Iz privatnih razloga sam se večeras našao u novopazarskoj bolnici i bio očevidac tamošnjih dešavanja.
Iako je neko iz moje porodice na lečenju, želim da skrenem pažnju narodnim masama o požrtvovanosti lekara i celokupnog osoblja.
Jedna, ali samo JEDNA medicinska sestra zadužena je za celo odeljenje.
Na odeljenju je najmanje dvadesetak pacijenata koji su operisani ili se pripremaju za operaciju.
Svakom od njih je potrebno nešto. Mnogi od pacijenata imaju bolove, ne mogu da sede, leže, spavaju, hodaju. . . i svi oni dozivaju sestru, JEDNU SESTRU, koja pored svega ima osmeh na licu i zrači ljubaznošću i dobrotom.
Posao koji bi trebalo da obavlja barem još pet sestara obavlja ona jedna.
Trpi nervozne i zahtevne pacijente koji vrlo često nemaju razumevanja i NE ZNAJU u kakvim uslovima ona radi.
Fokusirao sam se na medicinske sestre, ne umanjujući vrednost lekara koji je takođe jedan.
JEDAN lekar. Pa, šta ako se dvojici pacijenata u isto vreme pogorša stanje?!
Kako ce postići lečenje JEDAN lekar?
Ista situacija i na ginekologiji.
JEDAN dežurni lekar, do korone jedna sestra na ginekologiji (zvanicno trideset i pet kreveta, nakon renoviranja je trideset) i ta jedna sestra radila je na odeljenju i u prijemnoj ambulanti koja je u prizemlju. U toku korone primljene su sestre, tako da ih u poslednjih mesec dana ima dve na ginekologiji.
Na akušerskoj strani su dve babice, one su zadužene za sve porođaje, carske rezove koji se obavljaju u toku noći, za sve porođene žene koje leže na odeljenju (trideset i pet bolesnickih kreveta, u proseku to bude dvadesetak zena).
Jedan JEDINI ginekolog drži prijemnu ambulantu koja je u prizemlju i odgovoran je za sve pacijentkinje na odeljenju, porađa, radi hitne operacije i intervencije.
Pazar, Tutin, Raška, Sjenica, neretko Leposavić i Zubin Potok.
Ovim skrećem pažnju javnosti da imamo više razumevanja prema medicinskom osoblju i da posmatramo stvari iz njihove perspektive.
Koliko god bilo bolno što se neko od naših najdražih nalazi u bolnici i ne pruža mu se ono sto očekujemo (lično imam nekog ko je na odeljenju) treba da znamo da to nije do lekara a ni do medicinskih sestara jer oni daju svoj maksimum. Međutim, oni su ljudi od krvi i mesa baš kao i mi i sasvim je prirodno da ne mogu sve da postignu.
HITNO uključiti veći broj zdravstvenih radnika. Pružiti priliku mladim licima, olakšati već zaposlenima i pružiti bolju zdravstvenu organizaciju narodu.
Suština celokupne priče jeste da je, pored svega, najbitnije da budemo dobri ljudi, jer samo kao takvi možemo vratiti prave vrednosti i pokrenuti svet u pozitivan i ispravan pravac kojim se, nažalost, već duže vreme ne kreće.
Empatija, ljubav i međusobna podrška su tri ključna elementa na koje bismo se trebali bazirati.
Autor: Enes Radetinac
