U školama manjak discipline, labav sistem ocenjivanja, a očekivanja roditelja velika

Učitelji su ključni akteri u životima dece, igrajući važnu ulogu u oblikovanju njihovih budućnosti. Tri nosioca ove odgovornosti iz Novog Pazara, učiteljice Velida Krkušić i Mersiha Rupić i učitelj Bahrija Sijarić, dele svoja iskustva i perspektive o svojoj odgovornosti, izazovima i saradnji sa decom i roditeljima.

Učiteljica u Osnovnoj školi “Jovan Jovanović Zmaj”, Mersiha Rupić, upoređujući učitelje s roditeljima, superherojima i decom istovremeno, ističe radost u prenošenju znanja i brige oko ispunjavanja očekivanja svojih učenika.

“Biti učitelj znači biti roditelj, superheroj i dijete u isto vrijeme. Ovaj poziv zahteva mnogo ulaganja ali se na kraju sigurno sve isplati.

Najlepša strana ovog posla koja briše sve one manje dobre stvari je onaj trenutak kada shvatite da ste zaista uradili nešto humano, da ste prenijeli znanje a da ste pritom i vi ostali dijete.

Manje dobra strana je svakako (složiće se svi nastavnici sa mnom, sigurna sam) administracija. Najteže mi pada što posle održane nastave preispitujem sebe – da li sam ispunila njihova očekivanja. Učitelj se pamti zauvek i ako se na početku razočaraju, ako ne osjete podršku i razumijevanje to bi me najviše rastužilo.

Iz dosadašnjeg iskustva nije bilo loših i neprijatnih situacija, jedino šta bih mogla da izdvojim je nekada više zaštitnički nastrojenih roditelja, ne kažem da pre nisu bili, ali mislim da nekad taj stav može da bude štetan za dijete a to svakako nama otežava rad”, govori Rupić.

Bahrija Sijarić, učitelj u Osnovnoj školi “Bratstvo” ističe zadovoljstvo u radu sa decom i naglašava da ne postoji negativna strana u obavljanju ove profesije.

“Učitelj je jedan deo života gde se trudimo da ostavimo nasleđe i ostavimo bolje generacije iza sebe. Ne postoje negativne strane u obavljanju ove profesije. Rad sa decom je nešto najbolje što u životu može da se desi, barem meni. Ništa mi ne pada teško u radu sa njima, uživam u pripremi oblasti gradiva koje treba da se obradi.

Pokušavam da ih stimulišem neformalnim obrazovanjem koje spajam sa formalnim u okviru neke nastavne oblasti. Zahvaljujući digitalnim inovacijama koje su implementirane u nastavu, rad sa decom je uveliko olakšan, s obzirom da sam ja počeo pre deset godina kada toga nije bilo. Deca mnogo lakše usvajaju gradivo kroz ovaj vid učenja.

Kada je reč o saradnji sa roditeljima, u dosadašnjoj karijeri nisam imao niti jedan problem sa njima. Moje lično mišljenje je da komunikacija sa roditeljima i održavanje discipline na času zavisi isključivo od profila ličnosti i autoriteta nastavnika”, ističe Sijarić.

Master učiteljica Velida Krkušić ističe da, iako tehnologija olakšava nastavu, suočava se s izazovima kao što su manjak discipline i očekivanja roditelja. Ipak, naglašava da učitelji nesebično daju svoj doprinos kako bi ostvarili svoju misiju.

”Odvajkada je učiteljica važila za jednu od najbitnijih uloga u životu svakog deteta. To je umno ljudsko biće u misiji širenja znanja i formiranja karaktera mladih. Učitelj treba biti vrlo uspešan model. Kažem “treba“, jer na današnjicu mnogi faktori utiču na vrednost istih.

Postoje lepe, a i one manje dobre strane ove profesije. Savremena tehnologija olakšava potrebe izvođenja nastave, interaktivne metode učenja pospešuju motivaciju i zainteresovanost kod učenika.

Manje dobra strana je to što se kod dece može uočiti manjak discipline, vrlo labav sistem ocenjivanja, kako i velika očekivanja roditelja, iako se učitelj nesebično daje da ostvari svoju misiju”, govori ona za portal A1.

 

Raznolika iskustva ukazuju na uloge učitelja i izazove s kojima se suočavaju, kao i na radost i zadovoljstvo koje izvlače iz oblikovanja budućih generacija. Saradnja između učitelja, dece i roditelja ključna je za uspešno obrazovanje i razvoj dece, zaključuju.