Predsednik Aleksandar Vučić najavio je povećanje plata i penzija od 1. januara 2024., ističući rast od 10%, sa minimalnom platom od 47.000 dinara. Ove najave imaju za cilj ublažavanje ekonomske situacije, ali kako će se to odraziti na budžet građane Novog Pazara? Da li su primanja u skladu s potrošačkom korpom prosečne porodice u Novom Pazaru?
Na osnovu projekcija potrošačkih cena za prvi kvartal 2024. i prognoze međugodišnjeg rasta od 5,3%, postavlja se pitanje o budućoj kupovnoj moći građana. Ministar finansija Siniša Mali najavio je inflaciju od 4,5%, dok Narodna banka Srbije procenjuje da će inflacija narednih tri godine biti tri plus minus 1,5 odsto.
Na ovu temu razgovarali smo i sa građanima Novog Pazara.
“Osnivne namirnice poput brašna, ulja, jaja i mlečnih proizvoda doživele su vrhunac poskupljenja. Grickalice i slatkiši i dalje su prihvatljivi, ali osnovne namirnice bi trebale biti jeftinije kako bi svima bile dostupne”, kaže jedan od građanina Novog Pazara.
Drugi sugrađanin dodaje: “Cene su naglo porasle nakon rata u Ukrajini i posle korona virusa, prisiljavajući većinu građana, bez obzira na budžet, da se prilagode. Mnoge porodice u Novom Pazaru ne mogu sebi priuštiti „luksuz“ poput mesa i ribe, zbog visokih cena”.
Poskupljenja imaju dalekosežan uticaj, ne samo na džepove potrošača i građana, već i na vlasnike marketa i prodavnica, koji se suočavaju s povećanim troškovima poslovanja.
U skladu s ovim izjavama, vlasnici marketa iznose slična mišljenja.
“Cene osnovnih namirnica su skočile u zadnje vreme. Brašno, ulje, sve je više i više. To stvarno pogađa džepove ljudi.Primetio sam da ljudi prilagođavaju svoje kupovine. Manje luksuza, više gledaju na cenu,pogotovo kod osnovnih stvari, ljudi se odriču nekih artikala, svi smo postali malo oprezniji.
Ne zaboravite da cena raste brže nego što nam rastu plate. Minimalac se povećao, ali ne verujem da će to biti dovoljno da se obezbede namirnice za višečlane porodice, posebno gde imamo decu, stare..”, kaže vlasnik marketa iz Novog Pazara.
U svetlu globalnih izazova poput pandemije, energetske krize i geopolitičkih sukoba, ekonomista, Haris Zogić, ističe ključne faktore poskupljenja u potrošačkoj korpi, kao i kako to utice na različite socijalno-ekonomske grupe.
„Svaka promena cena najviše pogađa siromašni sloj stanovništva koji već teško sastavlja kraj s krajem. Nakon siromašnih, srednja klasa se suočava s većim procentom primanja usmerenih na hranu i druge izdatke, što može pogoršati socijalnu nejednakost”, kaže na ovu temu ekonomista, Haris Zogić.
Poslednjih meseci, ubrzana inflacija je uticala na potrošačku korpu.
“Ubrzana inflacija direktno utiče na potrošačku korpu. Do septembra 2023., prosječna potrošačka korpa iznosila je 100.553,66 dinara, s rastom od 5.261,09 dinara u odnosu na januar prethodne godine. Siromašni i srednja klasa najviše osećaju teret poskupljenja, a važno je napomenuti da ova korpa ne odražava stvarne troškove domaćinstava.
Važno je napomenuti da se potrošačka korpa odnosi na minimalni iznos namirnica koji se može konzumirati i da nije realan pokazatelj stvarnih rashoda koje jedno domaćinstvo generiše.
Prema prosječnoj potrošačkoj korpi, za obrazovanje domaćinstvo izdvaja oko 500 dinara na mjesečnom nivou, za restorane oko 1.200 dinara, dok prema minimalnoj potrošačkoj korpi se za iste stavke izdvaja, 130 dinara za obrazovanje, odnosno 400 dinara za restorane. Složit ćemo se, ovi troškovi, kao i svi drugi su u realnosti znatno veći”, zaključuje ekonomista, Haris Zogić.
Prema zvaničnim podacima, kupovina litra ulja po ceni od 174 dinara zahteva radno vreme od 21 minuta. Za kilogram šećera od 115 dinara, potrebno je efektivno raditi 14 minuta, dok sat i po treba posvetiti nabavci mesa.
Za jogurt, izdvojite 20 minuta rada, dok će zadovoljstvo kilogramom čokolade zahtevati 2 sata i 43 minuta. Svako jaje će vam oduzeti 3 minuta rada, dok će mašina za veš zahtevati osam dana i tri sata. Ako želite LCD TV od 21.000 dinara, trebat će vam pet dana rada, dok će kupovina automobila zahtevati angažovanje i rad od dve godine i više.
Novopazarci ove proizvode navode kao sastavne elemente svoje potrošačke korpe:
-Hleb i žitarice: uključujući hleb, testeninu, pirinač i druge žitarice.
-Meso i riba
-Mleko i mlečni proizvodi, uključujući mleko, jogurt, sir i slično.
-Voće i povrće
-Ulja i masti: uključujući maslinovo ulje, suncokretovo ulje, maslac i sl.
-Jaja
-Šećer i slatkiši: uključuju različite vrste šećera, slatkiša.
-Osnovne potrepštine za domaćinstvo: kao što su so, biber, ulje za kuvanje, deterdženti i drugi proizvodi za održavanje domaćinstva.
Zbog poskupljenja osnovnih životnih namirnica, ekonomska dinamika u Novom Pazaru postavlja izazove pred građane, trgovce i vlasnike marketa, dok ekonomisti naglašavaju važnost razumevanja povezanosti inflacije, potrošačke korpe i socijalne nejednakosti u stvaranju održive ekonomske budućnosti.
