Nekada je gotovo svaka kuća u Novom Pazaru i okolini imala razboj, a veština tkanja bila je deo svakodnevnog života. Znanje se prenosilo s kolena na koleno, sa majki na ćerke, dok su ćilimi u to vreme predstavljali ne samo upotrebni predmet, već i simbol ugleda i porodičnog statusa. Danas je ovaj zanat znatno ređi, ali nije nestao.
Upravo zato je Novi Pazar ovih dana postao mesto susreta tkalja iz različitih delova Srbije, koje su se okupile u okviru tkačke kolonije kako bi pokazale da tradicija i dalje živi i da se može očuvati kroz zajednički rad i razmenu znanja.
„Ovo je za nas jedna kolonija, veliki događaj. Zaista, ovoliko žena na jednom mestu iz cele Srbije, od Vojvodine do juga, zaista je veliko bogatstvo. Toliko različitosti na jednom mestu, mi smo preponosne“, rekla je Atifa Šaljić.
Među učesnicama su i tkalje koje godinama učestvuju u sličnim projektima i koje ističu koliko su ovakva okupljanja važna za očuvanje zanata i povezivanje ljudi.
„Došla sam prvi put ovde u Novi Pazar. Prelepo mi je, enterijeri su fantastični. Imate i neku specifičnost koja nema kod nas na severu. Ja sam preko Etno mreže naučila da tkam pre 15 godina, i zahvaljujući tome upoznala sam mnogo prijatelja iz cele Srbije“, navela je Katarina Dmitruk, dodajući da su upravo ovakve kolonije prilika za razmenu iskustava i učenje novih tehnika.
O značaju susreta govori i činjenica da se, kako kažu učesnice, iz ovakvih radionica rađaju i prijateljstva koja traju godinama.
„Naravno, prijateljstvo se razvijalo uz to najvažnije što je bilo u svemu tome. Imamo taj osećaj pripadnosti. Prvi dan bude neobično, ali već drugi dan dolazimo, družimo se i imamo taj osećaj pripadnosti. Svaki novi susret je za nas nešto posebno“, istakla je Vesna Grujić.
Tkačka kolonija u Novom Pazaru pružila je priliku učesnicama da se upoznaju i sa tradicionalnim tehnikama rada koje su karakteristične za ovaj kraj, posebno sa horizontalnim razbojima koji se razlikuju od onih na koje su mnoge navikle.
„Potpuno je drugačiji zanatski pristup ovom razboju. Naše domaćice su fenomenalne, pravi profesionalci, tako da im se zahvaljujemo na velikoj pomoći“, navela je Katarina Mandić.
Razlike u načinu rada bile su i izazov i inspiracija za učesnice, koje ističu da je fizički zahtevno, ali istovremeno i dragoceno iskustvo.
„Tkačka kolonija je karakteristična jer su ovi razboji drugačiji od onih na koje smo mi navikli. Dosta je nezgodno sedeti ovako, ali su to lepi izazovi. Radujemo se, lepo je društvo i kreativno radimo“, rekla je Danijela Jerenkić.
Kako ističu organizatori, kolonija je već drugi dan trajanja i odvija se u radnoj i kreativnoj atmosferi.
„Radimo motive sanjačkog ćilima, a žene koje su došle iz više gradova Srbije oduševljene su ne samo kolonijom, nego i gradom“, rekla je Raza Nikšić, predsednica udruženja „Pazarski bazar rukotvorina“.
Sandžački ćilim, poznat i kao sjeničko-veštarski ćilim, zauzima posebno mesto u kulturnom nasleđu i upisan je u Registar nematerijalnog kulturnog dobra Republike Srbije. On nikada nije bio samo tepih ili tkanina, već deo identiteta i tradicije ovog kraja.
Tkačka kolonija u Novom Pazaru tako još jednom potvrđuje da se stari zanati mogu očuvati samo kroz zajedništvo, prenošenje znanja i povezivanje generacija koje žele da tradiciju zadrže živom.
