Koliki je procenat prisutnosti žena u medijima kada je reč o ekspertkinjama, dobitnicama nagrada, političkim analitičarkama ili naučnicama? Da li su žene u medijima prisutne isključivo kada se govori o ženama žrtvama nasilja, domaćicama i kada se njihova tela objektivizuju?
Izveštavanje o ženama, položaju žena u društvu, o temama rodne ravnopravnosti, njihovim uspesima i ostvarenjima u medijima širom sveta procentualno se čini problematičnim. Kada govorimo o izuzecima, naravno da postoje, pogotovu u poslednje vreme kada je inicijativa otvaranja ovih tema jako aktivna, ali i dalje u nedovoljnoj meri koja bi ženama obezbedila jednaku prisutnost u poređenju sa muškarcima. Procenat prikazivanja žena kroz ulogu ekspertkinja ili žena povezanih sa politikom i vladom je tek oko 20%, prema podacima IMS-a.
Problem selektovanja uloga žena koje se u medijima najčešće pojavljuju ne govori o tome da li je neka uloga bitnija, moćnija ili važnija. Kada je reč o obrađivanju tema koje mediji plasiraju i kojima utiču na poimanje vrednosnog sistema, važno je istaći da medijskim promovisanjem zdravih društvenih i porodičnih odnosa oni mogu doprineti podizanju svesti kada govorimo o shvatanju ovih pojmova. To bi pomoglo edukovanju žena žrtvama nasilja, tako da bi preduzimanje strategije promovisanja moralnih vrednosti, zdravih načina života i društvenih odnosa, edukovanjem stanovništva na način koji podržava pojam rodne ravnopravnosti i čini žene jednakim u odnosu na sve životne aspekte sa svojim saveznicima, muškarcima, moglo da utiče na statističku sliku sveta.
Prema analizama monitoringa Centra za demokratiju i ljudska prava CEDEM iz 2020 .godine, učešće žena u medijskoj prisutnosti u različitim oblastima govori o razlici i meri u kojoj se pominju muškarci, a u kojoj žene.
S druge strane, prisutnost muškaraca u medijima kroz različite teme je procentualno veća, muškarci kao sagovornici iz različitih oblasti znatno su rasprostranjeniji akteri medijskih sadržaja, kako pokazuju istraživanja CEDEM-a na grafikonu. Ono što je paradoksalno jeste da i dalje imamo situaciju kada se pokrene tema položaja žena, cilj bude pogrešno protumačen,a kontekst drugačije shvaćen, kaže profesorka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, dr Smiljana Milinkov.
“Danas je normalizovano da se pažnja posvećuje muškarcima, a onda kada se češće govori o rodnoj ravnopravnosti čujemo komentare “pa šta vi hoćete, dokle samo ta tema“. Zato što se ovo postavlja kao nešto što je normalno, a kada je reč o pojavljivanju žena i ženskih tema stiče se utisak kao da je nametnuto i nevažno. Rodna ravnopravnost se u medijima jako retko pojavljuje, generalizujem iako postoje mediji koji se bave tim problemom. Ali problem rodne ravnopravnosti se shvata na jedan problematičan način, u smislu da je to samo problem žena. To je samo pitanje da svi u društvu budu ravnopravni. Ako žene budu ravnopravne i muškarcima će biti bolje. Osećaj ugroženosti od strane određenih muškaraca se javlja uglavnom na pozicijama moći i iz straha da će te pozicije biti uzdrmane ili narušene“, rekla je za A1 profesorka Milinkov.
Društveni obrasci kroz istoriju diktirali su ulogu žene u društvu na uštrb očuvanja patrijarhalnih vrednosti i tradicionalnih uloga, što svakako ne sme uticati na uređivačku politiku medija i bez ostavljanja prostora za senzacionalističku dimenziju koja je uvek u odsustvu elementarnog poštovanja i društvene relevantnosti.
Diskriminacija žena ogleda se i u ostalim društvenim temama i pitanjima od suštinskog značaja, o čemu svedoče status žena u mnogim životnim sferama.
