Građani Novog Pazara ukazuju na problem dugog čekanja za specijalističke preglede, navodeći da do termina nekada dolaze tek posle više nedelja ili meseci. Iz Doma zdravlja objašnjavaju da izabrani lekari nisu ti koji određuju broj termina, već da on zavisi od kapaciteta specijalističkih službi.
Jedan od građana kaže da je zbog čekanja bio prinuđen da traži drugo rešenje.
„Čeka mesec dana, nije mogao da dođe na red da se pregleda kod dobrog doktora. Kažu nema termina. A deda bolestan, ima 80 godina. Ne može privatno, mala penzija“, kaže on.
Drugi sagovornik navodi da je zbog pregleda svoje supruge morao da ide van Novog Pazara.
„Moja žena je operisala oko i imali smo dosta problema oko tog čekanja. Kažu nema više mesta, čeka se. Na kraju sam otišao u Kragujevac i Beograd“, navodi građanin.
Iz Doma zdravlja navode da problem nije u izabranim lekarima, već u broju dostupnih termina koje određuju specijalističke službe.
Nataša Mijailović, načelnica službe opšte medicine, objašnjava da izabrani lekar, kada pacijent zatraži pregled kod specijaliste, ulazi u sistem i proverava dostupne termine.
„Izabrani lekar kada pacijent dođe i traži pregled kod infektologa, interniste, endokrinologa ili bilo gde, on uđe u sistem na njegovo ime i tamo klikne termin. Ako postoji termin, izabrani lekar mu da termin. Ako ne postoji termin, kaže nema termina. Izabrani lekar ne može da mu da termin“, kaže Mijailović.
Ona dodaje da se broj termina određuje na sekundarnom nivou zdravstvene zaštite, odnosno u specijalističkim službama, koje procenjuju koliko pacijenata mogu da prime.
„Tu nikako ne može da bude kriv izabrani lekar. Specijalisti sa sekundarnog nivoa odrede koliko mogu da prime pacijenata. Ti pregledi su komplikovaniji i traže više vremena, nije to samo tek tako“, navodi Mijailović.
Kako objašnjava, često se dešava da veliki broj izabranih lekara pokušava da zakaže pregled kod istog specijaliste, a da broj termina nije dovoljan za sve pacijente.
„Ako je doktor izbacio 30 termina za taj dan, a nas ima 46 izabranih lekara, ti termini se brzo potroše. Niti je kriv taj specijalista, niti mi. Jednostavno, tako je“, kaže ona.
Mijailović navodi da postoje službe koje termine otvaraju češće, na nedeljnom nivou, što pacijentima daje veću šansu da dođu do pregleda.
„Mislim da je to možda bolje, jer nam je veća šansa da nekako te termine uhvatimo“, kaže ona.
Govoreći o uputima bez termina i prioritetnim uputima, Mijailović ističe da se oni mogu izdavati samo u određenim slučajevima.
„Ne mogu pacijenti da odlučuju i da biraju, jer onda mi kao izabrani lekari imamo velike probleme sa sekundarnim nivoom. Postoje indikacije kada može da se da prioritetni uput i to nije odluka pacijenta“, objašnjava ona.
Mijailović smatra da bi povećanje broja specijalista i proširenje kapaciteta zdravstvenog sistema moglo da doprinese rešavanju problema.
„Pacijenti jesu u pravu kada kažu da nekada ne mogu da dobiju termin u dužem vremenskom periodu“, zaključuje načelnica.
