Početak školske godine u doba korone: Nastavnicima teško, roditeljima teže, prvacima najteže
Ana Stapar je majka troje dece iz Beograda. Ovaj 1. septembar će, sasvim sigurno, pamtiti godinama jer je, kako deluje samo dan pre početka škole, sve mnogo komplikovanije, bez jasnog plana i pod velikim baukom još prisutnog virusa korona.
Marta ove godine kreće u drugi, Petra u četvrti, dok je najstariji Andrej u trećem razredu srednje škole.
Prema planu koji je dobila od osnovne škole, njena deca će ići u školu u različitim smenama.
„Ne znam kako će izgledati moj radni dan i da li ću uopšte moći sve da postignem“, kaže Stapar za BBC na srpskom.
- Balkanska zbornica: mesto podrške i šansa za promenu obrazovnih sistema
- Život posle korone: „Anksioznosti među decom će biti – ali to je prirodno“
- Ovi učitelji đake obrazuju, ali ih i voze u školu i sa njima igraju fudbal
Iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kažu da je „obrazovni sistem spreman za svaku opciju“ i da su ankete sprovedene među roditeljima pokazale da veliki broj dece želi da nastavu od 1. septembra prati u školi.
Učiteljica Milena Aleksić iz osnovne škole u Kaluđerici kaže da će oni „roditeljima čija su deca u različitim smenama izaći u susret, odnosno da će pokušati da organizuju raspored da svi budu u istoj smeni“.
Raspored časova kao „viša matematika“
Za Anu je dodatno opterećenje i to što će mlađa deca imati ukupno tri časa, a produženi boravak neće biti organizovan.
Ana kaže da će mlađe dete biti u školi svakog dana od 8 do 12 sati, odnosno da će jedna grupa njenog razreda boraviti u učionici od 8 do 10, pa će se od 10 menjati sa drugom.
Starija će ići u školu u terminima od 8 do 9.40 ili od 10 do 11.40, kada je prepodnevna smena, odnosno od 13 do 14.40 ili od 15 do 16.40 u popodnevnoj smeni.
„Moraću da dežuram ispred škole sve vreme.
„To znači da vodim jedno dete, dok eventualno drugo čeka početak nastave, onda radim par sati, pa opet preuzimam decu i bavim školom i ručkom, tako da za posao nema vremena“, kaže Ana.
Prema uputstvu za organizaciju i realizaciju obrazovno- vaspitnog rada u osnovnoj školi produženi boravak organizuje se u manjim grupama učenika istog razreda i preporučuju se aktivnosti napolju, kada god to uslovi dozvoljavaju..
Početak i završetak produženog boravka utvrđuje škola, po pribavljenom mišljenju roditelja.
Možda će vas zanimati i kako pravilno da spakujete đačku torbu
Šta kažu đaci?
Petnaestogodišnji Jovan Tatić kreće u prvi razred srednje škole. Kaže da mu ne smeta da nosi masku dok je na časovima.
„Zašto bi mi smetalo? Mogu da dišem, a ujedno se štitim od virusa. Vin-vin situacija“, kaže on za BBC na srpskom.
Osmogodišnje školovanje je, poput vršnjaka, završio uz kompjuter, a ne u učionici. Kaže da mu lakše da ide na nastavu, jer tako više nauči.
„Radujem se normalnom povratku u školu jer verujem da neću praviti iste greške kao u osnovnoj“.
Očekuje da će u srednjoj školi naučiti da uči na „efektivan način, a da ne gledam u zid većinu vremena.“
„Očekujem da naučim stvari koje su opširnije nego one koje sam učio u osnovnoj, na primer o grčko-rimskim ratovima ili o opsadi Beča“, kaže.
Njegova vršnjakinja Marija Sivački kaže da će joj prvi dani u srednjoj školi biti čudni – ona će nastavu slušati kombinovano.
„U školu ćemo ići periodično, odnosno jedne nedelje ćemo sedeti u školskim klupama i slušati nastavnike uživo, dok ćemo druge učiti u kućnim uslovima i pratiti onlajn predavanja“, kaže Sivački.
Onlajn predavanja će se pratiti preko različitih internet platformi kao što su Zum, Skajp, ali i na Trećem programu Radiotelevizije Srbije.
I školske klupe će izgledati drugačije – u odeljenjima će biti po 15 đaka, nošenje maski na časovima je obavezno, delimično su ukinuti fizičko i muzičko obrazovanje, ali i druge vrste društvenih aktivnosti.
„To predstavlja otežavajuću okolnost, naročito za učenike kao što sam ja, koji polaze u prvi razred srednje ili osnovne škole i koji neće imati priliku da na klasičan i tradicionalan način upoznaju profesore i drugare“, kaže Marija.
„Očekujem od većine nastavnika da nam olakša ovakav sistem obrazovanja slanjem kvalitetnog materijala i vežbi koje možemo sami da radimo kod kuće“.
Veruje da ni njoj, ni njenim vršnjacima, neće biti lako.
Mila Todorović je ove godine završila srednju školu i sada se priprema za fakultet.
Sa svežim iskustvom onlajn nastave, Mila smatra da je takav vid učenja bolji.
„Mislim da bi bilo pametnije da se ide onlajn, nastava se pokazala kao bespotrebna generalno, a u ovakvim epidemiološkim uslovima je krajnje suvišna“, kaže 18-godišnja brucoškinja za BBC na srpskom.
