Čak 85,8 odsto građana koji su učestvovali u anketi portala A1 navelo je da je tokom lečenja ili pregleda u Opštoj bolnici u Novom Pazaru imalo loše iskustvo. Odnosom i komunikacijom medicinskog osoblja nezadovoljno je 88,4 odsto, dok je 84,6 odsto ispitanika navelo da je imalo problem sa čekanjem na pregled, dijagnostiku ili lečenje. Istovremeno, 72 odsto smatra da bolnica nema dovoljno lekara, medicinskog kadra i opreme za kvalitetno lečenje.
Na anketu portala A1 odgovorila su 422 građana. Pored pitanja sa ponuđenim odgovorima, učesnici su imali mogućnost da opišu svoja iskustva i navedu probleme sa kojima su se susretali.
Na pitanje o lošem iskustvu dodatno su odgovorile 283 osobe, probleme sa čekanjem opisalo je 215 građana, 309 ispitanika navelo je šta smatra najvećim problemom bolnice, 281 šta bi promenili ili unapredili, dok je 199 građana ostavilo dodatni komentar, iskustvo ili poruku.
U odgovorima se navode višemesečna i višegodišnja čekanja, odlazak u druge gradove i privatne ordinacije, problemi sa dijagnostikom, ali i nezadovoljstvo odnosom pojedinih zaposlenih prema pacijentima.
A1 u nastavku prenosi deo odgovora građana onako kako su napisani, bez jezičkih izmena. Navodi o eventualnim medicinskim propustima, mitu, vezama, „kupljenim diplomama“ ili radu privatnih ordinacija predstavljaju tvrdnje učesnika ankete i nisu utvrđene činjenice.
„Niko vas ne čuje“ – 85,8 odsto navodi loše iskustvo
Na pitanje da li su tokom lečenja ili pregleda u Opštoj bolnici imali loše iskustvo, 85,8 odsto odgovorilo je potvrdno, dok je 14,2 odsto navelo da nije imalo loše iskustvo.
Od 422 učesnika, njih 283 dodatno je opisalo šta im se dogodilo.
Među odgovorima su i iskustva žena sa ginekologije i porodilišta.
Jedna učesnica ankete navodi:
„U pitanju je porodjaj gde je beba bila karlični okrenuta doktor nije hteo da čuje za carski rez pritom je otišao i nije se vratio da bi se beba ugušila i gde je odradjen hitan carski i beba je transportovana za Beograd“
Drugi ispitanik piše:
„Dosla sam na ginekologiju prokrvarila u 9 mesec 2 nedelje pre ocistila me poslala me kuci da cekam bolove na to sve nije videla da je posteljica krenula sa izlazi na to sve samo je izasla i sela preko puta u kancelariju okrenusi ledja babicu sam pitala slegla je ramena na to opet mi je rekla ako dobije bolove dodji ako ne ujutru dodji u pola 8 za uput Kragujevac ili Beograd“
Jedna ispitanica tvrdi:
„Nebriga o pacijentima.Nedelja,ramazan,doktor spava,babica obavlja kontrolni pregled i otpusta porodilje.Nakon čega se evo već dve godine borim sa posledicama septičkog stanja u koje sam upala zbog parcadi posteljice koje su ostala u materici a nisu otkriveni na kontrolnom pregledu.“
Iskustvo sa ginekološkog odeljenja opisuje i jedan suprug:
„Kada sam otisao da uzmem otpusnu listu supruge na ginekološkom, sestrica se šminkala dok smo mi čekali u redu. Moja supruga je imala težak porodjaj, i jedva je stajala. Kada sam ja rekao sestrici da treba da radi svoj posao, usledilo je pitanje “Ko si ti da meni upravljaš”. Drskost i neljubaznost na nivou.“
Probleme navode i roditelji dece.
