Najviše umrlo hroničnih bolesnika u Junu i Julu prošle godine (Video)

Najviše umrlo hroničnih bolesnika u Junu i Julu prošle godine (Video)

“Pored svih mera koje su preduzimane na Odeljenju za dijalizu, ja sam prvi ili jedan od prvih pacijenata koji je bio zaražen korona virusom. Medicinsko osoblje koje radi na dijalizi je bilo izuzetno korektno i predusretljivo, pazili su nas i činili sve da nam olakšaju dane korone”, ovako svoju priču počinje Novopazarac Jasmin Kučević, hronični bolesnik.On, na sreću, nije imao simptome opasne po život, iako su hronični bolesnici, pre svih oni sa astmom i dijabetesom, podložniji ozbiljnim posledicama.Anketa portal A1 pokazuje da je 41 odsto hroničnih bolesnika bilo zaraženo korona virusom, a 54 odsto da nije. Anketu je popunilo 32 odsto građana starosti od 50 do 55 godina, odnosno 30 odsto onih koji imaju između 36 i 49 godina.

 

 

Virus ostavlja posledice na hronične bolesnike, čije zdravlje je i inače pogoršano, pa tako i Jasmin kaže da je vreme počeo da računa na ono pre i posle korone.

 

“Pre korone nisam imao nikakvih problema sa dijalizom, iako je to dug i naporan proces, međutim posle korone sve se to promenilo. Posle dijalize bio sam iscrpljen, pojavio mi se umor koji pre nisam imao, nisam mogao dugo da hodam i ono se svodilo na svega 15 do 20 minuta. Tok dijalize više nije bio isti, bio je mnogo teži, a pojavljuju se i neki drugi simptomi, za koje lekari nisu mogli ništa da urade. Takođe, nikada nisam pio tablete za spavanje, a posle preležane korone pijem ih redovno, naročito posle dijalize. Sada mi je mnogo teže nego ranije i jedino se nadam da će ti simptomi u nekom trenutku nestati ili oslabiti, ali nisam baš neki optimista”, priča Jasmin.

 On ističe da je za komentarisanje zdravstvenog sistema kompetentan da priča samo za Odeljenje dijalize, dok je za situaciju na drugim slušao od prijatelja, ali je i sam viđao dok se lečio.

 

“U prolazu sam viđao velike redove, šatore, očajne ljude, mnogo poznanika sam izgubio. U to vreme je uopšte bilo teško doći do lekara, jer je ih je bilo u malom broju, a veliki broj pacijenata. Kada dođete do lekara, oni su uglavnom slali na respirator ili u bolnicu, dok je imalo mesta. Lekari su tada prepisivali lekove koje su znali, jer nisu bili upućeni, nisu ni znali šta konkretno treba, davali su po dve- tri vrste vitamina i antibiotika. Činjenica je da je zdravstveni sistem bio u kolapsu i najbolje je bilo da su to i priznali tada. Što se tiče Odeljenja dijalize, tu je bilo dovoljno lekara, dvoje ih je bilo u non- kovid, jedan u crvenij zoni, tako da smo uvek imali jednog lekara koji nam je bio na raspolaganju. Rezultati su redovno praćeni, terapiju smo redovno primali, tako da sam se ja osećao zaštićeno na mom odeljenju“, priseća se Jasmin.

 

Novinarka Slađana Novosel kaže da smo svi poslednjih godinu i više dana delili istu sudbinu, strah i neizvesnost, ali da je to naročito bilo prisutno kod ljudi koji imaju hroničnih zdravstvenih problema.

 

“Na sreću, nisam bila zaražena korona virusom, a verovatno je ta socijalna distanca kod mene bila najstrožija i to mije svakako najteže padalo. Lekari koji brinu o mom zdravlju su mi u svakom trenutku bili na raspolaganju, a to su uglavnom bile telefonske konsultacije, veoma malo direktnih, vezane za terapiju koja treba da se podigne u apoteci i tome slično, ali generalno su moja iskustva pozitivna. Što duže odlažete da prihvatite svoju hroničnu bolest, to bude teže i onda to bude dodatno u svoj toj neizvesnosti koju smo imali, posebo prošle godine”, rekla je ona.

