ŽRTVE POPLAVA Koliko je proces oporavka od traumatičnog iskustva izazovan?

O psihološkim posledicama koje su žrtve poplava pretrpele protekle nedelje za A1 govori psihološkinja Sabina Hajrović, i ističe da proces oporavka od traumatičnog iskustva izazvanog poplavama može biti dugotrajan i izazovan, ali da su podrška okoline i briga o sebi ključni faktori u procesu isceljenja.

Ona napominje da je najvažnije razumeti emocionalna stanja kroz koja prolaze, a da traženje podrške, izgradnja novih rutina, održavanje pozitivne perspektive, povezivanje sa drugim žrtvama poplava, kao i razvijanje strategije suočavanja sa budućim neočekivanim izazovima mogu biti lekoviti u toku oporavka od situacije.

Nakon što su u nedelji za nama žrtve poplava pretrpele gubitak velikog dela svog domaćinstva što za sobom povlači mnoga egzistencijalna pitanja, važno je da kao društvo budemo svesni da problemi sa kojima se trenutno suočavaju mogu biti jako iscrpljujući, i da se u tom smislu trudimo da ohrabrujuće utičemo na njih.

“Dopustite sebi da osećate širok spektar emocija, uključujući tugu, gubitak, bes, strah ili anksioznost. Nemojte suzbijati ove emocije, već im pružite vreme i prostor da se izraze“, govori Sabina Hajrović ispred Psihološkog savetovališta i Neurofeedback centra “Haja“.

Kao centar za mentalno zdravlje koji je posvećen pružanju pristupačne psihološke nege deci, adolescentima i odraslima, misija centra počiva na davanju podrške pojedincima koji imaju poteškoća u rešavanju problema svakodnevnog života ili prolaze kroz različite vrste životnih kriza, ali i onima koji žele da bolje upoznaju i razumeju sebe kako bi unapredili svoje psihološko funkcionisanje.

“Nemojte se ustručavati da zatražite podršku od svoje porodice, prijatelja ili profesionalnih savetnika. Razgovor sa nekim ko vas razume i ko može pružiti podršku može biti od velike pomoći u procesu isceljenja. Kada je reč o izgradnji novih rutina, uspostavljanje novih struktura može vam pomoći da povratite osećaj normalnosti i sigurnosti, koje će doprineti osećaju stabilnosti. Verujemo da u trenucima krize može biti teško, pokušajte da održite pozitivnu perspektivu. Fokusirajte se na ono što je preostalo, na resurse koje imate i na mogućnosti koje se otvaraju pred vama. Radite na tome da pronađete smisao i svrhu u novim okolnostima“, kao preporuke ponašanja u ovim situacijama navodi Hajrović.

Zahvaljujući viziji koju svakodnevno implementiraju u radu sa svojim klijentima, ovaj centar radi na osvešćivanju javnosti o temi mentalnog zdravlja, koja je neretko u manjim sredinama zapostavljena. Po definiciji Svetske zdravstvene organizacije, zdravlje je stanje potpunog fizičkog, duševnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti, tako da je promovisanje i negovanje mentalnog zdravlja jednako važno kao i briga o fizičkom.

“Povezivanje sa drugim žrtvama poplava ili lokalnom zajednicom može biti izuzetno korisno. Bitno je podeliti iskustva sa osobama koje su prošle kroz slične situacije. Kroz iskustvo koje ste doživeli prolazeći ovaj period, imate priliku da izgradite otpornost i snagu tako što ćete naučiti iz svojih iskustava; prepoznajte svoje unutrašnje resurse i razvijajte strategije suočavanja sa budućim izazovima. Rad na ličnom rastu i jačanju mentralne otpornosti može vam pomoći da se izdignete iz traume i krenete napred“, zaključuje ona i dodaje da su sve emocije normalne reakcije na traumatično iskustvo, ali da su podrška bližnjih i briga o sebi ključne stvari u oporavku.

Činjenica je da je jedno od najtraumatičnijih iskustava za koje se nadamo da ga nikad nećemo iskusiti jeste to da se nešto neprijatno desi kući ili stanu u kom živimo. Dom je mesto na kom doživljavamo najvažnije trenutke sa porodicom, gde svakodnevno obitavamo i gledamo kako naša deca prave prve korake u životu. Kada se ta unutrašnja porodična ravnoteža naruši, neminovne su i posledice koje mogu uticati na naš unutrašnji mir i tako narušiti naš otpor na stres. To su stvari koje su izvan naše kontrole i nad kojima nemamo nikakvog uticaja, poput požara, poplave, jakog vetra ili provale.

Podsećanja radi, prethodne nedelje usled velikih poplava koje su zatekle naselja Novog Pazara, a i Srbije, mogle su se zateći prizori poplavljenih kuća, klizišta, srušenih mostova i građana koji su provodili noći budni pokušavajući da sačuvaju svoja domaćinstva koja su gradili godinama, a odjednom su odneta poplavama. Meštani naselja Trnava se nakon nevremena takođe pitaju “da li treba neko da pogine da bi neko došao ovde“, nakon posledica uzrokovanim nevremenom.

Ono što je svetla strana svega jeste da su građani Novog Pazara pokrenuli akciju pomoći poplavljenim kućama kako bi ukazali solidarnost svojim sugrađanima.