Korona virus i životna sredina: Šta je vakcinalni otpad i kako ga sprečiti
Malavi je prethodne nedelje demonstrirao neprikosnovenu transparentnost kad je doneo odluku da javno uništi skoro 20.000 doza vakcine protiv Kovida-19.
Zdravstvene vlasti zemlje saopštile su da su spalile 19.610 doza AstraZenekine vakcine kojima je istekao rok trajanja kako bi uverili javnost u bezbednost svake injekcije koju dobiju.
Imajući u vidu da je do sada manje od pet odsto svetskog stanovništva potpuno vakcinisano, prema podacima Našeg sveta u podacima, zašto se vakcine uopšte bacaju?
„Većina se ne baca“, kaže doktorka Sara Šifling, viša predavačica iz menadžmenta lanca snabdevanja na Univerzitetu Džon Murs u Liverpulu, u Velikoj Britaniji.
„Nemamo još kompletne podatke za vakcine protiv Kovida-19, tako da smo veoma rigorozni što se tiče roka trajanja.
„Imaju veoma kratak rok trajanja i moraju brzo da se iskoriste.“
- Korona virus: Istorija pandemije i da li smo ovu mogli da predvidimo
- Kratka istorija vakcina
- Ko je izmislio karantin, zaštitne maske i vakcine
Malavi je 26. marta od Afričke unije dobio 102.000 doza Astrazenekine vakcine sa istekom roka trajanja 13. aprila i iskoristio je skoro 80 odsto njih.
Zašto uništavati vakcine?
„Zaista je žalosno videti kako se uništavaju“, kaže doktorka Šifling, „i ja razumem razlog – Malavi je zemlja sa visokim stepenom oklevanja u primanju vakcine.“
Malavijev glavni ministar zdravstva rekao je za BBC da žali što su morali da unište bočice, ali su prednosti toga uveliko nadmašivale rizike.
„Kad se raširila vest da imamo vakcine kojima je istekao rok trajanja, primetili smo da su ljudi prestali da dolaze u naše klinike da se imunizuju“, rekao je doktor Čarls Mvansambo.
„Ako ih ne spalimo, ljudi će misliti da u našim ustanovama koristimo istekle vakcine, a ako ne budu dolazili, Kovid-19 će ih teško pogoditi.“
Doktor Mvansambo kaže da je jedan od razloga zašto zdravstveni radnici nisu iskoristili vakcine pre nego što im je istekao rok trajanja bio taj što se pokazalo da je teško ubediti odrasle ljude da se vakcinišu.
Južni Sudan je u sličnom položaju sa oko 59.000 doza kojima je istekao rok trajanja, a koje su bile donirane preko Afričke unije.
Svetska zdravstvena organizacija prvobitno je zamolila da se vakcine sačuvaju dok ne istraži da li rok može bezbedno da se produži, ali sada kaže da ipak treba da se bace.
„Iako je veoma žalosno bacati vakcine u kontekstu programa imunizacije, SZO preporučuje da sa dozama kojima je istekao rok treba to bezbedno učiniti“, navodi se u saopštenju.
Gavi, alijansa za vakcine odgovorna za vođenje programa Kovaks, ističe da su u slučaju AstraZenekine vakcine proizvođači unapred proizveli i nagomilali koliko god doza da su mogli, pre njenog opšteg zvaničnog odobrenja, što može da dovede do kraćeg životnog veka.
„Svi učesnici Kovaksa informisani su o datumima isticanja roka trajanja i doze se isporučuju tek kad se proceni da će zemlje moći momentalno da započnu imunizaciju“, kaže za BBC portparol Gavija.
„Vredi napomenuti i da će rokovi trajanja najverovatnije biti produženi kako podaci o stabilnosti na duže vremenske periode budu postajali dostupni za svaki naredni kontingent vakcina.
„Svaka odluka doneta u ovom pogledu biće preneta nadležnim nacionalnim regulatorima.“
Ali bacanje doza vakcine ne dešava se samo u afričkim zemljama.
Šta dovodi do bacanja vakcina?
Reportaža KNH-a, američke organizacije za vesti iz oblasti zdravstva, kaže da su Centri za kontrolu i prevenciju bolesti u SAD zabeležili 182.874 bačenih doza zaključno sa krajem marta, tri meseca otkako je započeo program vakcinacije u ovoj zemlji.
Slično i u Francuskoj, jedan doktor je nedavno postao viralan kad je snimio sebe kako uništava Astrazenekine vakcine kojima je istekao rok trajanja.