„Dete je imalo povredu ruke, nakon snimanja sam morala da sama nalazim kontakt lekara i molim ga da dodje da pročita snimak. Čekanje na hirurgiji, strašno. Dečije odeljenje-medicinske sestre nekulturne, komentarišu vaspitanje dece koja su bolesna i pod stresom. Bube na dečijem odeljenju u štokovima od vrata. Lekari su u redu, ima par njih koji objasne situaciju, ostali samo šetkaju. Zakazivanje preko reda, uvodjenje preko reda, neznanje lekara i korišćenje interneta za postavljanje dijagnoze. Stanje je katastrofalno.“
Jedna pacijentkinja opisala je i čekanje na kolonoskopiju:
„Npr.cekala sam jednu celu smenu kad je trebalo da uradim kolonoskopiju creva i na kraju smene kazu mi da anesteziologa nemamo da ako hocu mogu jedino ovako,ja na to nisam pristala i ipak cekala jos nekoliko sati u hodniku jer su mi creva bila ostecena i to bi bilo jako bolno za mene.na kraju su videli da ne odustajem i dosla je zena anesteziolog i uradili su mi intervenciju.“
Jedna osoba opisuje iskustvo na hitnoj:
„Moja doktorica je u Bukreš smeštena ,gore je sve okey. Ali prvi dan sam se povredio na hitnu nisu htjeli da me prime kažu idi na opštu ima dežurni lekar.Tako polako sam jedva otišao da nisam mogao u Bukreš. Čekao pauzu u novu bolnicu toliko sat vremena u stojećem položaju da nisam od bola mogao sedeti.Dode sestrica kaže ne možemo te primit nemaš ovde karton i zalupi mi vrata.Ne znam zašto prave tolike bolnice kada nema ko da radi.Posle smo mi krivi pacijenti što nismo došli na vreme i dr.“
Jedan od komentara glasi:
„Niko vas ne čuje. Niko ne želi da osećate da ste važni kao pacijent, kao čovek. Čine sve da se osećate kao da tražite nemoguće i nemate pravo. Kao da vam oni koji rade u toj ustanovi nešto poklanjaju i izlaze u susret, a zapravo je to samo njihov posao za koji su plaćeni, kao što je pekaru da proda hleb za koji dobije novac. (Lekari se plus pozivaju na humanost)“.
Odnosom i komunikacijom nezadovoljno 88,4 odsto
Na pitanje o odnosu i komunikaciji medicinskog osoblja, 88,4 odsto ispitanika navelo je da je nezadovoljno, dok je 11,6 odsto zadovoljno.
Jedna ispitanica piše:
„Komunikacija isključivo sa određenim sestrama koje nemaju pojma o komunikaciji sa pacijentom i daju sebi za pravo da komentarišu ono što ih se ne tiče a pritom nemaju potrebna znanja i kompetencije da isto procenjuju. To što sam mlada po godinama ne znači i da ne mogu imati problem koji zahteva lečenje i da prestanu iste da nas etiketiraju“.
Druga navodi:
„Iako sam dobila 24h uput, sestrica me umalo vratila kući, sreća pa nekad umem biti drska poput njih, ali ko ne ume, rado će vas pojedine vratiti kući.“
Jedna od učesnica ankete napisala je:
„Molila sam da me uputi doktorica na ginekologiju. Nasmijala se i rekla izađi molim te ne glumi i ne histeriši dosta mi je vas nekulturnih što upadate“.
U odgovorima se navodi i:
„Nepoštovanje, neljubaznost, mržnja i nemaju pristup pacijentima. Tretiraju nas kao da smo niko i ništa, naš život zavisi od njih“.
Kao problem se izdvaja i nedostatak empatije:
„Nedostatak empatije nemaju osećaja prema ugroženim licima samo ako je neko nalickan takve primaju bruka“.
Ipak, među odgovorima ima i pozitivnih iskustava.
„Čast izuzecima nisam uvek imala loša iskustva sa medicinskim sestricama. Ali u poslednju godinu dana je baš loše stanje“.
