Više od 20 godina Ribariće se pojavljuju u državnim dokumentima kao mesto na kojem bi mogao da se koristi hidroenergetski potencijal Ibra. Početkom 2000-ih planirana je velika hidroelektrana sa branom visokom 94 metra, godinama kasnije pojavila se ideja o više manjih hidroelektrana duž Ibra, ali nijedan od tih projekata do danas nije realizovan. Ipak, priča o Ribarićima nije nestala – ova lokacija našla se i u Strategiji upravljanja vodama Republike Srbije do 2034. godine.
Priča o hidroelektranama kod Ribarića ponovo je otvorena nakon izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da su svojevremeno Novi Pazar i „bošnjačko veće ili tako neka organizacija“ tražili izgradnju male hidroelektrane na ovom području.
Međutim, državni i lokalni dokumenti pokazuju da planovi za Ribariće sežu još na početak 2000-ih i da su se tokom više od dve decenije menjali – od velike hidroelektrane i akumulacije, preko kaskade hidroelektrana, do ideje o više malih elektrana na Ibru.
Država planirala izgradnju HE Ribarići do 2010. godine
Jedan od najvažnijih dokumenata za razumevanje cele priče je Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, za period od 2007. do 2012. godine.
I upravo tu se vidi da HE Ribarići nije bila samo jedna od mogućnosti o kojoj se razmišljalo za daleku budućnost.
U dokumentu se navodi da se aktivnosti do 2010. godine odnose, pre svega, na izgradnju tri nove hidroelektrane:
„HE Ribarići, RHE Bistrica i HE Vrutci.“
Plan za Ribariće bio je prilično konkretan.
Hidroelektrana je bila predviđena na Ibru, oko četiri kilometra uzvodno od Ribarića, na kraju uspora akumulacije Gazivode.
Planirana je nasuta brana visoka čak 94 metra, akumulacija ukupne zapremine 82 miliona kubnih metara, elektrana snage 46,7 megavata sa dva agregata i godišnjom proizvodnjom od 76,1 GWh.
Procenjena vrednost investicije iznosila je 93,1 milion evra.
Dokument otkriva i da je projekat već tada imao višegodišnju istoriju – analiza opravdanosti izgradnje HE Ribarići urađena je još 2002. godine, na osnovu tehničkog rešenja iz Idejnog projekta.
Ali možda je još značajnije to što je država već odredila šta bi trebalo da se radi narednih godina.
Za 2007. i 2008. godinu bila je predviđena aktuelizacija postojećeg idejnog projekta i studije opravdanosti.
Potom je tokom 2008. i 2009. godine trebalo uraditi glavni projekat i licitacionu dokumentaciju i započeti izbor isporučioca opreme.
Dakle, država nije samo evidentirala hidroenergetski potencijal Ribarića. Postojali su idejni projekat, analiza opravdanosti, procena investicije i planirani naredni koraci, dok je sama HE Ribarići svrstana među tri nove hidroelektrane predviđene za izgradnju do 2010. godine.
Do izgradnje ipak nije došlo.
Dokument: Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period 2007–2012.
Relevantni deo: HE Ribarići.
Dokument: https://otvorenavlada.rs/strategija-razvoja-energetike2007-2012-179a-lat-doc-2/
2010: Rok prošao, ali Ribariće ostaju u planovima
Godine 2010, do kada je prema prethodnom programu trebalo da se grade nove hidroelektrane, HE Ribarići nije bila izgrađena.
Ali projekat nije nestao.
U Prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine među prioritetima se navode obnova postojećih i izgradnja novih hidroelektrana u okviru integralnih rečnih sistema.
Kada se dođe do Ibra, dokument je vrlo konkretan:
„Ibar: HE Ribarići i kaskada protočnih HE…“
To je važan nastavak priče.
Rok iz prethodnog energetskog programa je prošao bez realizacije HE Ribarići, ali se projekat ponovo našao u jednom od najvažnijih planskih dokumenata države za narednu deceniju.
Dokument: Prostorni plan Republike Srbije od 2010. do 2020. godine, „Službeni glasnik RS“, broj 88/2010.
Dokument: https://demo.paragraf.rs/demo/combined/Old/t/t2010_11/t11_0314_e003.htm
2014: Ribariće među akumulacijama „prvog prioriteta“
Četiri godine kasnije pojavljuje se još konkretniji dokument.
