Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović rekla je danas da država radi sve da gasa bude dovoljno ove zime, a da kroz povezivanje sa drugim zemljama Srbija dobije mogućnost da gas kupuje i od drugih snabdevača.
„Nismo iskoristili priliku da neke stvari uradimo ranijih godina, ali verujem da ćemo sada ubrzano raditi kako više ne bismo zavisili samo od jednog snabdevača gasom. Iduće godine u septembru Srbija završava gasovod Niš-Dimitrovgrad i kroz taj gasovod moći će da stiže i gas od drugih snabdevača, pre svega iz Azerbejdžana i iz LNG terminala u Grčkoj“, kazala je Mihajlović za TV Hepi.
Istakla je da će Srbija iduće godine moći najmanje 30 do 40 odsto gasa da dobija od drugih snabdevača.
„Već sada razgovaramo sa Ministarstvom energetike Azerbejdžana o zakupu kapaciteta za iduću godinu. Do tada, imamo ugovor i sa Ruskom Federacijom, mogućnost za skladištenje gasa i u Mađarskoj, kao i zalihe u našem skladištu u Banatskom Dvoru i radimo na tome da obezbedimo da svega bude dovoljno“, rekla je Mihajlović.
Ona je dodala da je za gasnu bezbednost posebno važno povezivanje sa susedima i da Srbija planira da gradi gasne interkonekcije i sa Rumunijom, Severnom Makedonijom, Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom.
Govoreći o tranziciji ka čistijim izvorima energije, ona je rekla da je za Srbiju važno da gradi nove energetske kapacitete, pre svega da počne izgradnju reverzibilnih hidroelektrana, Đerdapa 3 i Bistrice, koje su važne zbog balansiranja i sigurnosti u snabdevanju kad se poveća korišćenje obnovljivih izvora energije.
„Moramo biti svesni da je za dve i po godine u našem regionu skoro 20.000 ljudi umrlo kao posledica emisija iz elektrana koji koriste prljave izvore energije. U našem regionu 18 termoelektrana proizvelo je četiri puta više emisija štetnih gasova nego 220 termoelektrana u zemljama EU. Zbog toga treba da učinimo sve obezbedimo da imamo dovoljno energije i da to bude čista energija, a to možemo samo kroz nove investicije“, navela je ministarka.
Otpori tom procesu, po njenim rečima, ne postoje ni kod privrede ni kod građana, a najveći kočničari procesa dekarbonizacije su javna preduzeća „koja bi da se ništa ne menja, iako bi upravo zelena energija mogla da im donese ozbiljne profite“.
Izvor: Nova S
