Ruska invazija razara privredu Ukrajine, očekuje se pad od čak 45 odsto

Privredna aktivnost regiona opašće za 4,1 odsto ove godine, u odnosu na predratnu projekciju rasta od 3 odsto, kako ekonomski šokovi rata pojačavaju i dalje prisutne uticaje pandemije KOVID-19, procenjuje Svetska banka.

Ovo bi bio drugi ekonomski pad za dve godine, i dvostruko veći od pada izazvanog pandemijom tokom 2020, ukazuje se u saopštenju Banke, koja očekuje da će privredni pad Ukrajine biti procenjenih 45,1 odsto, iako će razmere pada zavisiti od trajanja i intenziteta rata.

Pogođena sankcijama bez presedana, privreda Rusije već je zapala u duboku recesiju a proizvodnja će prema projekcijama opasti 11,2 odsto u 2022, najavljuje Svetska banka.

„Razmere humanitarne krize izazvane ratom su zapanjujuće. Ruska invazija zadaje masivan udarac ukrajinskoj privredi i nanosi ogromnu štetu infrastrukturi,“ izjavila je Ana Bjerde, potpredsednica Svetske banke za region Evrope i centralne Azije.

Kako je istakla, „Ukrajini je odmah potrebna ogromna finansijska podrška, dok se bori da održi svoju ekonomiju i obezbedi rad vlade, kako bi podržala ukrajinske građane koji se suočavaju sa patnjom i bore sa ekstremnom situacijom“.

Rat pojačava rastuću zabrinutost u pogledu oštrog globalnog ekonomskog usporavanja, rastuće inflacije i duga, kao i skoka siromaštva. Ekonomski uticaj se prostire kroz različite kanale, uključujući robna i finansijska tržišta, trgovinske i migracione veze i negativan uticaj na poverenje.

Rat takođe teško pogađa rastuće i zemlje u razvoju u Evropi i centralnoj Aziji, regionu koji je već bio na pragu ekonomskog usporavanja ove godine zbog i dalje prisutnih efekata pandemije.

Pored Rusije i Ukrajine, očekuje se da ove godine i Belorusija, Kirgiska Republika, Moldavija i Tadžikistan uđu u recesiju, dok su projekcije rasta smanjene za sve ekonomije zbog prelivanja efekata rata, slabijeg rasta u evro zoni od očekivanog i berzanskih, trgovinskih i finansijskih šokova.

„Rat u Ukrajini i pandemija još jednom su pokazali da krize mogu da izazovu rasprostranjene ekonomske štete i vrate godinama unazad dohodak po stanovniku i ostvarena razvojna dostignuća,“ kaže Asli Demirgič-Kunt, glavna ekonomistkinja Svetske banke za Evropu i

centralnu Aziju.

Ona smatra da „vlade u regionu treba da ojačaju svoje makroekonomske rezerve i kredibilnost svojih politika sa ciljem suzbijanja rizika i delovanja u slučaju narušenih trgovinskih i investicionih kanala, da ojačaju mehanizme socijalne zaštite radi zaštite najranjivijih grupa, uključujući i izbeglice, i da očuvaju fokus na unapređenje energetske efikasnosti, kako bi se obezbedila održiva budućnost“.

Izvor: N1