U vrtlogu korupcije- Korupcija u Sjenici ne sme biti normalna pojava

Korupcija kao negativna društvena pojava, u kojoj se krše odgovarajuće etičke norme u cilju sticanja profita, tema je o kojoj se nerado govori, posebno u manjim opštinama poput Sjenice.

„Da bismo sprečili korupciju, na njenu pojavu moramo reagovati, ali je najpre potrebno pospešiti to reagovanje, kako na lokalnom, tako i na golobalnom planu, od državnog vrha pa sve do manjih sredina. Mi živimo u maloj sredinici, ali se ja, najpre kao majka dece koja su srednjoškolci, za sve ove godine njihovog obrazovanja nisam srela sa korupcijom i lično verujem da svaka ocena mora biti zaslužena“, objasnila je Burović, podsećajući da je „poklanjanje ocena“ jedan od vidova korupcije.

Ona dodaje da je nepravedno data ocena učeniku zapravo diskriminacija ostalih đaka i da se kao takav oblik korupcije ne sme događati.

„Iz razgovora sa kolegama, ali i na osnovu nekih istraživanja koja sam pratila saznala sam da je korupcija u osnovnim i srednjim školama na veoma niskom nivou. U nekim malim tragovima je možemo primetiti, a verovatno se nekada ljudi i plaše da bi ih njena prijava u budućnosti mogla dovesti do nekih problema. Ipak, na korupciju se može reagovati, možemo je, ali i trebamo prijaviti“, ističe Burović.

Pojašnjava da ukoliko neko u školi gde je ona zaposlena primeti bilo kakav vid korupcije, treba to da prijavi putem predstavke (obrazac koji se popunjava) ili dolaskom kod direktora.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

„Ukoliko bi se, recimo, neko požalio na nekog našeg profesora da putem ucene ili na neki drugi način, želi da dođe do odgovarajućeg profita, mogao bi odmah da se obrati direktoru, koji bi preduzeo odgovarajuće pravne radnje, koje podrazumevaju pokretanje disciplnskog postupka ili postupka pred javnim sudom“, objašnjava ona.

Kao jedan od mehanizama za borbu protiv korupcije je zakonsko rešenje prema kome svi profesori ulaskom u bilo kakav vid koruptivnih radnji snose rizik da izgube licencu za rad, ukoliko se dokaže njegova krivica, a time i gube pravo da ih u budućnosti angažuju obrazovne ustanove.

Burović ukazuje i na postojanje Agencije za borbu protiv korupcije i postojanje Zakona za sprečavanje korupcije, u okviru kojeg je razvijen sistem da identitet onoga ko je prijavljuje ostaje anoniman.

Iako je zakon na strani pravde, pravni mehanizmi jasni i primenjivi, ona smatra da su Sjeničaci nedovoljno upoznati sa tim procedurama.

„Mislim da su naši ljudi prilično šturi kada je u pitanju usvajanje znanja u ovoj oblasti, izuzev onda kada se nađu u situaciji da su im potrebna. Zato smatram da o ovoj temi treba što više razgovarati, stalno je pokretati i organizovati edukacije“, zaključuje ona.

 

 

 

 

 

 

 

 

Tehnička škola u Sjenici

 

Jednog od članova Lokalnog antikorupcionog foruma (LAF) i predsednika Udruženja građana „Flores“ iz Sjenice Sedata Vrcića posebno plaši činjenica da sve više mladih ljudi ima pozitivan stav prema korupciji.

„Imamo situaciju da ljudi, koji su stekli bogatstvo na koruptivan način i koji žive u strahu da će sudstvo biti uspostavljeno, postaju uzor nekim mladim ljudima i pokazuju divljenje prema njima. Toga se pribojavam u budućnosti“, rekao je Vrcić.

On misli da je situacija krenula po zlu onoga trenutka kada je postalo normalno da je za nekoga ko je „pokrao“ rečeno da se „snašao“, te da je današnje društvo takvo da ljudi koruptivne radnje prihvataju kao nešto sasvim normalno ili sa druge strane nemaju hrabrosti da kažu bilo šta protiv toga.

Vrcić tvrdi da sve što je sistemski dobro ili sa druge strane sistemski loše, potiče iz prosvete, jer je naš sistem obrazovanja specifičan, a u udžebničkoj literaturi je gotovo nemoguće naići na termin „odgovornost“.

„Dakle, kako bismo uticali na smanjenje korupcije, prvo trebamo krenuti od školstva koje treba da proizvodi dobre limare, advokate, pekare, inžinjere, ali i odgovorne građane, a nikako obične polsušnike koji su veliki i prisutan problem“, ističe Vrcić.

On smatra da su iza nas decenije u kojima se mnogo toga tolerisalo, gde se u mnogo navrata sa simpatijama govorilo o korupciji, pa čak i otvorenom kriminalu iz čega sledi zaključak da se mnoge stvari moraju manjati, ali i pitanje da li mi to kao društo i želimo.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Dodaje da se korupcija mora iskorenjivati do najnižih vidova, poput onih kada se na „burazerskim“ osnovama toleršu prekršaji u saobraćaju, sa ciljem da svi trebaju obavljati poslove legalno i legitimno. Suprotnost tome je stvarnost, u kojoj  ljudi žive u nekoj vrsti stalnog straha.

„Dužan sam da kažem da sam bio jedan od onih koji su učestvovali u izradi Lokalnog antikorupcionog plana (LAP), kao i to da sam jedan od pet članova LAF-a, koji se nije sastao više od dve godine, iako smo od par članova imali bezuspešnih inicijativa. Ja nemam dokaze, ne mogu tvrditi, ali me sve navodi na vrlo snažnu pretpostavku da je neko iz krugova lokalne vlasti sugerisao nekom iz tima da se to zamrzne i da ne radi“, ističe Vrcić.

On zaključuje razgovor porukom mladima, da svaka koruptivna radnja i popularizacija „pokvarenjaštva“ treba da bude osuđena, kako kao društvo ne bismo postali žtve prevara i otimačina, bez načina da se zaštitimo.

 

Projekat “U vrtlogu korupcije“ realizuje Udruženje građana Free Media. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.