Jedan od učesnika navodi:
„Iskustvo je dobro, doktori su u većini slučajeva ljubazni, sestre su takođe uvek tu da izađu u susret“.
Čekanje na pregled, dijagnostiku ili lečenje problem za 84,6 odsto ispitanika
84,6 odsto građana navelo je da je imalo problem sa čekanjem, dok 15,4 odsto nije imalo takvo iskustvo.
Problem je detaljnije opisalo 215 ispitanika.
Jedna osoba navodi:
„Nema slobodnih termina za endokrinologa već 3 god čekam“.
Druga:
„Trebao mi je termin kod dermatologa i termin kod fizijatra. Mesecima nisam mogla da dobijem termin.“
Jedan građanin navodi:
„Imam 42 godine, ne mogu da pregledam štitnu žlezdu, ne mogu da uradim skener a nekamoli magnetnu, za šta god tražim uput nema. Nema termin za dečijeg alergologa a za odraslog nema ni doktor itd“.
U jednom odgovoru građanin opisuje čekanje tokom hitne intervencije:
„Dok čekas hitnu intervenciju, ti moraš SAM da prikupiš dokumenta od interniste, anesteziologa dok, ponavljam, ČEKAŠ HITNU INTERVENCIJU“.
Jedna majka piše:
„Moje dete je zbog teške dehidratacije zbog zaraze influencom lezalo 5 noci na decijem odeljenju. Istog prvog dana prijema nam je uradjen snimak pluca, znate li kad je ocitan? Na dan otpusta! Nakon 5 noci lezanja, hvala Bogu pa nije bilo upale, ali i da jeste, ista bi bila situacija! Svakog dana sam svakog lekara na smeni pitala za snimak, svi kao bice ocitan bice ocitan, ali nije bio. Tek na otpustu!“
Jedna trudnica navodi:
„Trudnice satima čekaju na vađenje krvi u čekaonici sa svim ostalima,tu su virusi bakterije itd. Pritom ne može da se sedne jer ima par stolica koje su uvek zauzete jer starije osobe sede,a trudnice čekaju stojeći i to ne smeju da sednu jer se ne zna red već upada ko kako hoće“.
U jednom komentaru navodi se:
„Čekala sam 2h lekara koji je dežuran na ginekologiji. Koji je dežuran. A čitava 2h, makar samo dok sam ja čekala, nije bio na radnom mestu.“
Građani navode i probleme sa dijagnostikom:
„Na preglede lekara se čeka satima dok oni sede u lekarskim sobama i ćaskaju sa kolegama,sto se tiče dijagnostike tu se već čeka mesecima ili te šalju privatno za hitne pacijente, skener ne radi a soba gde se radi magnet prazna pod ključem”.
Jedan od komentara odnosi se i na zakazane termine:
„Zakažem pregled i onda svi nezakazani koji su došli pre, ulaze, osim mene, koja sam zakazala i došla na vreme termina“.
A jedna trudnica navodi:
„Za sve sam čekala, tek u dispanzeru za žene, dolazila sam 5 puta za jedan papir sa stomakom do zuba“.
U jednom odgovoru pominje se i čekanje „preko veze“:
„Internista, holter, skener…Čeka se mnogo dok ne nađeš nekog da te ubaci preko veze.“
„Nema dovoljno lekara, medicinskog kadra i opreme“.
Da Opšta bolnica nema dovoljno lekara, medicinskog kadra i opreme smatra 72 odsto ispitanika, dok 28 odsto smatra da ih ima dovoljno.
