Srbija mora da rasvetli slučaj otimanja Mobtela!

Sa spornih privatizacija i prodaje 24 kompanije u Srbiji koje su se desile
nakon političkih promena 5. oktobra 2000. godine, među kojima je i
nasilno oduzimanje Mobtela od tadašnjih vlasnika, još nije skinuta
oznaka državne tajne iako je Evropski parlament 2012. godine doneo
rezoluciju u kojoj izričito naglašava da one moraju da se odmah ispitaju
i da se oštećeni pravično obeštete.
Upravo na ove zahteve u svom izveštaju od 15. maja 2020. godine
podsetio je IFIMES, Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske
studije sa sedištem u Ljubljani, koji od 2018. godine ima specijalni
savetodavni status pri Ekonomsko-socijalnom savetu Ujedinjenih nacija.
IFIMES u analizi „Srbija – poprište konfrontacije obaveštajnih službi“
poseban osvrt daje na jaku i pogubnu spregu vlasti Vojislava Koštunice i
kriminala nakon "petooktobarske revolucije".
– Dolaskom Vojislava Koštunice Srbija se suočila sa ogromnim rastom
kriminala i korupcije (24 sporne privatizacije, Izveštaj Saveta za borbu
protiv korupcije i njene predsednice pokojne Verice Barać) i
neslobodnih medija – navodi u analizi IFIMES i dodaje:
– EU je svoje zahteve za procesuiranjem odgovornih za počinjeni
organizovani kriminal i korupciju u Srbiji pojačala posle otvaranja

istrage u Austriji septembra 2011. godine zbog kupovine mobilnih
operatera u regionu od strane austrijskog državnog Telekoma, od kojih
se posebno ističe Mobtel, te zahteva iz rezolucije Evropskog parlamenta
od 29. marta 2012. godine u kojoj se od Srbije traži da izvrši reviziju
spornih privatizacija. Posebno se naglašava kompanija Mobtel, koja je
nasilno i bespravno oduzeta od Bogoljuba Karića i prodana
kontroverznom austrijskom biznismenu Martinu Schlaffu, kasnije
norveškom Telenoru za 1,513 milijardi evra.
Poznato je da Evropska unija insistira na tome da se rezolucije koje je
doneo Evropski parlament moraju u potpunosti realizovati.
Podsetimo, u članu 13. Rezolucija Evropskog parlamenta od 29. marta
2012. godine o procesu evropskih integracija Srbije (2011/2886(RSP))
skreće pažnju i poziva da se izbegnu procesi koji uključuju likvidaciju i
stečaj privatnih kompanija izazvanih neprimereno uvećanim i
retroaktivno primenjenim porezima, da se preispitaju ovakvi slučajevi i
omogući pravično obeštećenje onima koji su pogođeni.
Potom se u članu 19. pozivaju srpske vlasti da odmah preispitaju spornu
privatizaciju i prodaju 24 kompanije, za koje je Evropska komisija
izrazila ozbiljne sumnje u pogledu njihove zakonitosti, uključujući
Sartid, Jugoremediju, Mobtel, C market i ATP Vojvodina, kao i da
odmah skinu oznaku poverljivosti sa dokumenata u vezi sa tim
privatizacijama, koji su označeni kao državna tajna, jer je to u
suprotnosti sa evropskim standardima.
Godinu dana kasnije u Rezoluciji Evropskog parlamenta od 18. aprila
2013. godine o Izveštaju o napretku Srbije za 2012. godinu u članu 20.
Evropski parlament ponovo poziva na preispitivanje slučajeva
neopravdanog zamrzavanja imovine i neprimereno i retroaktivno
primenjenih poreza nametnutih pojedincima i privatnim preduzećima;
poziva Ministarstvo pravde i Ustavni sud da odmah zaustave selektivnu
primenu Zakona o jednokratnom porezu na ekstra profit i ekstra imovinu
stečene iskorišćavanjem posebnih pogodnosti, kao i svih odredbi drugih
poreskih zakona koje omogućavaju izricanje neprihvatljivo visokih
novčanih kazni koje dovode do stečaja, pre konačne presude u poreskim

postupcima; poziva srpske vlasti da obezbede pravičnu naknadu za
pogođena privatna lica i preduzeća.
Važno je podsetiti da je Savet za borbu protiv korupcije u vreme
vladavine Vojislava Koštunice isticao ogromnu zabrinutost zbog porasta
korupcije, naglašavajući da to nije samo njihova ocena već da su do
istog zaključka došle i Evropska komisija i Svetska banka. Predsednica
Saveta Verica Barać je u više navrata insistirala da se skine oznaka
državne tajne sa privatizacije Mobtela i da se rasvetli slučaj nasilnog
oduzimanja od tadašnjih vlasnika.
Na panelu „Istina o 24 slučaja“, održanom pre dve godine, predstavnici
CINS su podvukli: „Nakon analize svih slučajeva, zaključili smo da je u
vreme vlasti Vojislava Koštunice zabeležen najveći broj korupcija u
periodu od 2000. do 2008. „;.
Imajući u vidu te sporne privatizacije iz sveta su stizale jasne poruke da
je u Srbiji tada bio na sceni ekonomski terorizam koji je uništio domaću
privredu. Vlast Vojislava Koštunice je dovođena u spregu sa tadašnjim
poslovnim centrima moći što je dovodilo do propasti državnih banaka i
kompanija, prilikom čega su bez posla ostale stotine hiljada ljudi, kao i
nasilnog oduzimanja privatnih kompanija poput kompanija Bogoljuba
Karića.
U ranijem izveštaju "Srbija: Dekriminalizacija Srbije“ koji je IFIMES
objavio 2013. godine analizirana je rezolucija Evropskog parlamenta u
upravo na primeru uništavanja Karićevih kompanija:
– Sporan je ugovor o prodaji od 4. aprila 2006. godine kada je
nezakonito izvršeno preuzimanje imovine Mobtela od strane
novoformiranog preduzeća Mobi 63 i prodaja Mobi 63 norveškom
Telenoru, koji je proglašen državnom tajnom. Postavlja se pitanje zašto i
zbog čega je jedan komercijalni ugovor proglašen državnom tajnom i
zbog čijih interesa? Gde je nestalo 1,513 milijardi evra koliko je
dobijeno od prodaje Mobtela stranom vlasniku? Zašto na račun Narodne
banke Srbije nije uplaćen celokupni iznos za prodaju Mobtela nego
iznos umanjen za oko 200 miliona evra? – piše u analizi IFIMES.

(BK Televizija)