„Uspeo sam, tokom tri dana konsultacija, da dam šest doza vakcina.
„Svi drugi pacijenti su je odbili“, kaže doktor Patrik Vogt u svom videu.
„Nemam nikakve sumnje da je ovo najkorisnije terapeutsko sredstvo koje imamo protiv virusa, ali vakcini je sada istekao rok i ja sam prisiljen da je bacim.“
„I tako ću usred pandemije baciti u smeće vakcine zato što ih niko više ne želi.“
Doktorka Liz Brin, ekspertkinja za menadžment lanca snabdevanja na Univerzitetu u Bredfordu u Velikoj Britaniji, kaže da je bacanje vakcina normalna stvar.
Ona navodi predpandemijski izveštaj SZO-a u kom se tvrdi da se čak 50 odsto svakodnevnih vakcina baca.
Ta brojka je, međutim, mnogo niža u konkretnim programima vakcinacije kao što su globalni napori da se suzbije Kovid-19.
„Otpad postoji i nadamo se da je minimalan“, objašnjava ona.
„Primenjuje se zaštita da bi se smanjilo bacanje, kao što je staranje da su ljudi prošli odgovarajuću obuku i planiranje za vakcine, ali teško je saznati koliko se toga tačno baca.“
Teško je doći do tačnih cifara o bačenim vakcinama protiv Kovida-19.
Doktorka Brin veruje da će proći još mnogo vremena pre nego što saznamo prave razmere ove pojave.
„Ogromna je potražnja za njima tokom pandemije“, kaže ona, „i niko ne želi da čuje kako se bacaju ili da stoje nagomilane negde u nekoj zemlji koja ih ne koristi.“
„To niko ne želi da čuje, a može i da predstavi neku vladu ili organizaciju u lošem svetlu.
„Slučaj u Malaviju izuzetno je transparentan i mogao bi da se dešava i drugde, samo što to možda nikad nećemo saznati – a i vidimo zbog čega možda neko ne želi to da kaže, zato što bi izazvalo opštu paniku.“
Bacanje otvorenih bočica
Bacanje otvorenih bočica, kao što je situacija sa kojom se suočio doktor Vogt u Francuskoj, dešava se kad je vakcina otvorena za upotrebu, ali nisu sve doze iskorišćene.
Ovo može da se desi sa vakcinama protiv Kovida-19, budući da stižu u bočicama sa više doza, što je ekonomičnije za pakovanje i transport.
Trenutno se Fajzerova vakcina isporučuje u bočicama sa pet doza; AstraZeneka sadrži osam do deset doza; bočica Moderne sadrži deset.
Uobičajeno je da proizvođači prepune bočice kako bi pokrili male količine redovnog otpada koji nastaje tokom procesa pripreme ili ubrizgavanja doze.
Agencije za lekove u SAD, Evropi i Velikoj Britaniji izmenile su regulativu kako bi dozvolile da se iz Fajzerovih bočica izvuče i šesta doza kao ispomoć u borbi protiv bacanja.
Nedostatak špriceva prave veličine bio je drugi razlog bačenih doza u SAD, prema izveštaju objavljenom u časopisu Nauka.
Ali doktorka Šifling ne veruje da to predstavlja prevelik problem u ovom trenutku.
„Ono što moramo da shvatimo jeste da postoji mnogo toga što može da pođe po zlu sa prekidima hladnih lanaca, isticanjem roka trajanja i izlaženjem na kraj sa potražnjom – koliko ljudi dođe na vakcinaciju jedan dan naprema koliko je doza dostupno“, kaže ona.
„Postoji individualna odgovornost da se pojavite ako imate zakazano.
„Imate slučajeve o kojima slušamo da su ljudi bili pozvani u poslednji čas da dobiju preostalu dozu iz otvorene vakcine, što je pomalo kao lutrija sa poštanskim brojem – kom domu zdravlja pripadate.“
Bacanje zatvorenih bočica
Slučaj Malavija, gde je vakcinama istekao rok trajanja pre nego što su stigle da budu iskorišćene, primer je bacanja zatvorenih bočica.
To se dešava i kad dođe do prekida hladnog lanca, kad se bočice ne čuvaju na pravoj temperaturi dok se transportuju ili čuvaju.
„Za lanac snabdevanja moramo da imamo odgovarajuću infrastrukturu“, kaže doktorka Šifling.
