Koliko je pandemija uticala na osobe sa invaliditetom? (video)

Koliko je pandemija uticala na osobe sa invaliditetom? (video)

Osobe sa invaliditetom su posebno pogođena grupacija ljudi pandemijom korona virusa, jer oni i inače spadaju u jednu od najugroženijih kategorija stanovništva.

Njihov svakodnevno život je značajno bio otežan, naročito onima sa slabim sluhom, koji ljude sa zaštitnim maskama nisu mogli da razumeju.

Prema podacima dostupnim na internetu više od milijardu ljudi ili oko 15 odsto svetske populacije živi sa nekim oblikom invaliditeta, dok nezvanični podaci u Novom Pazaru pokazuju da ih u ovom gradu ima više od hiljadu.

U lokanoj samoupravi kažu da je u okviru Akcionog plana grada predviđena i izrada precizne baze podataka o osobama sa invaliditetom.

Anketa portala A1 pokazuje da je pandemija uticala na 60 odsto naših ispitanika, dok je na 15 odsto njih delimično uticala.

Anketu je popunilo 60 odsto osoba sa invaliditetom starosti od 31 do 49 godina, dok njih 15 odsto ima između 50 i 65 godina.

Rezultati ankete pokazuju da se 55 odsto osoba sa invaliditetom plaši korona virusa, 20 odsto se nema strah, a njih 10 odsto ima delimičan.

Podrška udruženja tokom pandemije od velikog značaja bila je za 40 odsto anketiranih, za 25 odsto nije, dok je za 20 odsto njih imala delimičan značaj.

Mirsada Dibranin Ajdinović iz Saveza slepih i slabovidih kaže da je pandemija itekako uticala na članove ovog udruženja, od kojih je njih nekoliko i izgubilo bitku za život.

“Članstvo nam je uzrasta od godinu do preko 70 godina, pa možete da shvatite kako se to reflektovalo na svakog od njih, vrlo teško. Međutim, mi smo prema preporukama Kriznog štaba pokušali da sve aktivnosti realizujemo, a u tome smo zaista i uspeli, ali je razlika u tome što je bio redukovan broj prisutnih. Naravno, pravili smo distance, upotrebljavali zaštitne maske, gelove za dezinfekciju- to smo u par navrata i podelili našim članovima. Kada god bi bila planirana neka aktivnost naši članovi bi imali maske i uspeli smo da te aktivnosti koje su bile planirane za 2020. godinu realizujemo”, rekla je Dibranin.

Ona je istakla da su se članovi ovog udruženja najviše plašili zaražavanja korona virusom, kako za sebe, tako i za svoju porodicu.

”Naši članovi su se tokom ove situacije redovono čuli telefonom. Svi oni imaju pametne telefone sa ugrađenim govornim sofrverom i njima je usled nedostatka vida vrlo razvijena auditivna percepcija, tako da oni komuniciraju kao i mi”, rekla je Dibranin.

Denis Šemsović je jedan od 220 članova ovog udruženja, a za portal A 1 kaže da je tokom prethodnih godinu dana vreme uglavnom provodio čitajući knjige i pišući na brajevoj mašini.

“Najviše sam se plašio korone, bio sam kući i pazio se, čuvao, štitio i poštovao sve mere koje smo dobili. Na žalost, nisam mnogo posećivao udruženje, ali voleo sam da budem češče tu, ali zbog ove situacije nisam mogao. Nadam se da će se to što pre promeniti i da ću moći što više da dolazim i što češće“, kaže Denis.

Dodaje da je prethodna godina bila znatno drugačija, jer nije bilo pozorišta, koncerata, društva i izlazaka.

“Sa prijateljima sam bio stalno u kontaktu, pričali smo kada će ovo da se završi, da se što pre vratimo normalnom životu, preko društvenih mreža smo se dopisivali i čuli. Kada se ovo sve završi idem u Beograd da obiđem moju školu i da vidim svoje drage osobe i prijatelje“, kaže Denis, koji je veliki zaljubljenik u medije.

