Veštačka inteligencija sve je dostupnija građanima, pa se među pitanjima koja joj postavljaju sve češće nalaze i ona koja se tiču zdravlja, simptoma i lekova. Ni Novi Pazar nije izuzetak, farmaceuti u praksi primećuju da građani dolaze u apoteku sa informacijama koje su prethodno pronašli na internetu ili dobili od veštačke inteligencije i traže potvrdu da je savet ispravan.
Farmaceut Armin Guhdija kaže da takav pristup može biti problematičan, posebno kada građani odgovore AI alata koriste kao osnov za samostalno postavljanje dijagnoze ili uzimanje terapije.
„Živimo u eri gde je veštačka inteligencija svima dostupna na klik i građani je masovno koriste kao prvu instancu za dijagnozu i lečenje. AI nekada da približno tačan savet, ali neretko pruži informacije koje mogu ozbiljno ugroziti zdravlje. Ono što vidimo u praksi jeste da pacijenti dođu u apoteku sa gotovim tekstovima i traže potvrdu. To je pogrešan pristup“, kaže Armin Guhdija, mag. farm., doktorand med. nauka.
On ističe da AI nema uvid u kompletnu zdravstvenu sliku osobe koja postavlja pitanje.
„Veštačka inteligencija i internet pretraživači ne poznaju istoriju bolesti pacijenta, ne znaju kakvo mu je stanje jetre ili bubrega, niti koje još lekove uzima. Farmaceut je ta ključna, poslednja brana koja sprečava katastrofalne greške. Mi sakupljamo sve te kockice u celinu“, navodi Guhdija.
Prema njegovim rečima, jedna informacija izvučena iz konteksta može dovesti do pogrešne primene terapije.
„Kada pacijent uzme lek na svoju ruku, bez konsultacije sa nama, on ulazi u zonu visokog rizika. U farmaciji nema mesta za nagađanje, jedna pogrešna informacija sa ekrana i jedna pogrešna pilula mogu imati fatalne posledice“, upozorava Armin Guhdija, mag. farm., doktorand med. nauka.
Osim sve češćeg oslanjanja na internet i AI, građanima problem predstavljaju i situacije kada propisani lek ne mogu da pronađu u apoteci.
Guhdija objašnjava da nestašice mogu nastati iz različitih razloga, od problema u proizvodnji i uvozu do dokumentacije i bezbednosnih procedura.
„Tržište lekova je živa stvar i deficiti zavise od svega, proizvodnje, uvoza, dokumentacije, pa i bezbednosnih protokola. Stalno imamo situaciju da nekoliko lekova fali iz sasvim različitih razloga“, navodi on.
Poseban problem, kako dodaje, predstavljaju lekovi koji još nisu odobreni za promet u Srbiji, iako ih lekari propisuju pacijentima.
„Ono što građane najviše zbunjuje jesu lekovi koje ALIMS još uvek nije odobrio u Srbiji, ali lekari znaju da savršeno rade posao i s pravom ih propisuju. Za farmaceute je to ogroman profesionalni izazov. Teško je objasniti bolesnom čoveku da lek koji drži napisan na papiru ne može kupiti u našoj apoteci, već da po svoju terapiju mora da putuje van granica zemlje“, kaže Guhdija.
Veštačka inteligencija može pomoći građanima da dođu do osnovnih informacija, ali kada je reč o zdravlju, odgovor sa ekrana ne bi trebalo da bude zamena za razgovor sa lekarom ili farmaceutom.
Danas se obeležava Svetski dan farmaceuta, koji je posvećen ulozi farmaceuta u zdravstvenom sistemu i bezbednoj primeni lekova.
Ovogodišnja tema posebno dobija na značaju u vremenu kada građani sve više zdravstvene informacije pronalaze na internetu i uz pomoć veštačke inteligencije, zbog čega se nameće pitanje koliko takvi izvori mogu zameniti stručni savet farmaceuta.