Bogatije, manje zemlje, kao što su Izrael, Bahrein i Ujedinjeni Arapski Emirati, organizovale su uspešne programe vakcinacije, što je, bar delimično, pripisano izvrsnoj infrastrukturi koja je omogućila da vakcine budu transportovane ogromnoj većini njihovih relativno malih populacija.
„Problemi sa infrastrukturom je poseban problem u zemljama kao što su afričke i u ostrvskim zemljama kao što je Indonezija, koje imaju mnogo zajednica u zabitim oblastima“, kaže doktorka Šifling.
„Ume biti teško održati pravu temperaturu i namestiti da vakcine stignu u okviru prozora snabdevanja.“
Kao i u Malaviju, i u nekim drugim afričkim zemljama zalihama vakcine počeo je da ističe rok trajanja pre nego što su one stigli da ih iskoriste.
AstraZenekina vakcina može da se čuva bezbedno u frižideru i do šest meseci posle proizvodnje, a Afrička unija je u februaru preusmerila kontingente prvobitno isporučene Južnoj Africi, koji su imali rok trajanja do 13. aprila.
Vlada Južne Afrike odlučila je da ne iskoristi ovaj kontingent, zabrinuta da vakcina ne nudi dovoljno zaštite protiv varijante visursa dominantne u zemlji i, krajem marta, milion doza koje je imala preprodala je Afričkoj uniji da ih prosledi drugim afričkim zemljama.
Ali neke, kao što je Južni Sudan, kažu da im nije ukazano na problematiku isteka roka trajanja.
- Kako funkcioniše crno tržište vakcina i Kovid pasoša
- Zašto bogate zemlje „blokiraju“ proizvodnju vakcina zemljama u razvoju
- Zašto Nemci idu u Rusiju da se vakcinišu
Šta raditi sa viškom doza
„Program vakcinacije protiv Kovida ogroman je poduhvat“, kaže doktorka Šifling.
„Govorimo o milionima doza širom sveta, tako da u široj slici, naravno da će biti bacanja.“
„Tokom pandemije možete bolje da isplanirate snabdevanje i potražnju.“
Neke zemlje koje znaju da neće uspeti da iskoriste višak doza koje bi mogle da se bace u scenariju zatvorenih bočica prosleđuju ssopstvene zalihe dalje.
Nigerija je saopštila da neće uspeti da iskoristi sve doze na vreme tako da su neke preusmerene na susedni Togo i Ganu, a neke su završile čak na Jamajci.
Demokratska Republika Kongo, za to vreme, kaže da ne može da iskoristi najveći deo od 1,7 miliona doza Astrazeneke koje je dobila preko globalnog programa Kovaks za siromašnije zemlje.
Do kraja aprila dato je samo oko 1.000 doza.
Većina ovog kontingenta – sa istekom roka trajanja od 24. juna – sada se šalje u druge zemlje, a deo je već isporučen Gani i Madagaskaru.
Portparol Gavija je rekao: „Tamo gde nije moguće – zbog isteka roka trajanja – preseliti doze najbrže što možemo, u krajnjem slučaju, sarađujemo sa zemljama na reorganizaciji doza da kratkoročno vakcine ne bi propale.“
Stručnjaci kažu da je odluka Malavija da uništi svoje zalihe kojima je istekao rok trajanja bila ispravna kako bi povratila poverenje javnosti u program vakcinacije.
„Uznemirava i razočarava što su informacije o vakcinama kojima je istekao rok trajanja uopšte stigle do stanovništva“, kaže doktorka Brin.
„To je bilo dovoljno da naškodi poverenju zajedno sa lošom reputacijom koja je već stekla AstraZenekina vakcina.“
„Možete da razumete zašto bi ljudi više oklevali u slučaju da su dobili dozu kojoj je istekao rok – ali to se nikad ne bi desilo sem usled nekog veoma retkog propusta.“
Doktorka Šifling dodaje: „Vakcine ne rade ništa loše nakon što im istekne rok trajanja – neće vas ubiti i neće vam izrasti rogovi – ali zato gube snagu.
„Ako ne funkcionišu pošto ih neko dobije, onda se ta osoba zarazi Kovidom-19 i prenese ga nekom drugom, pa i to može da dovede do gubitka poverenja.“
Iako transparentnost u vezi sa bacanjem vakcina nije uobičajena, mali stepen otpada normalan je u programima vakcinacije velikog obima.
„Šokantno je i žalosno“, kaže doktorka Šifling, „ali to je prosto jedna od stvari koje se dešavaju.“
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