U Regionalnom prostornom planu za područje Šumadijskog, Pomoravskog, Raškog i Rasinskog upravnog okruga ponovo se planira akumulacija Ribarići.
Ali dokument ide i korak dalje.
U njemu se navodi:
„Prema PPRS planirane su akumulacije prvog prioriteta, čije prostore treba sačuvati za njihovu realizaciju.“
Među njima se u tabeli nalazi upravo Ribariće.
Uz lokaciju stoji:
Ribarići – Ibar – Tutin, dok je među namenama navedena i energetika.
U istom dokumentu ponovo se govori o:
„planiranoj izgradnji akumulacije ‘Ribariće’ na Ibru“
kao i o:
„sistemu kaskadnih akumulacija na Ibru“.
Dakle, 12 godina nakon analize opravdanosti iz 2002. i četiri godine nakon prvobitno planiranog perioda za izgradnju, Ribarići ne samo da nisu nestali iz planova, već se prostor i dalje čuva za potencijalnu realizaciju.
Dokument: Regionalni prostorni plan za područje Šumadijskog, Pomoravskog, Raškog i Rasinskog upravnog okruga.
Dokument: https://otvorenavlada.rs/uredba-regionalni-prostorni-plan147-lat-doc/
2017: Ribariće i u državnoj Strategiji do 2034. godine
Ni tu se priča ne završava.
Vlada Srbije 2017. godine usvaja Strategiju upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine.
Reč je o dugoročnom državnom planskom dokumentu. Sama Strategija navodi da je analizama i projekcijom razvoja obuhvaćen period do 2034. godine.
U delu koji se odnosi na hidroenergetiku ponovo se razmatra Ibar i područje Ribarića.
Ovo je važno pre svega zbog kontinuiteta.
Od analize opravdanosti iz 2002., preko državnog energetskog programa i Prostornog plana Srbije, do dokumenta usvojenog 2017. godine sa planskim horizontom do 2034, hidroenergetski potencijal Ibra i Ribarića ostaje deo strateških razmatranja države.
To, međutim, ne znači da je Strategijom propisano da će konkretna HE Ribarići biti izgrađena do 2034. godine. Strategija je dugoročni dokument i za kasniji planski period aktivnosti daje na opštijem nivou.
Dokument: Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine, „Službeni glasnik RS“, broj 3/2017.
Dokument: https://www.paragraf.rs/propisi/strategija-upravljanja-vodama-u-srbiji-do-2034.html
2018: Umesto velike hidroelektrane – više malih
A onda se koncept menja.
Skupština opštine Tutin 21. juna 2018. godine donosi Odluku o izradi Plana detaljne regulacije za izgradnju malih hidroelektrana na reci Ibar.
Planom je trebalo da bude obuhvaćeno oko 500 hektara, uključujući i katastarsku opštinu Ribariće.
Ali najvažnija rečenica dokumenta objašnjava odnos novog plana prema staroj velikoj hidroelektrani.
U njemu se navodi da je na Ibru planirana izgradnja više malih hidroelektrana:
„…kao održivije plansko rešenje, umesto HE ‘Ribarići’ sa velikom akumulacijom površine preko 2200 ha.“
Drugim rečima, posle godina planiranja velike hidroelektrane sa ogromnom akumulacijom pojavljuje se drugačiji koncept – više malih hidroelektrana na Ibru umesto jedne velike HE Ribarići.
I ovoga puta dokument precizno pokazuje ko stoji iza planske procedure.
Odluku donosi Skupština opštine Tutin, nosilac izrade je Opštinska uprava opštine Tutin, a dokument navodi:
„Sredstva za izradu Plana detaljne regulacije snosi ‘MM HIDROENERGY – BLACK’ d.o.o. iz Tutina.“
Za izradu osnovnih konceptualnih planskih rešenja određen je rok od 60 dana od donošenja odluke, a za nacrt plana 90 dana nakon verifikacije ranog javnog uvida.
Dakle, ni ovde nije postojala samo načelna ideja – pokrenuta je konkretna planska procedura, određen finansijer, obrađivač i rokovi za izradu dokumentacije.
Dokument: Službeni list Opštine Tutin 8/2018 – Odluka o izradi Plana detaljne regulacije za izgradnju malih hidroelektrana na reci Ibar.
Dokument: https://www.ekovizije.com/wp-content/uploads/2018/10/tutin-08-2018.pdf
Više od 20 godina planiranja, ali bez realizacije velike HE Ribarići
Kada se dokumenti poređaju hronološki, dobija se prilično jasna slika.
