Mrežanje je ključni faktor uspeha u poslovanju, posebno za žene preduzetnice koje se suočavaju sa specifičnim izazovima na tržištu. Kroz povezivanje sa drugim preduzetnicama, žene stiču ne samo profesionalne kontakte, već i podršku koja im pomaže da savladaju prepreke i prošire svoje poslovanje.
Sagovornice Amina Hanotel i Amina Kurtanović Nikšić ističu da je umrežavanje od presudnog značaja za razvoj biznisa, kako na lokalnom, tako i na širem tržištu.
Amina Hanotel, prva dula u Novom Pazaru i preduzetnica sa trogodišnjim iskustvom, naglašava da je umrežavanje među ženama preduzetnicama ključno za stvaranje zdrave i stabilne poslovne atmosfere.
Prema njenim rečima, žene u Sandžaku su na početku revolucije ženskog preduzetništva, što znači da su seminari, radionice i udruženja neophodni za dalje širenje mreže.
„Mrežni marketing među ženama često se zasniva na prijateljskim i rodbinskim vezama, a preporuka od zadovoljnih klijenata je najefikasnija metoda,“ ističe Hanotel.
Takođe, ona naglašava značaj društvenih mreža kao alata za promovisanje poslovanja, gde kreativni i informativni video sadržaji doprinose većem dosegu.
“Pored toga veliki uticaj imaju drušvene mreže. Zanimljiv video, kvalitetne rezolucije, kreativnog sadržaja koji daje jasne i koncizne informacije je nešto što se pokazalo kao najefikasniji alat u digitalnom marketingu”, dodaje Amina Hanotel.
Sa druge strane, Amina Kurtanović Nikšić, preduzetnica iz oblasti umrežavanja i kreiranja poslovnih klastera, Regionalno razvojne agencije Sandžaka- SEDA, ističe da je umrežavanje ključno za otvaranje vrata ka novim tržištima, potencijalnim dobavljačima i partnerima.
„Zdrava konkurencija je dobra konkurencija. Umrežavanje preduzetnika koji posluju u istim ili sličnim delatnostima može biti samo od koristi,“ objašnjava Nikšić, dodajući da “stvaranje klastera doprinosi lakšem pristupu međunarodnim tržištima i olakšava poslovanje na većim platformama.”
Prema njenim rečima, umrežavanje omogućava širi pristup ne samo klijentima, već i ekspertima iz različitih oblasti, što je od velikog značaja za dugoročni uspeh.
„Umrežavanjem se kreiraju tzv. klasteri koji omogućuju pristup većem broju eksperata koji mogu pomoći u poslovanju, jer poseduju različita znanja iz istih ili sličnih, povezanih oblasti”, dodaje Amina Kurtanović Nikšić, ispred agencije SEDA.
Nikšić smatra da su udruživanje i kreiranje klastera najefikasniji način za uspostavljanje poslovnih veza.
„Udruživanje nam omogućava ne samo veću vidljivost na tržištu, već i direktnu razmenu resursa i znanja. Kada se preduzetnici udruže, lakše je nastupati na inostranom tržištu gde su i potražnja i ponuda veće, a kao pojedinac je teško zadovoljiti te zahteve,“ naglašava ona.
Ova strategija omogućava preduzetnicima da se fokusiraju na svoje snage, a da pritom imaju podršku stručnjaka iz drugih delatnosti, čime se povećava šansa za uspeh.
Što se tiče specifičnog ženskog pristupa umrežavanja, Amina Kurtanović Nikšić smatra da je razlika između polova manje važna u poslovnom svetu.
„Po mom mišljenju, možda žene imaju lakši pristup ulasku u zajednicu ili klaster, ali za dalje poslovanje i delovanje u okviru takve zajednice apsolutno je nebitno kog ste pola. Presudno je koliko znate o poslu koji radite, koliko kontakata imate, koliko ste spremni da podelite znanje i informacije, i koliko ste lojalni,“ naglašava Amina Kurtanović Nikšić.
Hanotel, s druge strane, veruje da žene zaista imaju drugačiji pristup umrežavanju jer unose i emocije i empatiju u poslovanje.
„Žena ženi mora biti podrška na putu uspeha. To nije opcija, već obaveza svake od nas. Jer samo zajedničkim snagama možemo napraviti velike promene u društvu,“ poručuje ona, dodajući da je međusobna podrška među ženama od ključnog značaja, bilo da su iz iste branše ili ne.
Obe sagovornice ističu da je umrežavanje neophodno za rast i uspeh svakog biznisa, a posebno ženskog preduzetništva. Samo kroz zajednički rad i razmenu znanja, žene mogu ostvariti značajne promene u društvu i otvoriti vrata za nove prilike na tržištu.
Ovaj tekst deo je projekta “Žene koje pokreću Novi Pazar”, koji sufinansria Ministrastvo informisanja i telekomunikacije.