Jedan građanin navodi:
„Mali broj lekara i medicinskog osoblja, a veliki broj pacijenta . Treba veći broj specijalista lekara. Npr na Hirurgiji nema ozbiljan lekar spreman za rutinske operacije..“
U odgovorima se pominju i stručnost i organizacija rada:
„Nestručan kadar,zaposlili ljudi koji nemaju veze sa medicinom a oni koji su regularno i redovno zavrsili su na zavodu ili u inostranstvu.Nema međusobne komunikacije između medicinskog osoblja sto se tiče rada,bahatost,nisu odeveni u skladu sa radnim mestom(dugi nokti,jaka šminka,obuća koja lupa dok idu hodnicima),zatim lekari i sestre da rade puno radno vreme a ne do 12 i nema nigde nikog ili od 5 popodne ista situacija.“
Jedna osoba tvrdi:
„Problem je što su se tu zaposlili frizerke i osobe koje nisu završile adekvatne škole vec su se stranački zaposlile. Ove privatne medicinske škole sve uništise. A sto se tiče lekara oni stari koji su iole valjali su otišli u penziju ili u inostranstvu. Kad sam operisala žučnu kesu svašta sam se gore nagledala.“
U jednom od dužih odgovora navode se problemi sa opremom i uslovima na odeljenjima:
„Sve u svemu jako nezadovoljna, milion puta su bile donacije našoj bolnici, a nista od toga nema na vidiku, čak na novom ginekološkom odeljenju postoji jedan CTG uređaj star 100 godina, koji ne radi kako treba, gde treba da drzis one delove inače ti je neispravan CTG, i onda dobijaš deranje od sestrica jer ti nije dobar ctg jer si ti jelte kriva što star uređaj od 100 godina ne držiš kako treba, a nikako uređaj nije kriv.“
Ista osoba dodaje:
„U novom dijagnostickom centru već godinama stoje paketi po hodnicima uređaji koje niko nikad nije otvorio već narod ide samo slika se ispred dijagnostičkog posle porođaja ili tokom neke bitne stvari vezane za bolnicu. Dečije odeljenje je očaj, dve sobe koriste jedno kupatilo koje ne možeš da zakljucaš, vlaga po ćoškovima i odlepljene lajsne iz kojih izlaze bube.“
Među odgovorima se pominju i nedostatak pojedinih specijalista i dijagnostičkih usluga.
Za operacije i dijagnostiku odlaze u druge gradove, ali i zbog čekanja
Na pitanje o razlogu odlaska ili upućivanja van Novog Pazara ili na privatno lečenje odgovorilo je 168 građana.
U odgovorima se pominju Beograd, Kragujevac, Kraljevo i Valjevo, kao i privatne ordinacije.
Jedan roditelj navodi:
„Dete je progutalo bateriju, hitno smo prebačeni za Beograd,hvala Bogu nije bila alkalna, ali šta bi bilo da jeste ? Da li bi moje dete bilo životno ugrožen zbog toksina koje bi alkalna ispustila u kontaktu sa pljuvačkom? Jer to nije par minuta puta , već par sati.“
Jedna žena piše:
„Dala sam vec odgovor gore Doktorka sa ginekologije nije videla da posteljica prvo izlazi pa beba ocistila me rekla mi idi kuci cekaj bolove dodji ujutru u pola osam za uput. Ali nisam cekala ni jutro ni uput otisla sam bez uputa bez icega u Kragujevac gde mi je rađen hitan carski rez“.
Druga navodi:
„Pobacaj, prebačena u Kg. Operacija žučne, sama otišla u Kraljevo, a i svi mi rekoše bolje jer ovde bi čekala za operaciju žučne po godinu“.
U jednom odgovoru piše:
„Moja supruga je dobila upalu na jednoj od dojki, pa smo morali ići u Kraljevo.“
Građani kao razlog odlaska privatno često navode čekanje:
„Prinuđena na privatno lečenje zbog čekanja termina“.
„Pa zbog velikog čekanja doktorka sa opšte prakse mi je rekla da je bolje da idem privatno.“
Jedan ispitanik navodi:
„Snimanje u Kraljevu ili Kragujevcu,jer je njima najlakše poslati te negde drugo“
Drugi:
„Razbijanje kamena u bubreg kod privatnog lekara uz jasno definisanu cenu i naznakom,ko me je poslao…“
A jedna osoba svoj razlog sažima:
„Razlog je da cu brze doci na red nego da cekam tu“
„Šta biste izdvojili kao najveći problem?“
Na pitanje o najvećem problemu u radu Opšte bolnice odgovorilo je 309 građana.
