Srbija se i dalje nalazi među deset zemalja sa najviše novih tužbi pred Evropskim sudom za ljudska prava (ESLJP) u Strazburu. U poslednjim godinama, broj podnetih predstavki protiv Srbije smanjen je u odnosu na prethodni period.
Na osnovu poslednjih podataka, ovo su zemlje sa najvećim brojem predmeta:
1. Turska – 21.613 predmeta (35,8% od ukupnog broja)
2. Rusija – oko 8.150 predmeta
3. Ukrajina – 7.700 predmeta
4. Rumunija – 3.850 predmeta
5. Grčka – 2.600 predmeta
6. Poljska – 1.650 predmeta
7. Srbija – 1.550 predmeta
8. Moldavija – 1.150 predmeta
9. Italija – 1.000 predmeta
10. Mađarska – 950 predmeta
Na kraju 2023. godine, protiv Srbije je bilo oko 1.500 nerešenih slučajeva pred ESLJP, čime se nalazila na devetom mestu među zemljama članicama Saveta Evrope .
Većina predstavki protiv Srbije odnosi se na neizvršenje domaćih sudskih odluka, posebno u slučajevima vezanim za imovinska prava i pravo na suđenje u razumnom roku. Tokom 2023. godine, ESLJP je Srbiji dostavio 444 predstavke, objedinjene u 70 predmeta, obuhvatajući 481 osobu .
Srbija je suočena sa značajnim brojem presuda Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP), koje često potvrđuju povrede ljudskih prava. Međutim, postoje i pozitivni pomaci u pogledu izvršenja presuda, iako izazovi i dalje postoje. Evo nekoliko ključnih tačaka:
1. Povrede ljudskih prava – Mnoge presude se odnose na povrede prava na suđenje u razumnom roku, neizvršenje domaćih sudskih odluka (posebno u vezi sa imovinskim pravima) i neadekvatan pristup pravdi. Ove presude ukazuju na duboke strukturalne probleme u pravosudnom sistemu Srbije.
2. Izvršenje presuda – U 2023. godini, broj predmeta na čekanju za izvršenje smanjen je sa 97 na 77. To pokazuje napredak u pogledu poštovanja presuda ESLJP, iako još uvek postoji prostor za poboljšanje. Veći broj presuda je izvršen na vreme, ali postoje i kašnjenja u isplati pravednih naknada, kao što se vidi u slučaju kada je čekano u 52 predmeta, od kojih je 42 uplate izvršeno na vreme, dok je 39 bilo van roka.
3. Isplaćene naknade – Od 996 presuda sa nalogom za isplatu pravedne naknade, 696 presuda je izvršeno u roku, što je značajan napredak. Ipak, i dalje se suočavamo sa kašnjenjima, što ukazuje na određene administrativne izazove u procesu izvršenja.
Određeni broj tužbi protiv Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu se odbacuje, odnosno ne dolazi do presude u korist podnosioca, iz više razloga:
1. Neprihvatljivost predstavke – Sud često odbacuje tužbe koje ne ispunjavaju proceduralne uslove, npr:
* ako nisu iscrpljena sva domaća pravna sredstva,
* ako su podnete nakon isteka roka (šest meseci od poslednje domaće odluke),
* ako nisu dovoljno obrazložene ili nisu vezane za prava iz Evropske konvencije.
2. Nedostatak osnova – Sud može odlučiti da nema povrede prava iz Konvencije i donese presudu u korist Srbije.
3. Povlačenje tužbe – U nekim slučajevima podnosioci sami povuku predstavku, često nakon postizanja dogovora sa državom ili dobijanja određene naknade.
4. Jednostrano priznanje krivice i nagodba – Srbija ponekad prizna povredu i isplati naknadu oštećenima bez da se vodi postupak do kraja.
Prema dostupnim podacima, veći deo predstavki se ne razmatra meritorno jer budu odbačene u ranoj fazi. Na primer, u 2023. godini, ESLJP je rešio stotine predstavki protiv Srbije, ali samo mali procenat tih odluka bile su konačne presude sa utvrđenom povredom prava.
Iako postoje napori da se smanji broj nerešenih slučajeva, još uvek je prisutan značajan broj neizvršenih presuda.
U suštini, Srbija se i dalje nalazi u izazovnoj situaciji u Strazburu, sa velikim brojem tužbi i presuda koje čekaju na izvršenje, ali su evidentirani i koraci ka poboljšanju u poslednjih nekoliko godina.
Izvor: Paragraf/ zastupnik.gov.rs
