TA peć, grejalica, kalorifer, klima: Uporedili smo cene dogrevanja ove zime, jedan od uređaja će vas „odrati“

U domovima širom Srbije poslednjih dana uveliko rade grejalice, klime, kaloriferi, ali i šporeti na drva. Do zvaničnog početka grejne sezone ostalo je još više od dve nedelje, a mnogi se pribojavaju da će im radijatori biti hladni, kao i da će biti restrikcija struje. Ove zime u opticaju će biti svi načini grejanja, a valja znati da čak i oni uređaji koji važe za velike potrošače mogu biti vaši saveznici u uštedi, ako se koriste tokom perioda kada je jeftinija struja. Jedno od najboljih rešenja su kaloriferi na plin, jer je on jeftiniji od struje. Nikako ne smemo zaboraviti ni stari, dobri šporet na drva, ali je cena ovakvog grejanja poskupela 70% za godinu dana, što ga samim tim ne čini povoljnom alterantivom.

Grejanje na TA peć

Da bi TA peć zaista i bila ekonomična, neophodno je da se ona puni toplotnom energijom, odnosno da grejači rade samo dok je na snazi „jeftina struja“.

To znači da TA peć ne sme da bude isuviše mala za prostoriju koju greje, jer će kako da bi postigla željenu temperaturu, morati često da izduvava topli vazduh. Na taj način će se brzo potrošiti akumulirana toplotna energija, pa će biti potrebno dopunjavanje tokom četiri puta skuplje struje.

Agencija za energetiku je izračunala da dve TA peći, snage po tri kilovata, za šest meseci grejanja stana potroše struju vrednu 41.300 dinara, ali samo ako se koristi jeftinija noćna tarifa. U Agenciji tvrde da je to dovoljno za temperaturu od 20 stepeni Celzijusa 16 sati na dan. Narano, opet sve mnogo zavisi od kvaliteta izolacije. Svako dopunjavanje peći tokom dana, korišćenjem skuplje struje, značajno uvećava troškove.

Grejalice

Govoreći o grejalicama na struju koje za zagrevanje koriste grejače, sve će grejalice dati potpuno istu količinu topline. Iskoristivost električne energije prilikom pretvaranja u toplotnu energiju je skoro 100%, te će grejalica potrošiti upravo onoliko kilovata koliko je deklarisana. Ovo pravilo ne važi za inverter klima uređaje (toplotne pumpe) koje za utrošenih 1 kW snage mogu dati 3, 4 ili čak preko 5 kW toplotne energije.

Ponekad grejalica ima manja odstupanja i troši nešto manje ili nešto više od deklarisane snage. Takođe, potrošnju možete izmeriti tako što ugasite sve potrošače i upalite samo grejalicu na sat vremena i zapišete stanje brojila pre i nakon merenja. Uzmite u obzir da uređaji u stand-by modu (ugašeni televizor, frižider, wifi ruter) takođe troše nešto energije, ali ćevam ova metoda dati odokativan rezultat potrošnje.

Pretpostavimo da grejalica koju ste nabavili troši tačno onoliko koliko piše na deklaraciji – 2000 W (2 kW). Bez obzira da li je vaša grejalica kalorifer, konvektor, uljni radijator, termoakumulaciona peć – ona će prostoru predati jednaku količinu toplotne energije – 2 kW * 1 h = 2 kWh

Ukoliko grejalicu palite noću, kada je jeftinija struja, koristićete nižu dnevnu tarifu pa ćete cenu kilovatčasa platiti otprilike upola manje (za zelenu zonu cena kilovata je 1,60 noću, za plavu zonu 2,40, a za crvenu 4,80 dinara po kilovatu).

Kalorifer

Kaloriferi su odličan izbor kada se radi o zagrevanju manjih prostorija, mali su i lako ih je premeštati, što ih čini izuzetno praktičnim za upotrebu. Možete izabrati kalorifer na struju ili na plin, a obe varijante dolaze u najrazličitijim oblicima i veličinama. Kaloriferi su posebno praktični kada, tokom hladnih dana, želite brzo da zagrejete prostoriju u kojoj boravite.

Kaloriferi mogu biti i plinski. Iako su plinski kaloriferi manje uobičajen izbor, mogu se pronaći u različitim veličinama i različite snage rada. Plinski kaloriferi bolji su izbor u pogledu potrošnje, prvenstveno zbog toga što je cena plina niža od cene električne energije, a posebno su praktični za upotrebu na kampovanju, recimo. Kaloriferi su sigurne, ekonomične i praktične grejalice, jednostavne za upotrebu i efikasne u svojoj nameni.

Klima uređaj 

Prosečna klima troši oko 1 kW struje, a ovih dana, i to u terminu kada se struja obračunava po višoj tarifi, one rade i 10 sati, a često i više.

Na to koliko ona potroši struje utiče mnoštvo faktora – da li je nameštena da greje ili samo održava prosečnu sobnu temperaturu, zatim kolika je prostorija u kojoj ona radi i kolika spoljna temperatura.

Važan faktor je i izolacija objekta.

Primer govori da ako klima radi 10 sati dnevno, potrošnja je 91,62 dinara. To je nekih 2.750 dinara mesečno. U slučaju da radi 12 sati, mesečni trošak se penje na tačno 3.289 dinara.

Da biste se osigurali da klima troši samo onoliko koliko mora, nije na odmet da proverite u kom su stanju filteri i spoljna jedinica klime, jer u slučaju da su zaprljani, uređaju će biti potrebno više vremena da zagreje prostoriju.

S druge strane, struja se može uštedeti i kada se smanji temperatura. Samo na jednom sniženom stepenu može da se uštedi oko 3 odsto struje.

Izvor:Nova.rs

RUBRIKE
Podeli