U odgovorima se, između ostalog, navode neorganizovanost, čekanje, odnos prema pacijentima, stručnost zaposlenih, nedostatak kadra, dostupnost dijagnostike i sumnje u primanje pacijenata preko veze.
Jedan ispitanik navodi:
„Nestručnost medicinskog osoblja, neorganizovanost, nerad, nehigijena, neljubaznost.“
Jedna osoba navodi:
„Najveci problem je sto ne mozemo da se lecimo u bolnici,vec svaki lekar te tera da dodjes kod njega privatno da bi te u bolnici “pogledao” drugacije ne mozes da dodjes do njega u bolnici“
Jedan građanin piše:
„Prvo nevaspitanje medicinskog osoblja prema pacijentu, Drugo doktori sve sa kupljenim diplomama, treće ne znaju da iskoriste sta imaju od dijagnostike i sve salju dalje, četvrto 98%doktora ima priv ordinacije kad im odes u bolnicu ne videte a privatno kad im odes i das pregled 50e kako se smeju i sve lepo pisu pricaju“
U drugom odgovoru navodi se:
„Pustaju preko veze trebalo bi da ima svako svoj broj kad se ceka da se stisne i izadje broj i svi tako jedno po jedno. Druga stvar da se zna kad su pauze i sta ko radi a ne po ceo dan da se iste prave! Da osecaju odgovornost za svoj rad! Da se vise saosecaju sa pacijentima a ne da se ponasaju kao prema zivotinjama“
Jedna osoba piše:
„Neljubaznost osoblja nedovoljna komunikacija sa pacijentima. Primanje preko veze poznanstva itd. Boze moj jedino ko je imao neku stelu moze da dodje do termina a mi ostali cekaj pa kako nam bude“
Drugi ispitanik navodi:
„Komunikacija sa pacijentima, nemaju empatije prema pacijentu. Ne postovanje radnog vremena, naplaćivanje usluga (operacije)“.
U jednom od komentara piše:
„Javasluk, nezainteresivanost da se pokaze da je tk ozbiljna ustanova, vise je institucija za skupljanje kontakata radi uzimanja mita za nesto sto bi se trebalo podrazumevati.“
Pominje se i nedostatak zaposlenih:
„Mali broj lekara i medicinskog osoblja, a veliki broj pacijenta . Treba veći broj specijalista lekara.“
Šta bi građani promenili?
Na pitanje šta bi promenili ili unapredili u radu Opšte bolnice odgovorila je 281 osoba.
Među odgovorima se izdvajaju:
„Vise empatije ,komunikacije i rad“.
„Dovedite ljude koji zele da rade, a ne one koji prebacuju sa jednog na drugog dok tebi život visi o koncu.“
„Sve bih promenila direktora,glavne sestre i sve odgovorne.“
„Pa od direktora pa nadalje“.
„Totalno sve, od nule“.
Odgovori se najčešće odnose na odnos prema pacijentima, organizaciju rada, odgovornost zaposlenih i dostupnost zdravstvenih usluga.
„Strah te je da se razboliš“
Na kraju ankete 199 građana ostavilo je dodatni komentar, iskustvo ili poruku.
Jedan od odgovora glasi:
„Nije čudno što naš narod ide na lečenje u drugim gradovima pa i državama, jer zbog pojedinih slučajeva, strah te je da se razboliš jer nemaš gde da odeš na pregled..!“
Druga osoba piše:
„Vecina doktora zbog rada u svojim privatnim klinikama nije posvecena poslu na radu u Opstoj bolnici i time sto otvoreno traze da se lecimo na privatnim klinikama koje drze isti ili neko od kolega!
