Bundeva je i lek i hrana

Seme bundeve preporucuje se trunicama,dojiljama,starim i osobama sa obolelom jetrom.Najbolja stvar sto ne sadrzi masnoce u sebi.Sa obiljem dragocenih lekovitih sastojaka, bundeva (Cucurbita pepo) nezaobilazna je namirnica na trpezi.

Specifičnog ukusa i mirisa, ova jednogodišnja zeljasta biljka stigla je iz Južne Amerike, gde je vekovima bila glavna namirnica u ishrani indijanskih starosedelaca. Danas se jede u čitavom svetu, od nje mogu da se pripremaju i slana i slatka jela, može da se jede živa, dinstana, pečena, pržena, a na organizam izuzetno blagotvorno utiče i sveže ceđen sok.

Ali, bundeva se ne uzgaja samo zbog jestivog ploda, koji može biti težak i više od deset kilograma, već i zbog uljevitih semenki, od kojih se pravi karakteristično ulje, koje čuva sve korisne sastojke semenki, a zbog specifičnog ukusa daje posebnu aromu jelima. Odlično je kao dodatak salatama i čorbama. Ulje je

bogato omega 3 i omega 6 esencijalnim masnim kiselinama koje povećavaju energiju organizma, poboljšavaju zdravlje reproduktivnih organa i obezbeđuju lep izgled kože, kao i bolju funkciju centralnog nervnog sistema, odnosno mozga.Takođe, stručnjaci tvrde da bundevino ulje reguliše nivo holesterola, preventivno deluje kod funkcije mokraćne bešike i pomaže u lečenju sindroma iritiranih creva. Istraživanja su potvrdila da ovo ulje smanjuje rizik od pojave nekih vrsta kamena u bubrezima. U bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane može da se nađe i puter od semenki bundeve, koji je takođe vrlo zdrav.

Plod bundeve sadrži 90% vode, ali mnogo minerala i vitamina, zbog čega je idealna namirnica za sve koji žele da smršaju. Bundeva sadrži karotin ili provitamin A, vitamine C i B grupe- B1, B2, B3, B6, ali i niacin, folnu kiselinu. Od minerala najviše ima kalijuma, fosfora, kalcijuma i gvožđa, kao i mnogih oligo i mikroelemenata. Sadrži i više od 60% nezasićenih masnih kiselina i bogato je biljnim proteinima, belančevinama. Sadrži i pektine, celulozu, kao i druga biljna vlakna, što je čini lako varljivom. Masnoća gotovo da nema, jer se u 100 grama bundeve nalazi samo tridesetak kalorija.

Ali zato seme ima čak dvadeset puta veću kalorijsku vrednost od ploda, jer sadrži više belančevina, ugljenih hidrata i masti.Seme bundeve preporučuje se i kao efikasan i neškodljiv lek protiv dečjih glista i pantljičare. Osim dece, seme bundeve mogu da uzimaju i trudnice, dojilje, stariji i osobe sa bolesnom jetrom.

Plod bundeve se u narodnoj medicini preporučuje kao diuretik za izbacivanje suvišne vode iz organizma, naročito kod ljudi obolelih od reume, gihta, zapaljenja bubrega i bešike.

Bundevu mogu da jedu i dijabetičari pod uslovom da je ne zaslađuju, kao i osobe sa oboljenjima želuca i tankog creva. Ko ima psorijazu bundevu treba da jede svaki dan dok je ima na pijaci, kuvanu, pečenu u rerni ili kao sok.

Bundeva utiče na varenje i raspoloženje.Kod bolnih proširenih vena bundeva takođe može da pomogne, preporuka je narodne medicine. Dovoljno je da se sveže istrugana bundeva stavi kao oblog na bolna Bundeva je izuzetno bogata vitaminom A, koji je važan za dobar rad očiju, a pogotovo mrežnjače. Zahvaljujući betakarotinu, predstavlja snažan antioksidans i štiti oko od katarakte.

Mozda do sada niste znali za sva lekovita svojstva bundeve ali sada znate,jer hrana je nekad najbolji lek.Ako konzumirate bundevu to  je odlicna stvar a ako ne predlazemo Vam da sto pocnete.

Izvor: Večernje novosti/ Z. O. Joksović

Foto: