U Novom Pazaru nema zanatlija, IT stručnjaka, lekara i profesora
Statistika deficitarnih zanimanja u Novom Pazaru u koju je naš portal imao uvid ukazuje na disbalans između tražnje i ponude radne snage. Izraženo je odsustvo profila i sa srednjim i visokim obrazovanjem što stvara prazninu i nedostatak određenih zanimanja u različitim sektorima.
Što se tiče zanimanja sa srednjim stepenom obrazovanja, najviše nedostaju skoro sva zanimanja u oblasti zanatstva: šivači tekstila, pomoćni građevinski radnici, zidari, tesari, armirači, varioci, električari, automehaničari, monteri pvc i alu stolarije.
Pored zanatlija, nedostaju i vozači u drumskom i teretnom saobraćaju, radnici u oblasti ugostiteljstva, kao i radnici koji rade na održavanju higijene u različitim objektima.
Kada je reč o zanimanjima sa visokom stručnom spremom, nedostaju sledeći profili: IT stručnjaci, prvenstveno programeri, dipl. inženjeri mašinstva sa licencama, dipl. saobraćajni inženjeri, doktori medicine sa specijalizacijama, profesori nemačkog jezika, profesori istorije, muzičke kulture i tehničkog obrazovanja, zatim dipl. dizajneri tekstila, master žurnalisti, tj. novinari.
“Ne treba mešati prijavljene potrebe od strane poslodavaca i nedostatak određenih zanimanja koji nam daje statistika. Poslodavcima su neophodni svi oni koji poseduju konkretna znanja i veštine za kojima oni imaju potrebu u određenom momentu, bez obzira na kvalifikaciju.
Treba imati na umu da su izuzetno važne veštine stečene i putem neformalnog obrazovanja, ali i radno iskustvo“, ističe portparolka novopazarske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, Aida Bojadžić.
Prema strukturi oglasa na sajtu Poslovi Infostud i prema analizi oglasa za prvih šest meseci ove godine, najviše raspisanih pozicija bilo je u oblastima: trgovina/prodaja, IT, mašinstvo, administracija i ugostiteljstvo.
Prema podacima sajta Poslovi Infostud, plate koje su bile nuđene za ove pozicije kretale su se od minimalca pa sve do par hiljada evra.
“Posmatrajući maksimalne zarade koje su oglašene, prodavcima je ponuđeno do 250.000 dinara, a komercijalistima čak do 350.000 dinara. Kod ove dve pozicije specifičan je iznos maksimalne zarade u zavisnosti od dodatnog procenta od prodaje koji se ostvari na osnovnu zaradu.
Sa druge strane, magacionerima je bilo ponuđeno maksimalno 150.000, administrativnim radnicima 180.000, a vozačima i do 250.000 dinara kada govorimo o vozačima u drumskom teretnom transportu“, navodi se u analizi.
Prema informacijama Republičkog zavoda za statistiku (RZS) i podacima Ankete o radnoj snazi, došlo je do porasta stope zaposlenosti za 0,5 procentnih poena ove godine u odnosu na isti period prošle godine, dok je stopa nezaposlenosti ostala nepromenjena u trećem kvartalu 2023. godine, u odnosu na treći kvartal prethodne godine.
Prema administrativnim izvorima, skoro 52.000 zaposlenih više je nego u istom periodu prošle godine.U trećem kvartalu 2023. godine ukupan broj zaposlenih je iznosio 2.360.762 lica. Od ukupnog broja, skoro milion i 900 hiljada zaposleno je u privatnom sektoru.
Prosečna (bruto) zarada u Srbiji obračunata za septembar 2023. godine iznosila je 117.472 dinara, dok je prosečna (neto) zarada bez poreza i doprinosa iznosila 85.066 dinara.
Iako su prosečne plate u poslednjih godinu dana u Novom Pazaru porasle za oko 9.000 dinara, Novopazarci se sa septembarskim zaradama od 62.044 dinara i dalje nalaze na dnu liste gradova sa više od 100.000 stanovnika, pokazuju podaci RZS.
