novinar BIRN-a, Denis Džidić i istraživač na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju u Srbiji, Filip Balunović.
“Rekao bih da mi u Bosni i Hercegovini živimo jedan zarobljeni politički sistem koji kroz obrazovanje odgaja decu koja isključivo uče podele. Mi smo više puta radili analize upravo onoga što deca širom BiH uče vezano za rat u BiH i zaključili da je tu dominatan istorijski revizionizam, jednoperspektivno posmatranje sa strane da su samo određene strane žrtve, a isključivo druge strane počinioci. Ta dehumanizacija, demonizacija jednostavno odgaja generacije koje nemaju multiperspektivni pristup, ne uče na osnovu sudskih utvrđenih činjenica i nisu im u potpunosti jasne stvari koje oni dele“, rekao je novinar BIRN-a, Denis Džidić.
“Ja o njima razmišljam kao o žrtvama ovog sistema. Pored toga što su proizvod i žrtve ovog sistema, zbog nečega što nisu smele da naprave, one sada postaju i žrtveni jarci. Takve stvari rade i izgovaraju i politički predstavnici, pre svega iz Republike Srpske i niko nikada za to nije odgovarao. Činjenica je da se slamaju kola na njih“, zaključio je tada i Filip Balunović.
Na konferenciji za novinare koja je održana u Istočnom Sarajevu, optužene su iznele niz tvrdnji da su „izložene medijskoj hajci od strane svojih kolega, ali i građana Sarajeva i Federacije BiH“.
“Posle ovih nemilih događaja, mislim da je svima dovoljno jasno da nije moguć nastavak našeg daljeg školovanja u Sarajevu. Zato smo sa zadovoljstvom prihvatili poziv Aleksandra Vulina da nastavimo školovanje na Akademiji za bezbednost”, rekla je Valentina Vujičić, ističući ogromnu zahvalnost predsedniku Bezbednosno-informativne agencije BIA, Aleksandru Vulinu za pružanje prilike, koja joj je, navodno, spletom “neočekivanih“ okolnosti pružena, prenosi banjalučki A TV portal.
Njena koleginica Slađana Todić, koja je na 11. jul kada se obeležava genocid u Srebrenici, takođe pružila podršku osuđenim u Hagu ratnim zločincima, imala je reči hvale predsedniku Republike Srpske, Miloradu Dodiku, dodajući da ih je zaštita istomišljenika “podstakla da ne gledaju u prošlost, već da se isključivo osvrnu na budućnost“, prenosi A TV portal.
Podsećanja radi, tri dana nakon obeležavanja genocida u Srebrenici, na sednici Bošnjačkog nacionalnog vijeća (BNV) vijećnici su jednoglasno usvojili niz zaključaka o sećanju na žrtve genocida u Srebrenici pozivajući Skupštinu Srbije da usvoji Rezoluciju o genocidu, kako ga je i Međunarodni sud u Hagu 2007. i odredio.
Prvi zaključak podrazumeva poziv BNV-a Narodnoj skupštini Republike Srbije da usvoji Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, saglasno presudama međunarodnih sudova.
Kao krovna institucija Bošnjaka u Republici Srbiji, Bošnjačko nacionalno vijeće smatra da je izuzetno važno da narodi na Balkanu, na temeljima pravde, grade zajedničku budućnost kako bi se postigao mir i stabilnost.
Na sednici su, osim članova odbora BNV-a, prisustvovali i predsednici gradova i opština u Sandžaku, kao i predsednici skupština gradova i opština, pozvani kao gosti.
Više je od 50 osoba osuđenih za genocid i zločine u Srebrenici na više od 700 godina zatvora. Zločin u Srebrenici iz jula 1995. godine, jedini je koji se dogodio na prostoru bivše Jugoslavije, a koji je pred međunarodnim i domaćim sudovima okarakterisan kao genocid.
Radovan Karadžić, prvi predsednik entiteta Republika Srpska, pravosnažno je u Hagu osuđen na kaznu doživotnog zatvora za genocid u Srebrenici, kao i zločine protiv čovečanstva i kršenje zakona i običaja ratovanja u drugim delovima BiH. Na doživotnu je kaznu u istom sudu za genocid osuđen i glavnokomandujući VRS-a za vreme rata u Bosni, Ratko Mladić.