Odnos osoblja prema pacijentima ocajan, pogotovo kod starijih osoba koje su bas u potrebi za vecom paznjom i brigom.“
Jedna učesnica navodi:
„Pa kao i sve sto sam navela do sad, Smatram da ima mnogo strucnih lekara ali nece da rade to jest nece da primaju pacijente u toku radnog vremena i primorani su pacijenti da idu privatno. Mesecima cekaju termine ne dobiju ga i moraju privatno i posle kad odes privatno on ti kaze dodji sutra u bolnici da ti prepisem lekove.“
Druga piše:
„Da se zaposli jos lekara i da svaki lekar za sta je specijalizirao da ima dve smene. Da moze pacijent ako lekar radi do 20h da ima pregled u 19:30 a ne doktor ide pre radnog vremena kuci. I da lekari koji imaju dezurstvo dodju naspavani a ne da spavaju pogotovo na ginekologiji“
Posebno teška je ispovest žene koja svoje iskustvo sa prvog porođaja povezuje sa odlukom da ne želi drugo dete:
„Sta da kazem ja 2 dete ne zelim zbog iskustva sa prvim i naravno njihovim kasnjenjem, sve je ocajno opet ponavljam Ginekologija NP je 0 Rasulo.“
Ista žena navodi:
„Evo zadnje recenica za ovo je da mi je “babica” tokom porodjaja psovala sunce, Boga, da ne nabrajam… jer znate razlog je njihovom greskom su zaboravile da me klistiraju i desila se potpuno fizioloska potreba da sam se uneredila tokom porodjaja i kazem vam da je to normalna pojava a za nju babu staru, nije bila! psovala me :)“
Jedan ispitanik navodi:
„Nemam reci. Grozote sta se desava sa nasim bolnicama. Neko nema novca da prijusti sebi da ode privatno. Jedva tablete prepisu, inekcije za trudnice i sve ostalo“
Drugi piše:
„Samo lose iskustvo imamo za nasu bolnicu u NP i zelim da dodje neko ko je zavrsio medicinu i da ce da radi sa srca da leci narod a ne neko ko ne zna da se ponasa i da se prema pacijentima ponasaju ko prema stoki“
Jedna osoba kaže:
„Definitivno mora da se zavede red.Lose je sve.Bolnica nije pijaca“.
A druga poručuje:
„Ne stajte nam na muku. Nijo nije dosao iz dosade vec na lečenje.“
Među odgovorima, ipak, ima i građana koji navode da su imali dobra iskustva sa pojedinim lekarima, medicinskim sestrama, laboratorijom, medicinom rada ili hirurgijom, uz napomenu „čast izuzecima“.
Rezultati ankete portala A1 pokazuju da 85,8 odsto od 422 učesnika navodi loše iskustvo tokom lečenja ili pregleda, 88,4 odsto nezadovoljstvo odnosom i komunikacijom medicinskog osoblja, 84,6 odsto probleme sa čekanjem, dok 72 odsto smatra da bolnica nema dovoljno lekara, medicinskog kadra i opreme.
Iza procenata ostale su stotine komentara građana, od kritika rada i organizacije do pohvala pojedinim zaposlenima.
A jedna od poruka učesnika ankete možda najbolje sažima ono što građani očekuju od zdravstvene ustanove:
„Svi smo mi ljudi,sa ili bez te uniforme,treba biti čovek i pomagati,jer i sama medicina to zahteva.“
Odgovori građana preneti su u formi u kojoj su dostavljeni kroz anketu. Navodi i iskustva iznete u anketi predstavljaju lična svedočenja i tvrdnje učesnika, a ne utvrđene činjenice portala A1. To se odnosi i na navode o mogućim medicinskim propustima, mitu, vezama, stručnosti zaposlenih, kao i radu lekara u privatnim ordinacijama.
Autor istraživanja i teksta: Zerina Torbić
