Novopazarci zbog TAFRE sve češće kupuju lažno zlato (VIDEO)
Sandžak, područje bogate istorije, izražene kulture i raznovrsne tradicije, poznato je po svojim specifičnostima – a uostalom i po karakterističnom mentalitetu ljudi koji određene pojave imenuju specifičnim nazivima, među kojima se ističe pojam “tafra”. Istraživali smo kako građani Novog Pazara, ali i stručnjaci definišu ovu reč.
A da bismo razumeli njen dublji kontekst, zatražili smo objašnjenje od autorke Sandžačkog rječnika, Šefke Begović Ličine.
”Kada smo radili na stvaranju Rječnika, izdvojili smo reč tafru kao reč koja nema prevod. Tafra je tafra. Može se prevesti kao dokazivanje, preterivanje u nečemu i može se reći za nekog ko to radi da se “tafroše” ili da je “tafrali””, objašnjava Begović Ličina, istaknuta novopazarska književnica.
Poseban fenomen je potreba pojedinaca da šorvane koji se tradicionalno proizvode samo od zlata, zamene srebrnim koji koštaju desetinama puta manje.
Ovaj fenomen je duboko ukorenjen u ideji da bi se srebrni šorvani, koji su dostupniji i jeftiniji, mogli koristiti kao zamena za skupoceni zlatni nakit.
”Zašto pojedinci imaju potrebu da se kite lažnim perjem ili alternativnim zlatom, verovatno je pitanje za psihologe. Znam da kolege prodaju pozlaćeno srebro u obliku šorvana, ali to ne potiče iz naših krajeva”, kazao je vlasnik jedne novopazarske zlatare.
Termin, ‘tafra’, svedoči kompleksnosti društvenih normi i dubljem promišljanju o transformaciji vrednosti u svetu, pa i u Sandžaku.
Sagovornici zaključuju da “tafranisanje” predstavlja izazov tradiciji i vrednostima, naglašavajući trenutnu situaciju u modernom dobu: praktikovanje kulture konzumerizma, zamene teza i promene prioriteta, čime se postavlja pitanje prepoznavanja pravih vrednosti u vremenu danas.