- Šta je đacima u Srbiji donela škola sa televizije
- Da li je ćirilici potrebna zakonska zaštita
- Privatne škole: vrhunsko obrazovanje ili plaćene diplome
Najvažije pred odlazak u školu
- roditelji treba svako jutro deci da provere telesnu temperaturu
- učenici, nastavno i nenastavno osoblje u školi ne treba da dolazi u školu ako ima povišenu temperaturu
- održavanje fizičke distance najmanje 1.5 metar
- svako dete treba samo da sedi u klupi, odnosno da ima četiri kvadratna metra
- obustavljanje svih aktivnosti poput pevanja, vikanja i navijanja, jer se tada pojačano stavaraju aerosoli- to znači da na časovima muzičkog nema pevanja, a na fizičkom nema kolektivnog sporta
- oni koji dovode decu u školu ne mogu da ulaze unutra, već da ih doprate samo do ulaza
- oni koji rade u školi treba da nose maske
- učenici nose maske pri ulasku u školu pa do dolaska na mesto gde sede
- maska se koristi i tokom odgovaranja i svakog razgovara, kretanja van klupe, odlaska na odmor ili toalet
- preporuka je da masku nose sve vreme dok su u školi, ali mogu da je odlože kada sede na svom mestu i slušaju nastavu
- mogu da se koriste hirurške, epidemiološke i platnene maske
- treba da se koriste na ispravan način tako da pokrivaju usta i nos
- pranje ruku u trajanju od 20 sekundi ili upotrebom dezinfekcionog sredstva na bazi 70 odsto alkohola
Razlike od škole do škole
Za razliku od Anine dece, Milan Prljić, koji sada kreće u drugi razred imaće sve časove u jednoj beogradskoj školi.
Njegova majka Marina je bila iznenađena kada je saznala da će Milan imati šest časova dnevno, među kojima su i kreativne radionice, časovi fizičkog i muzičkog.
„Mislila sam da će ići samo da čuju nužno gradivo“, kaže ona.
Roditelji su odlučili da Milan pohađa nastavu u školi, bez obzira na rizik od zaraze virusom korona.
„Želimo da se nauči organizaciji i radu, da bi samostalno radio, jer to kod kuće baš i ne funkcioniše.
„Mislim da je bolje ići i mesec dana u školu nego uopšte ne ići“, kaže Prljić za BBC na srpskom.
Ona smatra da se broj zaraženih virusom korona neće mnogo povećati u septembru, ali strahuje da će se situacija promeniti u kasnijim mesecima.
„Tada ćemo ga povući sa nastave, ako do toga dođe“, kaže Prljić i dodaje da se u periodu dok bude išao u školu, Milan neće viđati sa bakama i dekama.
„Ne želimo da naše odluke ugroze zdravlje drugih“, dodaje.
- Kako dijaspora uči srpski
- Korona virus: Kako da sami napravite masku
- Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah
Zašto je bitno da prvaci sednu u klupe
Ivana Marković je iz Požarevca i njena ćerka Milica polazi u prvi razred osnovne škole.
Marković kaže da joj je drago da je doneta odluka da prvaci sednu u klupe od 1. septembra, jer po starijem detetu, koje je u višim razredima, „zna da je deci teško da savladaju gradivo ukoliko samo uče kod kuće“.
Brinula se jer prvaci ne znaju baš šta znači „mirno sedeti u školskoj klupi“ i zašto „čas traje 45 minuta“.
„Mislim da je prvacima najgore, jer se oni sada upoznaju sa novom sredinom, a kojoj će pravilo biti sedenje na distanci i nošenje maski“, priča Ivana i kroz uzdah dodaje:
„Bolje i tako, nego nikako“.
S njom je saglasna i učiteljica Milena koja kaže da uz upoznavanje nove sredine, bitna i vršnjačka edukacija, kao i učenje po modelu, i razvoj socijalne inteligencije.
„Učenici uče mnogo toga jedni od drugih“,kaže učiteljica.
Dodaje da svaki učitelj predstavlja neku vrstu modela i vaspitava, odnosno utiče na učenike sopstvenim primerom- načinom odevanja, govorom, gestikulacijom, zapravo celokupnom pojavom.
„Na početku školovanja je izuzetno važno učenicima objasniti kako se uči i kako se pristupa usvajanju novog gradova“, objašnjava Aleksić.
Možda će vas zanimati i kako su učenici iskoristili pauzu u nastavi i napravili maske
Učitelji se „malo pitaju“
Zbog dnevnog kontakta sa tridesetoro dece, Aleksić kaže da se plaši da bi mogla da se zarazi.
„Ta deca dolaze iz 30 porodica, koja takođe imaju neke svoje kontakte“, dodaje ona.
O tom strahu nije mnogo govorila u školi, jer kaže da je niko nije ni pitao.
Ali, kaže da je „svesna da posle decenije bavljenja ovim poslom zna da ne može mnogo toga da menja“.
„Nosiću vizir i masku i videti kako će se situacije razvijati od 1. septembra“, kaže učiteljica.
Zbog novopristiglog koncepta rada, Aleksić se pita kakav će kvalitet nastave biti.
„Časovi su pola sata, deca ne mogu da obavljaju zadatke u grupi ili u parovima“, kaže ona, ali dodaje da „nema druge kada su zdravlje i životi ljudi u pitanju“.
Ministarstvo prosvete je odlučilo da poveća bezbednost nastavnika tokom nastave tokom epidemije, te je doneta odluka da zaposleni dobiju maske i ostala sredstva lične zaštite, da budu prioritet prilikom testiranja ukoliko imaju simptome, kao i da se vakcinišu protiv gripa ukoliko žele.
Na predlog da se zaposlenima u obrazovanju koji obole od Kovida-19 da naknada u visini o 100 odsto iz Ministarstva kažu da to „nije u njihovoj nadležnosti, ali da će pokušati da pomognu u saradnji sa drugim državnim organima.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
