Mladi su tokom 2025. godine dobili do sada nezabeleženu medijsku pažnju, ali povećana vidljivost nije nužno značila i veći prostor da oni sami govore o sebi, pokazuje istraživanje „Mladi u medijskom ogledalu 2025“, koje su u Beogradu predstavili Institut za medije i različitosti – Zapadni Balkan i Krovna organizacija mladih Srbije.
Prema nalazima istraživanja, mladi su u protekloj godini sa medijske margine dospeli u centar javnog interesa. Za razliku od ranijih perioda, kada su najčešće bili povezivani sa temama kriminala, nasilja i bezbednosti, dominantne teme postali su studentski protesti, društveni angažman i aktivizam mladih.
Ipak, istraživači upozoravaju da veća prisutnost u medijima ne znači i kvalitetnije predstavljanje. Kako je istakao koautor istraživanja Ivan Subotić:
“O mladima se češće ipak pisalo u negativnom kontekstu. Gaženja, napadi i pretnje imali su veću medijsku pažnju u odnosu na vesti sa pozitivnom konotacijom”, rekao je Subotić.
Analiza medijskog sadržaja pokazuje i velike razlike među redakcijama kada je reč o tome ko govori o mladima i u čije ime se o njima izveštava. Na televiziji N1 i portalu Nova mladi su bili najzastupljeniji sagovornici i često su imali priliku da direktno govore o svojim stavovima, čak i više nego svi politički akteri zajedno.
S druge strane, na televiziji Pink mladi su bili prisutni u svega 8 odsto analiziranih sadržaja, dok je predsednik Republike bio zastupljen dvostruko više. Na RTS-u su mladi bili među najvidljivijim pojedinačnim akterima, ali su političari i funkcioneri vlasti ukupno imali veći prostor u izveštavanju.
Posebna analiza javnog servisa pokazuje da je RTS tokom godine menjao pristup izveštavanju o studentskim protestima i omladinskom aktivizmu. Iako su mladi bili među najzastupljenijim akterima, o njima se, kako se navodi, i dalje izveštavalo ređe nego u većini analiziranih medija, dok su pojedine studentske akcije predstavljane bez direktnih glasova samih učesnika.
Istraživanje takođe ukazuje da veća vidljivost nije značila i kvalitetnije predstavljanje. Dok su pojedini mediji mlade prikazivali kao nosioce društvenih promena, drugi su ih opisivali kao pretnju društvenom poretku, koristeći etikete poput „teroristi“, „fašisti“ i „pučisti“. Mladi su često predstavljani i kao homogena grupa, što je, prema autorima, dovodilo do generalizacije i stigmatizacije.
Izveštaj „Mladi u medijskom ogledalu 2025“ dostupan je u celosti na sajtovima organizacija koje su ga predstavile.
