U borbi protiv narkomanije, lokalna samouprava svake godine izdvaja budžet putem konkursa, podržavajući projekte prevencije bolesti zavisnosti. Psiholozi naglašavaju ključnu ulogu školskih inicijativa, poput predavanja i radionica, u oblikovanju svesti mladih o opasnostima narkomanije.
Aktivnosti poput predavanja, radionica i promocije zdravih stilova života igraju ključnu ulogu u prevenciji.
“Što se školskog sistema tiče njihove aktivnosti su preventivnog tipa i uglavnom su fokusirane na realizaciju predavanja i radionica na tu temu. Promocija zdravih stilova života i uključivanje učenika u aktivnosti različite vrste koje podstiču njihovu kreativnost i pružaju im šansu da pokažu svoje potencijale takođe su aktivnosti koje škole sprovode.
Da bi se primetio efekat određene preventivne mere morapostojati kontinuitet u sprovođenju istih. Kada govorim o kontinuitetu mislim na period od najmanje 5 godina aktivnogsprovođenja aktivnosti.
Tek nakon tog perioda se mogu uočiti rezultati koji uglavnom kreću od promene stavova, edukacije a tek nakon toga se mogu očekivati konkretne promene u ponašanju”, kaže psihološkinja i edukator, Milena Mutavdžić.
Ključni izazov u ovoj oblasti često proizlazi iz nedostatka kontinuiteta u sprovođenju preventivnih aktivnosti. Najšečći uzroci su nedostatak finansijskih sredstava za podršku preventivnih programima ili gubitak prioritetnosti određenih tema.
“Ponekad institucije koje sprovode preventivne aktivnosti menjaju svoj fokus u skladu sa aktuelnim društvenim promenama, dok organizacije civilnog društva često suočavaju s ograničenim sredstvima finansiranja, s obzirom da se njihove aktivnosti često realizuju u okviru vremenski ograničenih projekata.
Dodatni izazovi mogu proizići iz potrebe za animiranjem zajednice i uključivanjem svih relevantnih aktera, budući darešavanje društvenih problema zahteva multidimenzionalni pristup”, dodaje psihološkinja i edukator, Milena Mutavdžić.
Psiholozi ističu da porodica kao osnovna i ključna ćelija društva, igra neizostavnu ulogu u prevenciji narkomanije. Da bi porodica bila efikasan akter u ovom procesu, esencijalno je osnažiti roditelje prižanjem konkretnih informacija i opcija.
”Ovaj proces osnaživanja obuhvata pre svega edukaciju porodice o narkomaniji, pružanje relevantnih informacija i pružanje različitih izbora.
Osnaživanje porodice započinje edukacijom roditelja o štetnim efektima narkomanije, njenim uzrocima i znacima. Osim toga, važno je pružiti roditeljima konkretne informacije o strategijama prevencije, komunikaciji s decom o ovoj temi i prepoznavanju rizičnih ponašanja.
Pored toga, roditeljima treba pružiti stručnu podršku u mnogim oblastima odgoja dece. To uključuje dostupnost stručnih savetnika ili radionica koje pokrivaju aspekte kao što su emocionalna podrška, komunikacija s decom, postavljanje granica i rešavanje konflikata”, ističe psihološkinja i edukator , Milena Mutavdžić.
Psiholozi naglašava važnost podrške i pažnje u kritičnom adolescentnom periodu. Škole, kroz vannastavne aktivnosti, igraju ulogu u edukaciji o narkomaniji, ali postoji potreba za većom osvešćenošću mladih o opasnostima.
”U većini škola postoje vannastavne aktivnosti, koje su usmerene na edukaciju učenika o štetnim svojstvima narkomanije. U mnogim od njih, učenici učestvuju u formiranju tih programa kroz prezentacije, predavanja i slično.
Nažalost, većina mladih u tom periodu ne prepoznaju dovoljno opasnosti koje narkomanija može da donese. U bliskoj budućnosti škole bi trebalo da nastave sa takvim programima sa većom uključenošću učenika i nižih razreda”, ističe psihološkinja Kristina Milić.
Stručna lica i psiholozi naglašavaju potrebu za ozbiljnim angažmanom lokalnih vlasti u rešavanju problema eksperimentisanja mladih s drogama. Iznose nadu u zajedničke i napore i saradnju s stručnjacima radi smanjenja ovog ozbiljnog problema.
Kroz sve ove aktivnosti, stvara se okolina koja podržava porodicu u procesu odgajanja zdravih i odgovornih jedinki, smanjujući tako potencijalne faktore rizika vezane za narkomaniju.
Ovaj projekat sufinansiran je iz budžeta Grada Novog Pazara. Stavovi izneti u članku ne izražavaju stavove organa koji je dodelilo sredstva.