Još 2002. godine postojala je analiza opravdanosti velike HE Ribarići.
Državni energetski program potom je svrstava među tri nove hidroelektrane predviđene za izgradnju do 2010. godine, sa procenjenom investicijom od 93,1 milion evra i konkretnim rokovima za pripremu glavnog projekta.
Rok je prošao, hidroelektrana nije izgrađena, ali se 2010. HE Ribarići ponovo pojavljuje u Prostornom planu Srbije zajedno sa kaskadom hidroelektrana na Ibru.
Godine 2014. Ribarići se nalaze među planiranim akumulacijama prvog prioriteta čiji prostor treba sačuvati za realizaciju.
Godine 2017. područje Ribarića i hidroenergetski potencijal Ibra ostaju u dugoročnom državnom dokumentu koji obuhvata period do 2034.
A 2018. godine, umesto velike HE Ribarići, lokalni plan u Tutinu predviđa više malih hidroelektrana kao održivije rešenje.
Planovi su se, dakle, menjali – od jedne velike hidroelektrane do više manjih objekata – ali je Ibar kod Ribarića više od dve decenije ostajao predmet državnog i lokalnog planiranja.
Gde se onda pojavljuje Novi Pazar?
U ovu više od 20 godina dugu istoriju sada ulazi izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
On je danas rekao da je malu hidroelektranu kod Ribarića svojevremeno tražila „opština Novi Pazar“, kao i „bošnjačko veće ili tako neka organizacija“, navodeći da postoji pretprojektna dokumentacija.
Dokumenti koje smo pregledali potvrđuju da su projekti hidroelektrana kod Ribarića postojali i da su godinama razrađivani.
Međutim, dokumentarni trag koji trenutno imamo izgleda drugačije.
Velika HE Ribarići bila je deo državnih energetskih i prostornih planova, dok konkretnu odluku o izradi plana za male hidroelektrane na Ibru 2018. godine donosi Skupština opštine Tutin.
U dokumentima koje smo pregledali nismo pronašli odluku ili zahtev Grada Novog Pazara, niti dokument Bošnjačkog nacionalnog veća kojim se traži izgradnja male hidroelektrane kod Ribarića.
To ne znači da takav dokument ne postoji.
Vučić je danas najavio da će već sledeće nedelje biti formirana stručna grupa i pozvao se na pretprojektnu dokumentaciju. Njeno objavljivanje moglo bi da pokaže da li postoji još jedna inicijativa koja nije sadržana u dokumentima koje smo pregledali, kada je nastala i šta je njome konkretno bilo predviđeno.
Zašto se Ribariće ponovo pominju danas?
Hidroelektrane kod Ribarića nisu nova tema, ali su se u aktuelnu političku raspravu vratile tek nakon Vučićeve izjave od 9. avgusta da Srbija razmatra promenu vodotoka Ibra.
Ta izjava izazvala je reakcije u Prištini i delu međunarodne javnosti, ali i otvorila pitanje da li je takav zahvat tehnički i pravno moguć.
Nekoliko dana kasnije, govoreći upravo o reakcijama na svoju izjavu, Vučić je priču o promeni toka Ibra povezao sa ranijim planovima za hidroelektrane kod Ribarića, tvrdeći da su malu hidroelektranu svojevremeno tražili Novi Pazar i „bošnjačko veće ili tako neka organizacija“.
Dokumenti koje smo pregledali pokazuju da planovi za hidroenergetsko korišćenje Ibra kod Ribarića zaista postoje više od 20 godina. Međutim, ostaje važno razdvojiti dve stvari: ranije planiranje hidroelektrana kod Ribarića i aktuelnu ideju o promeni vodotoka Ibra nisu sami po sebi jedno te isto.
Zbog toga će tek objavljivanje pretprojektne dokumentacije na koju se predsednik Srbije pozvao pokazati kakva je veza između starih hidroenergetskih planova kod Ribarića i njegove današnje tvrdnje o mogućoj promeni toka Ibra.
Profesor hidrotehnike i hidrologije u penziji Jovan Despotović izjavio je FoNetu da su izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića o promeni toka Ibra poput hodanja u snu i da je reč o projektu koji je nemoguće izvesti za kratko vreme „bez rušenja brda i planina“, a „ne dolazi u obzir“ ni po evropskim propisima.
