STUDIRANJE U INOSTRANSTVU MI JE OLAKŠALO PUT DO BOLJEG POSLA

Novopazarac Anel Bajrović (29) rodni grad je napustio pre 10 godina, kada je nakon završene Gimnazije odlučio da osnovne studije upiše na Američkom Univerzitetu u Bugarskoj (AUBG).

„Na tom univerzitetu sam završio dupli smer (double major): Evropske Politike i Političke Nauke & Međunarodni odnosi sa specijalizacijom u javnoj politici. Nakon toga, da bih zaradio novac za dalje školovanje, radio sam dve godine u Americi u jednoj manjoj korporaciji na menadžerskoj poziciji. Dalje usavršavanje nastavio sam u Nemačkoj, gde sam našao najbolje uslove i upisao master studije na Willy Brandt School of Public Policy. Tu sam završio master iz Javne politike sa specijalizacijom iz političke ekonomije i evropske javne politike“, priča nam ovaj vredni mladić put do ostvarenja njegovih snova.

Master studije je završio u martu 2020. godine na samom početku pandemije korona virusa, a trenutno živi i radi u Frankfurtu, u start-up tech industriji, u departmanu za poslovne operacije. Anel kaže da se na studiranje u inostranstvu odlučio zbog brojnih fleksibilnosti, ali i mogućnosti da upozna različite kulture i običaje drugih naroda.

„Na taj način se šire poznanstva, pa tako ja danas imam prijatelje i poznanike na svim stranama sveta. Sve to zajedno predstavlja jedan bolji i svestraniji vid obrazovanja.Tokom srednje škole bio sam učesnik programa razmene u SAD-u, a po povratku sam čuo za AUBG. To je za mene bila jedinstvena prilika da studiram po američkom sistemu, a po mnogo povoljnijoj ceni školarine nego u Americi“, pojašnjava on.

Ističe da je nakon završenih studija shvatio da mu inostranstvo nudi mnogo više mogućnosti u daljem napredovanju u njegovoj oblasti specijalizacije. Anel kaže da je u stalnom kontaktu sa prijateljima koji su fakultete završili u Srbiji i da je često u prilici da shvati da je njegovo iskustvo sa studija prilično drugacije od njihovog.

„Obrazovanje u Nemačkoj je slično sprskom, gde su profesori iz pojedinih predmeta očekivali od nas da napamet pamtimo definicije i učimo suvoparno gradivo. Međutim, američki sistem je potpuno drugačiji i nudi veću fleksibilnost, zasniva se na razumevanju gradiva i vašem ličnom kritičkom razmišljanju“, priča Anel.

Dodaje i da se školovanje razlikuje i po broju studenata na časovima.

„U prvoj godini, na opštim predmetima bilo nas je maksimalno 20, dok kasnije u trećoj i četvrtoj na specijalizovanim predmetima bilo nas je oko pet. Studenti imaju mnogo veću slobodu u pogledu biranja predmeta i samim tim mogućnost da samostalno organizuju svoju specijalizaciju, tako što sami biraju časove i profesore sa kojima žele da rade. Mala proporcija studenata i profesora osigurava to da je nastavno osoblje uvek dostupno i da mogu i žele da vam pomognu u razvijanju vaših individualnih interesovanja i planova za karijeru. Čak sam i danas nakon pet godina od završenih osnovnih studija sa nekim profesorima i dalje u kontaktu, jer žele da prate moje napredovanje i uvek su tu da pomognu na bilo koji način“, kaže Anel.

Teo Taraniš iz Nevladine organizacije “Forum 10” smatra da je najveći uzrok što mladi odlaze na školovanje u inostranstvo upravo bolja organizacija obrazovnog sistema. Takođe ističe da je presudna I želja za promenom I drugačijim.

„Ključna razlika i u stvari prednost školovanja u inostranstvu u odnosu na školovanje u zemlji ogleda se u boljem kvalitetu obrazovanja u inostranstvu. Taj kvalitet ogleda se u sticanju vrlo konkretnih znanja i veština, mogućnostima za učenje i savladavanje više jezika i kreiranju mreže kontakata i povezivanja sa mladima iz različitih zemalja. To su stvari koje kasnije značajno povećavaju šanse za pronalaženje bolje plaćenih poslova. Mladi iz Srbije koji su kroz različite programe EU bili učesnici studentskih razmena upravo to navode kao razloge zašto su se odlučili da jedan deo svog školovanja provedu u inostranstvu.“

On ističe da se mladi, u ovom slučaju studenti, ne bore za svoja prava u dovoljnoj meri i ne koriste svoj položaj na pravi način, a mogli bi da poboljšaju, ili makar utiču na poboljšanje obrazovnog sistema.

„Studenti, kao i svi mladi u Srbiji, pa i mladi u Novom Pazaru, su deo opšte društvene atmosfere u kojoj se borba za bolji položaj u obrazovanju ili prilikom zapošljavanja, na primer, ne isplati. Stvoren je takav ambijent u kojem je bilo kakav aktivizam, pa i studentski, izgubio na snazi i važnosti. Primera radi, studentske organizacije se osnivaju ne da bi se borile za prava studenata nego da bi se bavile organizacijom turističkih putovanja za studente. Ili, studenti su postali deo igre moći na fakultetima i univerzitetima gde izabrani predstavnici studenata više brinu o svom položaju unutar upravljačkih struktura nego o položaju studenata.“ , kaže  on.

Taraniš ističe da je za zadržavanje mladih ovde potreban ceo jedan sistem, pre svega sigurnost studenata da će na kraju školovanja moći da unovče svoje diplome i dobiju posao.

„Prvi način da se mladi zadrže je povećanje kvaliteta obrazovnog procesa na svim nivoima, a drugi je stvaranje mogućnosti za zapošljavanje mladih po završetku školovanja. Ove dve stvari su međusobno povezane i ne mogu se posmatrati odvojeno. Ne možete da imate loš obrazovni sistem koji će dati kvalitetnu radnu snagu , niti je moguće zadržati obrazovan kadar koji nema gde da radi. Trenutno, mi kao društvo ne zadovoljavamo niti jedan od ova dva uslova da bi mladi želeli da ostanu. Zato se većina njih po završetku školovanja odlučuje da napusti zemlju.” , zaključuje  Taraniš.

Inače, prema poslednjem istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS)  više od polovine mladih planira da napusti Srbiju, . Ovakve planove nešto češće imaju mlade žene nego njihovi muški vršnjaci, ali su i jednima i drugima razlozi slični – otišli bi pre svega da bi preko granice našli dostojanstveniji život i viši standard života.

Tekst je objavljen u okviru projekta „Evropa je s nama – promocija vrednosti EU u jugozapadnoj Srbiji u kontekstu procesa oporavka od COVID-19”, koji sprovodi Kulturni centar DamaD realizuje uz finansijsku podršku Saveznog ministarstva spoljnjih poslova Savezna Republike Nemačke, grada Novog Pazara i opština Tutin i Sjenica.

 

Alma Kardović Radetinac