Uvac je jedan od najprepoznatljivijih prirodnih predela jugozapadne Srbije, mesto gde se voda, strme krečnjačke litice i netaknuta priroda spajaju u pejzaž koji iz godine u godinu privlači sve više posetilaca. Čuveni meandri Uvca, koji seku kanjon između visokih stena, danas su jedan od simbola ovog kraja, dok je beloglavi sup postao njegov zaštitni znak.
U rezervatu se nalazi jedna od najvećih gnezdećih kolonija beloglavog supa u Srbiji i jedna od najvećih na Balkanu. Ove impresivne ptice, čiji raspon krila može da dostigne i do tri metra, mogu se videti kako kruže iznad kanjona i jezera. Njihova prisutnost dodatno daje ovom predelu posebnu vrednost, pa se poseta Uvcu teško može zamisliti bez pogleda ka liticama na kojima su njihova gnezda.
Dok plovimo Uvačkim jezerom, priroda se smenjuje iz kadra u kadar. Pored meandara i strmih litica, pažnju privlače i objekti koji su vremenom postali deo turističke ponude ovog kraja. Među njima je i viseći most, koji posetioci rado obilaze i fotografišu. Kada nivo jezera poraste, prolazak čamcem ispod mosta nije uvek moguć, pa domaćini prate stanje na vodi i procenjuju kada je plovidba bezbedna.
Upravo ljudi koji žive uz Uvac imaju posebnu ulogu u predstavljanju ovog kraja. Slavica je jedna od njih. Ona dočekuje turiste koji dolaze iz različitih krajeva, a osim što ih upoznaje sa prirodnim lepotama Uvca, bavi se i vožnjom čamca i organizacijom obilaska. Za posetioce priprema i domaću hranu, a kako kaže, ono što se na njenoj trpezi nađe uglavnom dolazi iz sopstvene proizvodnje.
„Kod nas je sve domaće od kajmaka i sira do povrća. Sve što možemo sami da proizvedemo, sami i pravimo. Turisti to posebno vole, jer žele da probaju nešto što je autentično i što ne mogu da pronađu svuda“, priča Slavica.
A da Uvac nije samo destinacija za jednodnevni izlet, već prostor koji sve više privlači ljude željne prirode i drugačijeg odmora, primećuju i turistički radnici. Turistički vodič Sabahudin Avdagić ističe da se interesovanje za ovaj kraj povećava i da sve više posetilaca želi da Uvac upozna upravo kroz plovidbu, pećine i priču o prirodi.
Posebna stanica na tom putovanju je Ledena pećina skrivena ispod strmih litica kanjona i dostupna čamcem. Deo je Ušačkog pećinskog sistema, koji čine Ušačka i Ledena pećina, povezane jamom Bezdan. Ceo sistem poznat je po bogatom pećinskom nakitu, stalaktitima, stalagmitima, stubovima i drugim oblicima koji su nastajali hiljadama godina.
Ime Ledena pećina ne treba shvatiti doslovno. Njena posebnost nije u tome što je zaleđena, već u belim pećinskim ukrasima koji zidovima daju gotovo ledeni izgled. Temperatura u unutrašnjosti je konstantna i iznosi oko osam stepeni, bez obzira na to da li je napolju leto ili zima.
Kada se uđe dublje u pećinu, pred posetiocima se otvaraju različite dvorane i neobični oblici u stenama. Pojedini podsećaju na predmete, životinje ili ljudske figure, pa upravo mašta posetilaca daje dodatnu dimenziju ovom obilasku. Među formacijama mogu se prepoznati oblici koji podsećaju na nilskog konja, toranj u Pizi, ali i figuru čoveka. Neki delovi pećine ostaju nedostupni posetiocima, što ovom prostoru daje još jednu dozu misterije.
„Imamo tamo i oblike koji podsećaju na nilskog konja, na toranj u Pizi, a postoji i figura čoveka. To je sve priroda napravila i ljudi se baš iznenade kada to vide. Neki delovi pećine nisu dostupni, ali upravo zato ostaje još toga što može da se istražuje”, kaže Slavica.
U pojedinim delovima čuje se i voda koja prolazi kroz pećinske kanale, dok se na zidovima vide tragovi dugotrajnog taloženja minerala. Svaki novi korak otkriva drugačiji oblik, zbog čega je obilazak više od obične šetnje kroz pećinu to je svojevrsno putovanje kroz prirodnu galeriju koju je stvarala voda.
Za Slavicu, međutim, Uvac nije samo turistička atrakcija. To je prostor u kojem živi i radi, pa ga poznaje iz potpuno drugačije perspektive. Ona turiste ne vodi samo kroz pećinu i meandre, već im prenosi priče o kraju, vodi ih čamcem i pokazuje im mesta koja možda ne bi mogli sami da pronađu.
„Ja vozim i čamac i volim da ljudima pokažem ovaj kraj. Dolaze nam ljudi sa različitih strana i lepo je kada vidite da neko prvi put dođe, a već tada kaže da će ponovo da se vrati. To nam je najveće zadovoljstvo”, dodaje Slavica.
Upravo zbog toga Uvac danas objedinjuje više različitih doživljaja od plovidbe između meandara i posmatranja beloglavih supova, preko obilaska pećina, pa sve do domaće hrane i priča ljudi koji su svoj život vezali za ovaj kraj.
A kada se sve to spoji, postaje jasno zašto se posetioci Uvcu vraćaju. Nekoga privuku meandri, nekoga beloglavi supovi, nekoga Ledena pećina, a nekoga jednostavno želja da na nekoliko sati pobegne od gradske buke. Uvac im pruža sve to i ostavlja utisak koji se teško zaboravlja.
Ovaj projekat sufinansira Opština Sjenica.
