Novopazarci o vršnjačkom nasilju u školama (video)
Nasilje se dešava i o nasilju mnogo slušamo. Pojavljuje se u svim aspektima života deteta, počevši od porodice preko vrtića i škole, slobodnog vremena, sportskim i drugim aktivnostima. Vršnjačko nasilje se najčešće dešava u školi i to u vreme odmora u učionici, na hodniku ili u dvorištu. U tim situacijama odrasli nisu prisutni.
Nasilje među vršnjacima se dešava i pre početka nastave ili po završetku, na putu u školu ili pri povratku kući. Ekipa portala A1 istraživala je, koliko je vršnjačko nasilje zastupljeno u novopazarskim školama.
Građani Novog Pazar kažu da je vršnjačko nasilje u novopazarskim škola zastupljeno, te nadležni organi treba mnogo više da rade, kako bi se taj problem rešio.
„Vršnjačko nasilje je vrlo zastupljeno u školama i nadležni treba više računa da vode o tome, jer to bitna stvar, pre svega za psihičko stanje dece, a kasnije i u razvoju“, kaže Novopazarka za A1.
„Stanje nije baš najbolje. Bilo bi dobro da se situacija poboljša, a samim tim i pristupi rešavanju tog problema“, ističe jedan od anketiranih građana.
Istog mišljenja su i ostali građani, jer kako su naglasili, nasilje je zastupljeno na svakom mestu.
„Pre svega najvažniju ulogu u tome imaju roditelji, jer vaspitanje ide iz kuće. Sada deca nemaju ni straha ni poštovanja“, kaže Novopazarac za naš portal.
„Osuđujem svaki vid nasilja. O nasilju treba da se govori više, jer je zastupljeno u velikoj meri“, zaključili su građani.
Psiholog Marija Tiosavljević za A1 kaže da je najbitnije izgraditi poverenje kod dece, jer u tom slučaju oni neće kriti probleme koje imaju, a naročito sa decom treba pričati i o nasilju, kako izbeći takvu situaciju, kako pružiti pomoć nekome ko je izložen takvoj situaciji, koje je sve češće prisutno u školama.
„Najvažnije da roditelji često razgovaraju sa svojom decom i imaju uvid u njihove društvene mreže, jer na taj način se može steći poverenje u odnosu dece i roditelja i samim tim izbeći svaki vid nasilja“, naglašava Tiosavljevićeva.
Pored vršnjačkog, postoje i drugi vidovi nasilja, među kojima je i sajber nasilje.
Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je svaka treća mlada osoba žrtva sajber nasilja.
Istraživanje Ministarstva prosvete i nauke pokazuje da je 21 odsto srednjoškolaca spremno da daju lične podatke nepoznatim osobama, dok je čak 15 odsto njih voljno i da se sa osobama koje su upoznali preko interneta sretnu.
A. Alić
