Danas se navršava tačno 30 godina od genocida u Srebrenici, najvećeg zločina počinjenog na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata. U julu 1995. godine, u tadašnjoj zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija, pripadnici Vojske Republike Srpske pod komandom generala Ratka Mladića ubili su najmanje 8.372 bošnjačka muškarca i dečaka, dok je više od 25.000 žena, dece i staraca proterano.
Genocid u Srebrenici međunarodno je pravno priznat, a zločin su osudili i Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodni sud pravde, kao i brojne države i organizacije širom sveta.
Hronologija tragedije
Srebrenica je još 16. aprila 1993. godine proglašena zaštićenom zonom Ujedinjenih nacija, a u njoj su raspoređene holandske trupe UNPROFOR-a (tzv. Dutchbat), zadužene da zaštite civile. Međutim, tokom jula 1995. Vojska Republike Srpske opkolila je i napala grad.
Dana 11. jula 1995. godine, Srebrenica je pala. Ubrzo nakon toga, hiljade bošnjačkih muškaraca pokušalo je da pobegne preko šume ka Tuzli, u tzv. „maršu smrti“, dok su žene, deca i starci potražili spas u bazi UN-a u Potočarima.
Već narednih dana, pod izgovorom evakuacije, muškarci su sistematski razdvajani, odvođeni na različite lokacije i ubijani. Njihova tela su zakopavana u masovne grobnice, koje su kasnije premestane u sekundarne kako bi se prikrili tragovi zločina. Mnoge žrtve i dalje nisu pronađene.
Pravda i odgovornost
Za genocid u Srebrenici osuđeni su brojni visoki funkcioneri bosanskih Srba, uključujući Radovana Karadžića i Ratka Mladića, kojima su izrečene doživotne zatvorske kazne. Ukupno je više od 50 osoba osuđeno za ratne zločine povezane sa ovim genocidom.
U maju 2024. godine, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Rezoluciju kojom se 11. jul proglašava za Međunarodni dan sećanja i refleksije na genocid u Srebrenici. Time je potvrđeno da se žrtve ne smeju zaboraviti, a negiranje genocida nazvano je dodatnim oblikom nasilja.
Tri decenije kasnije
U Memorijalnom centru Potočari do danas je ukopano više od 6.700 identifikovanih žrtava, dok se potraga za više od 1.000 nestalih i dalje nastavlja. Svake godine, 11. jula, sahranjuju se novoidentifikovane žrtve. Ove godine, posmrtni ostaci još sedam žrtava pronašli su svoj večni mir.
Komemoraciji prisustvuju hiljade ljudi iz regiona i sveta. Među njima su i preživeli, članovi porodica žrtava, zvaničnici, ali i predstavnici civilnog društva. “Marš mira”, koji simbolično prati put bekstva iz jula 1995, ponovo je okupio učesnike iz svih krajeva.
Opomena čovečanstvu
Genocid u Srebrenici nije samo zločin protiv jednog naroda, on je opomena celom čovečanstvu o razornim posledicama mržnje, nacionalizma i nereagovanja na zlo. Sjećanje na Srebrenicu mora ostati trajno uklesano u kolektivnu svest, kao garant da se takvo zlo nikada više neće ponoviti.
Neka je večni rahmet svim žrtvama.