 

Dodaje da su oni bili upućeni na lekare koji nisu bili u crvenoj zoni i da nije čula da se nekao žalio ili da nije dobio stalnu terapiju.

 

“Sve je išlo po uhodanom sistemu. Nisam zdravstveni radnik, ali mislim da ni njima nije baš jasno sve u vezi sa koronom. Mislim da su se i oni loše snalazili u celoj toj situaciji i da su se ponašali u stilu neće to nas i mimoići će to nas”, rekla je Novoselova.

Svetska zdravstvena organizacija navodi da zdravstveni sistem u većini zemalja u jednom periodu bio nedostupan za značajan broj hroničnih bolesnika.

Prema podacima naše ankete 37 odsto hroničnih bolesnika smatra da im je tokom pandemije pružena adekvatna pomoć, 28 odsto da nije, dok 23 odsto tvdi da su dobili delimičnu pomoć.

Među nezadovoljnima je najviše onih koji kažu da nisu mogli da zakažetu pregled  kod lekara ili prosto nisu dobili adekvatnu terapiju.

Međutim, specijalista Opšte medicine Azemina Omerović kaže da je svim hroničnim pacijentima koji su imali zdravstvene problem pružena adekvatna pomoć.

Često je morala da se koriguje terapija, a ukoliko su naše mogućnosti bile ograničene onda se takvi pacijenti upućuju na sekundarni nivo, gde takođe postoji zelena i crvena zona , tako da je u svakom trenutku sekundarni nivo imao zelene zone gde su pacijenti mogli da se pregledaju ili obave konsultacija između primarnog i sekundarnog nivoa. U svakom slučaju, pacijent nije trpeo i oni nisu bili prepušteni sami sebi. Jedini problem koji je možda postojao kod pacijenata bio je strah kada je krenula cela situacija, pa su se neki malo pogubili, ali svaki pacijent koji se javljao ili zvao telefonom je dobio apsolutno adekvatnu pomoć koja je trebala iz Doma zdravlja”, tvrdi Omerovićeva.

Ona ističe da kod korona virusa ne postoje pravila, da simptomi koreliraju od slabijeg intenziteta do jačeg, te da se nekada i fatalno završavaju.

“Pacijenti sa hroničnim bolestima imaju neregulaciju u organizmu i ako tome dodamo jos virusnu infekciju, onda dolazi do velikog pada imunog sistema, a time i do težih posledica. Oni su veoma dobro upoznati sa svim epidemioloskim merama, a sada imamo i vakcinu, koja je naročito bitna za pacijente sa hroničnim bolestima. Posle preležane korone pacijenti često imaju posledice, ali ne svi, jer je intezitet različit. Posledice se manifestuje u vidu malaksalosti, ubrzanog rada srca, a poznat je i posttraumatski korona sindrom, koji dovodi do depresije, anksioznosti i umora, do poremećaja regulacije šećera i povećanja hipertenzije”, pojasnila je Omerovićeva.

 

Anketa portal A1 pokazuje da se 32 odsto hroničnih bolesnika nije osećalo zaštićeno od strane nadležnih ustanova, a isti procenat je i onih koji su se delimično osećali zaštićeno, dok je nešto manje njih, tačnije 21 odsto zadovoljan svim reakcijama i oseća se zaštićeno.

Načelnica infektologije Binela Mavrić kaže za A1 da je u lečenju kovid pacijenata tražena je najefikasnija terapija, tako da danas protokol prati najsevremenije svetske trendove, koji podrazumeva lekove koji se koriste i u razvijenim evropskim državama.

“Hronični bolesnici su uvek u riziku za razvoj teške forme bolesti. Najveći broj komplikacija i kao posledica stvaranja krvih ugrušaka, trombova je upravo kod tih teških nepokretnih bolesnika, kod srčanih bolesnika ili plućnih, gde je ne tako retko dolazilo do plućne embolije do srčanog ili možadanog udara i na žalost do smrtnog ishoda. Takođe, najveći procenat kovid obolelih pacijenata su upravo hronični bolesnici, odnosno bolesnici sa pratećim kardiovaskularnim bolestima, hroničnim plućnim bolestima, hronični bubrežni bolesnici, srčani bolesnici, bolesnici sa malignitetom”, rekla je Mavrićeva.

