Šestonedeljna zabrana izvoza brašna, uvedena da bi se zaštitilo domaće tržište od potresa koji je iz Ukrajine pogodio ceo svet, zadala je našim mlinarima velike muke. U silosima imaju nikad veće zalihe brašna tipa 500 i 850, pa su mnogi pred odlukom da zaustave proizvodnju. Uz to, bez deviznog priliva imaju problem sa plaćanjem svojih obaveza.
Potrošači u Srbiji najčešće kupuju finije brašno, tip 400. Njega se u proizvodnji dobija znatno manje nego tipa 500, koji koriste pekari, poslastičari, konditori i koji se uglavnom izvozi.
Kako je država pre mesec i po dana spustila rampu za izvoz brašna, mlinari su se našli u ozbiljnom problemu. A skladišta su puna.
„Mi imamo oko 1.500 tona brašna tipa 500 i 850 u zalihama, pre svega, silosima i magacinima. To nam u ovom trenutku stvara dodatni problem pošto su te zalihe na nivou koji nikada ranije nismo imali. Dovodi do toga da razmišljamo da na kraći period zaustavimo proizvodnju bez obzira što imamo dovoljno sirovina i do iza nove žetve, a kao što se zna žetva stiže za dva meseca“, kaže Predrag Đurović iz „Žitoprometa Mlin“ iz Sente.
Zabrana izvoza žitarica, ulja i brašna imala je smisla kada su počeli geopolitički potresi zbog sukoba u Ukrajini koja je veliki izvoznik žita, smatraju u Privrednoj komori Srbije.
Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS, ističe da koliko god pričali da smo poljoprivredna zemlja i da imamo svega, to se ne vidi kada krene kriza.
„Ljudi navale na rafove, oni fizički ne mogu da se napune i onda kada vidite da nema brašna onda ćete da kupite šećer, ulje i tu kreće krizni stampedo. Da bi se to sprečilo država je uvela dobru meru i napravili smo stabilnost. To je trajalo neko vreme, ali već posle treće nedelje se smirila i sada je krenuo pad tražnje“, poručuje Bogunović.
Dodatni problem nastao je što su u međuvremenu naša tradicionalna tržišta našla zamenu za proizvođače iz Srbije.
Bogunović naglašava da brašno ne može da se lageruje na duži vremenski period, jer kad krene lepo vreme kreće i žižak da radi.
„Pored toga kod brašna cena je sada jako dobra i treba je iskoristiti. Imamo i tradicionalne kupce koji su oslonjeni na nas. Nije lako doći do kupca. Ovu situaciju koristi Mađarska, Bugarska, Hrvatska. I Makedonija ima mlinove“, kaže sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS.
Mlinarska industrija je sigurni kupac pšenice. Godišnje otkupi više od 600.000 tona i sve koristi za preradu, a ne za dalju prodaju. Zbog pada prihoda od izvoza, mnogi mlinari sada razmišljaju kako će obezbediti novi rod.
„Dižući kredite i kupujući od dobavljača mi smo sredstva zarobili u sirovinu, a ako se desi slučaj kao sada, da sa tom sirovinom ne možemo slobodno da rasplažamo da ne možemo da je prerađujemo i izvozimo naše proizvode i da sa tim novcem servisiramo obaveze prema bankama onda je veliki rizik za naše poslovanje i budućnost“, smatra Predrag Đurović.
Mlinari ističu da izvoz ne bi uticao na poskupljenje brašna, jer je u Srbiji mesecima na snazi Uredba o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica. Podsećaju da su za dva meseca važenja uredbe dobili jeftiniju pšenicu iz robnih rezervi, dok za februar i mart još čekaju pomoć države.
Pre nekoliko dana u Vladi je održan sastanak na kojem su razmatrane mogućnosti uvođenja kvota za izvoz žitarica i puštanje slobodnog izvoza brašna, prenosi RTS.
Sledeće nedelje najavljen je novi sastanak nakon kojeg bi predlog ovih odluka konačno mogao da se nađe na sednici vlade.
Izvor, foto: Nova S
