Brnabić: Ne verujemo da sankcije mogu doprineti rešavanju sukoba u Ukrajini

Premijerka Ana Brnabić izjavila je da se Srbija pridružila svim deklaracijama EU koje se tiču osude kršenja teritorijalnog integriteta Ukrajine ali da se nije pridružila onim deklaracijama koje se tiču uvođenja sankcija Rusiji jer kako je rekla, ne veruje da takva politika može doprineti rešavanju sukoba.

Ona je kazala da Srbija ima „jasan i principijelan“ stav po pitanju usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU u odnosu na rat u Ukrajini.

„Imamo poseban stav prema uvođenju sankcija jer smo sami pretrpeli ozbiljne sankcije i ne verujemo da će takva politika doprineti rešavanju sukoba već će kazniti obične ljude“, kazala je premijerka odgovarajući na pitanja novinara na zajedničkoj konferenciji za novinare sa austrijskim kancelarom Karlom Nehamerom u Beogradu.

Ona je dodala da je u 2021. godini Srbija dostigla procenat pridruživanja EU od 65,31 odsto.

„Trudićemo se da se dodatno usklađujemo kako se približavamo članstvu u EU, a do tada moramo postepeno da se usklađujemo sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije“, kazala je predsednica Vlade Srbija.

Dodala je i da stav Srbije nije nešto što u potpunosti pozdravljaju ni EU, ni drugi partneri, a, „bogami, ni Rusija“.

„To je stav zemlje koja je mnogo godina bila pod sankcijama zbog čega su najviše ispaštali obični građani. Takođe su najviše patili i zbog agresije zemalja NATO pakta. Tako da je Srbija u dosta specifičnoj situaciji koja, i pored svih pritisaka, u potpunosti poštuje međunarodno pravo i njegove principe“, rekla je Brnabić.

Na pitanje da li su se odnosi Srbije i Rusije promenili zbog rata u Ukrajini, ona je navela da su odnosi dve zemlje tradicionalno jako dobri, jer nas povezuje istorija, kultura, tradicija, vera, a u današnje vreme i neke stvari kao što je energetika.

Dodala je da u tom smislu današnji odnosi Srbije sa Rusijom nisu mnogo drugačiji od odnosa bilo koje druge zemlje Evrope koja je u velikoj meri zavisna od ruskog gasa.

Ona je istakla da se rat u Ukrajini odražava na ekonomiju Srbije jer 75 odsto naše ekonomije čine kompanije iz EU i one moraju da sprovode sankcije prema Rusiji.

„Tako, na primer, ako imate cementaru u vlasništvu kompanije iz EU ona ne može ništa ni da uveze ni da izveze u Rusiju, kao i bilo koja druga kompanija iz EU. Sve te kompanije, u svom internom poslovanju se, bez obzira što posluju u Srbiji, pridržavaju sankcija koje su njihove vlade uvele, odnosno EU. To je veliki izazov za našu ekonomiju“, naglasila je Brnabić.

Navela je da je sa austrijskim kancelarom razgovarala i o energetici jer je po njenim rečima, ta zemlja poput Srbije „visoko zavisna“ od uvoza gasa iz Rusije.

„Iako ima mnogo više energije iz obnovljivih izvora i Austriji će trebati nekih 10 godina da postane nezavisna od uvoza ruskog gasa. I mi želimo da budemo što nezavisniji u energetskom sektoru ali to traži vreme. Naša energetska politika je od 2014. godine fokusirana na to da budemo što nezavisniji jer energetska bezbednost znači i nacionalnu bezbednost“, ocenila je premijerka.

Izvor: N1