 

Ona ističe da je u početku bilo teško, da je bio prisutan strah, jer se svet susreo sa nepoznatom zaraznom bolešću, međutim kako je vreme odmicalo iskustva su sazrevala, te danas postoji široka paleta lekova.

“Svi smo u tom momentu bili uplašeni i zatečeni, jer je to bila novina. Ceo svet se našao u problemu i radilo se na iznalaženju što efikasnije i savremenije terapije, na čemu se i danas radi, jer ne postoji adekvatan lek za virus. Nijedan sistem nije bio tada dovoljno spreman za epidemiju, svi smo se mi u hodu spremali, učili I svakog dana bili sve bolji. U najvećem jeku pandemije mi smo funkcionisali sa pet kovid odeljenja i u svakom odeljenju su postojali timovi infektologa, pneumofiziologa, interniste i anesteziologa. Mi kao infektolozi smo prvi ušli u ovu priču i mi ćemo iz nje poslednji izaći. Ceo rad sa kovidom je timski rad, taman posla da je epidemija zavisila od infektologa, nego smo sve vreme radili sa pneumofiziolozima i internistima“, rekla je Mavrićeva.

Specijalista za plućne bolesti Asim Leković kaže da je imunitet kod hroničnih bolesnika često oslabljen, te da su se tokom prethodnih godinu i više dana sretali sa slučajevima kod kojih je od blage kliničke slike stanje naglo pogoršavalo i završavalo se tragično.

“Neretko na početku bolesti snimak pokazuje da se nešto dešava na plućima i već sutra, iako je pacijent pod terapijom, iako se postupalo po važećem protokolu,  stanje se menja iz sata u sat i na kraju imamo pacijenta čija su pluća u veoma lošem stanju. Od svih umrlih pacijenata najveći broj je onih koji su imali bar jednu hroničnu bolest i kao komplikacija od korone je bila ta da su napadnuti mnogi sistemi i organi, a najčešće respiratorni sistem i dolazi do oštećenja respiratorne membrane i tada čovek doživi veoma teško kliničko stanje”, kaže Leković.

On podseća da je od početka pandemije u svetu promenjeno 13 protokola u lečenju korona virusa, koje je novopazarska bolnica pratila i istog dana primenjivala.

“Mi smo u početku bili, kao i svaka druga bolnica, malo zatečeni a onda smo se u hodu prestrojavali. Na jednoj strani imali smo borbu sa bolešću koja je jako opasna i od koje se umiralo, a sa druge strane istovremeno smo radili na izgradnji dotoka kiseonika na svim odeljenjima, tako da sada imamo 350 ležajeva pokrivenih centralnim kiseonikom. Nismo u početku imali dovoljno kiseonika, jer mi nismo znali kada će da počne korona. Hronični bolesnici su mogli sve nesmetano da koriste što je bilo potrebno za lečenje njihove bolesti, jer su postojali specijalisti, ambulante, ali su odeljenja bila pretvorena u kovid bolnicu”, rekao je Leković.

Većina anketiranih građana, odnosno 54 odsto tvrdi da su tokom pandemije morali da koriste usluge privatnih ordinacija, dok 39 odsto njih nije imalo nikakvu potrebu za tim.

“Život posle korone je preživljavanje, svima nam je život promenjen. Iako sam vakcinisan pokušavam i dalje da ne ulazim u masu, ne ostvarujem kontakte i to nije više strah, već u našoj podsvesti mi ne možemo da budemo rasterećeni”kaže na kraju razgovora Novopazarac Jasmin Kučević.

Posledice korona virusa na zdravlje najugroženijih grupa stvanovništva, ali i svih ostalih, tek će biti predmet izučavanja medicinskih eksperata, ali za sada stručnjaci preporučuju pozitivan stav i boravak u prirodi.

 

RUBRIKE
Podeli