On nije bio zaražen korona virusom, kao ni 65 odsto onih koji su učestvovali u anketi portal A1. 40 odsto anketiranih tvrdi da im je tokom pandemije ukazana adekvatna pomoć, dok 35 odsto smatra da nije.

Osim toga, 25 odsto građana kaže da se oseća zaštićeno od nadležnih ustanova, 20 odsto nezaštićeno, a 40 odsto delimično.

Selveta Spahić, majka dečaka sa autizmom, priseća se svih teškoća kroz koje su prošli, iznenadne promene ritma svakodnevnice i policijskog časa, koje je deci poput njenog sina nemoguće objasniti.

“Za sve ljude je ova korona bila vanredno stanje, a za nas roditelje dece sa smetnjama u razvoju i autizmom, kao i za samu tu decu,  van vanredno stanje. Tako nekako mogu da opišem, jer smo mi stalno u vanrednom stanju, a ovo je bilo van vanredno. Zaista je bilo teško i sada je teško. Jednostavno odjednom je prestalo sve, pogotovu kada je bila izolacija. Deca su bila naviknuta na treninge, na razna događanja i sve je odjednom stalo”, priča Selveta.

Ona dodaje da je njenog sina tokom tog perioda bilo veoma teško animirati i zabaviti.

”On je pun energije, hiperaktivan je i stalno mu je potrebna dodatna pomoć i dodatna podrška i da je non stop vani, da je zauzet nečim, inače ako je samo u kući onda to gubi smisao. Svi su bili zbunjeni, ali nekako smo mi porodice i deca sa teškoćama u razvoju izvukli najdeblji kraj”, kaže Selveta.

Pandemija je ukazala na značaj postojećih organizacija u lokalnoj zajednici, koje su na neki način promenile svoje delovanje, ali u većini slučajeva i brže delovale od lokalnih vlasti.

Jedna od takvih u Novom Pazaru je i Centar za autizam i razvojne smetnje- Code, koji broji oko 80 članova.

“Teško nam je palo to zatvaranje, jer mi imamo taj neki ritam dana, imamo treninge sa decom, imamo i radionice i bukvalno je sve u jednom trenutku stalo. Osobe sa autizmom imaju svoj neki ritam dana i imaju osećaj za vreme veoma istančan. Sve se ovo veoma odrazilo na njihov i život njihovih roditelja, generalno cele porodice. Veoma je bilo teško, jer smo I mi na neki način bili bespomoćni da im pomognemou toj situaciji. Generalno svi smo bili, ceo svet je bio bespomoćan, a ovde je još puta dva“, kaže Azra Crnovršanin, predsednica Coda.

Ona je pojasnila da osobe sa autizmom imaju veoma razvijene emocije.

“Generalno oni više osećaju našu energiju, taj neverbalni govor, tako da smo mi tu da ih oraspoložimo i nasmejemo. Oni su videli da je sve tada bilo zatvoreno i da niko ne može da se kreće, a da li su bili svesni? Mislim da ni mi nismo bili svesni i da tek negde postajemo svesni šta se sve dešavalo. Bilo je sve veoma teško za tipičnu populaciju, a možete onda misliti kako je bilo za osobe sa autizmom“, dodaje Crnovršanin.

Većini aketiranih falilo je druženje sa ljudima, izleti sa udruženjima, a neki od njih se žale na ekonomsku nestabilnost i manjak novčanih sredstava.

Za sada je neizvesno do kada će pandemija korona virusa trajati, ali ohrabruje činjenica da brojke novozaraženih i preminulih opadaju.

Ako ništa drugo, ona je celokupnu zajednicu naterala da razmišlja svesnije o životu osoba sa invaliditetom, jer su dobrim delom svi počeli da žive slično, uz smanjenu mogućnost kretanja i neprestanu brigu o sopstvenom i zdravlju ljudi oko sebe.

 

 

RUBRIKE
Podeli