Više od 900 miliona tona hrane svake godine završi u kanti za smeće, pokazuje novi izveštaj Ujedinjenih nacija (UN).
Indeks bacanja hrane u okviru Programa zaštite životne sredine UN-a pokazao je da čak 17 odsto hrane koja pronalazi put do potrošača putem prodavnica i restorana završi u kanti za smeće.
Oko 60 odsto hrane baci se kod kuće.
- Gordon Remzi o novom kvizu, restoranima i želji „da malo može da diše”
- Koje posledice po zdravlje ostavlja susam povučen iz prodaje
- Da li biste dopustili gladnom detetu da šest sati otvara konzervu hrane
Karantin je, barem u Velikoj Britaniji, doveo do zapanjujućih rezultata – bacanje hrane se od početka pandemije smanjilo.
Ljudi pažljivije planiraju kupovinu i obroke, kažu iz britanske dobrotvorne organizacije za održivi razvoj Vrep.
U nadi da će se taj trend nastaviti, poznati kuvari su odlučili da podstaknu ljude da manje bacaju hranu.
„Dvedeset i tri miliona kamiona hrane“
Izveštaj pokazuje da je ovaj globalni problem „mnogo veći nego što se do sada mislilo“, kaže Ričard Svanel iz Vrepa.
„Količina hrane koja se baci na godišnjem nivou – preciznije 923 milina tona – može da napuni 23 miliona teretnih kamiona, a ako bismo te kamione poređali u kolonu, ona bi bila dovoljno duga da obmota Zemlju sedam puta“.
Bacanje hrane nekada je bilo problem koji je gotovo uvek pogađao samo bogatije zemlje, gde potrošači kupuju voše nego što mogu da pojedu.
Međutim, ovo istraživanje pokazuje da se „hrana baca gde god se okrenete“, mada postoje razlike između bogatih i siromašnih zemalja, dok izveštaj ne prikazuje razliku između „dobrovoljnog“ i „prinudnog“ bacanja hrane.
„Nismo se dublje bavili ovim pitanjem u siromašnim zemljama“, kaže Martina Oto iz Unepa.
Podaci o bacanju jestivih i nejestivih delova – kao što su kosti i školjke – dostupni su samo za razvijenije zemlje.
Ipak, može se reći da u manje razvijenim zemljama, ističe Oto, ređe dolazi do bacanja jestivih delova hrane.
Međutim, na globalnom nivou je evidentno da „dolazi do traćenja resursa koji se ulažu u proizvodnju hrane“.
Uoči velikog samita o globalnoj klimi i biodiverzitetu, izvršna direktorka Unepa Inger Andersen poziva zemlje u svetu da krenu u borbu protiv bacanja hrane i da je prepolove do 2030. godine.
„Ako želimo da se ozbiljno pozabavimo klimatskim promenama i opadanjem biodiverziteta, kao problemima sa zagađenjem i otpadom, vlade i građani širom sveta treba da se potrude da smanje bacanje hrane“, navela je.
Bačena hrana je uzrok za „osam do deset odsto emisija gasova koji stvaraju efekat staklene bašte“, kaže Ričard Svanel.
„Da je bačena hrana država, bila bi treći najveći zagađivač ovakvim gasovima na planeti“.
Saveti kao da bacate manje hrane:
- Planirajte obroke i kupujte hranu u količinama koje su nam potrebne – jedna šolja nekuvanog pirinča dovoljna je za četiri osobe, a porcija nekuvanih špageta je nešto manja od prečnika kovačnice od jednog dinara;
- Podesite termometar u frižideru – temperatura treba da bude manja od 5 stepeni Celzijusa;
- Naučite šta znače oznake na hrani. „Upotrebljivo do“ znači da ne treba jesti hranu sa ovom oznakom, čak iako izgleda i miriše kako treba. Ako je neka hrana pred istekom roka, možete je zamrznuti. „Najbolje upotrebiti do“ se odnosi na kvalitet hrane – najbolji ukus ima do određenog perioda, ali je i nakon toga bezbedna za konzumaciju.
U Velikoj Britaniji, prosečno domaćinstvo bi moglo da uštedi oko 700 funti godišnje, ako bi kupovali samo hranu koju mogu da pojedu, pokazuje istraživanje Vrepa.
Kako je karantin uticao na bacanje hrane?
U zemljama gde se hrana češće baca dobrovoljno, pandemija korona virusa pokazala je kako ovaj problem može biti rešen.
Prema istraživanju Vrepa, pažljivo biranje i čuvanje hrane smanjilo je količine bačene hrane u Velikoj Britaniji za 22 odsto u poređenju sa 2019. godinom.
„Pošto ljudi provode više vremena kod kuće, češće kuvaju i planiraju obroke“, kažu iz ove organizacije.
„A najnoviji podaci pokazuju da bi bacanje hrane ponovo moglo da se poveća kada izađemo iz karantina“, navode.
U želji da do toga ipak ne dođe, poznati kuvari krenuli su u Fejsbuk kampanju protiv bacanja hrane.
Britanska kulinarka Nadja Husein u saradnji sa Vrepom putem Instagrama promoviše recepte za jela od ostataka.
„U borbi protiv bacanja i traćenja hrane“, italijanski kuvar Masimo Botura postao je Unepov ambasador dobre volje.
Tokom karantina u Italiji, Botura je vodio onlajn kulinarski šou „Kuvanje u karantinu“, kojim je želeo da ukaže na „nevidljivi potencijal svakog sastojka“.
Dok se milioni tona hrane bacaju, oko 690 miliona ljudi je ugroženo zbog gladi, procena je iz 2019. godine.
Očekuje se da će broj gladnih porasti u sledećem preseku, a sve zbog pandemije.
Andersen ističe da bi smanjenje bacanja hrane „smanjilo emisije štetnih gasova, usporilo uništavanje prirode prenamenom zemljišta i zagađenjem“.
Takođe bi pozitivno uticalo i na „dostupnost hrane, čime bi smanjilo broj gladnih i podstaklo štednju u doba globalne recesije“.
Pratite Viktoriju na Tviteru.
„Hrana je pornografija, a ja sam porno zvezda“
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
