Mogućnost otvaranja rudnika na planini Rogozna podelila je javnost u Novom Pazaru i šire. Dok jedni ovu inicijativu vide kao priliku za ekonomski napredak i otvaranje novih radnih mesta, drugi upozoravaju na dugoročne posledice po zdravlje ljudi i očuvanje prirodne sredine. Planina koja generacijama stoji kao prirodni bedem i izvor biodiverziteta, sada se nalazi na prekretnici između profita i očuvanja.
U organizaciji portala A1, na jednoj od najgledanijih javnih tribina poslednjih meseci, učesnici su izneli svoje argumente – neki u prilog projektu, a drugi protiv njegovog sprovođenja.
Predstavnici kompanije “Zlatna reka resources”, naglasili su da lokalna zajednica može imati višestruku korist od eksploatacije rudnog bogatstva, ne samo kroz direktno zapošljavanje, već i kroz dodatni razvoj usluga i infrastrukture.
„Ekonomski prosperitet znači više para u gradskom budžetu. Ukoliko grad raspolaže sa više novca, on može da se bavi problemima grada. Mislim da svaki grad u Srbiji ima bar neke probleme. Može se uložiti u infrastrukturu – to mogu biti putna infrastruktura, električna mreža, bolje snabdevanje vodom. Kada imate više novca, možete da se bavite i stvarima koje ste ranije ostavljali po strani zbog nedostatka sredstava.
Kada se priča o broju radnih mesta koje može da obezbedi rudnik, postoji važna činjenica – svaka radna pozicija u rudniku povlači još četiri radna mesta oko rudnika. Rudniku je potrebno da mu se obezbede uniforme, hrana, vatrogasci, automehaničari, i tako dalje. Dakle, jedna pozicija u rudniku vuče još četiri radne pozicije. To znači da bi par stotina ljudi – oko 700 ljudi – minimalno bilo obuhvaćeno i moglo bi da obezbedi sebi radna mesta. Osim toga, to bi moglo da utiče i na razvijanje lokalnih biznisa u Novom Pazaru”, rekao je Matović, direktor kompanije “Zlatna reka resource”.
Na pitanja o bezbednosti istražnih radnji, predstavnici firme tvrde da rade po najvišim standardima i da ne postoji razlog za zabrinutost.
„Postoje razne firme, kao što imate i dobre i loše pružaoce bilo kakvih usluga. Suština je u tome da firma koja dođe da obavi neki projekat mora sve svoje namere transparentno da izloži, jasno objasni i da da garancije da će ispuniti sve svoje obaveze u skladu sa tim projektom. Samo tada građani mogu biti sigurni da su rizici minimizovani.
Kada je reč o trenutnom istraživanju i bušenju, koristi se potpuno ista tehnologija kao i prilikom bušenja bunara za pijaću vodu, geotehničkih sondaža za brane, puteve ili visoke zgrade. Koriste se gline i organski polimeri. Za sve aditive koje koriste naši podizvođači imamo sertifikate da su bezbedni”, dodaje geolog kompanije “Zlatna reka”, Antić.
S druge strane, građani, stručnjaci i ekološki aktivisti poručuju da im „razvoj“ koji nosi rizik po vodu, vazduh i zemlju – nije potreban. Za njih je Rogozna više od planine, to je simbol identiteta, prirodne ravnoteže i zdravlja koje se ne može nadoknaditi.
„Kažete da želite da dobijete naše poverenje i tvrdite da ste odgovorni za postupke svojih podizvođača, a ne znate ko im je dao dozvolu da odlažu isplake na deponiju Kolobrdo – ili vas to nije zanimalo.
Želim da kažem građanima – pošto kod nas u Pazaru, kad se pomene rudnik zlata, ljudi misle da se tamo nalaze šorvani i bešlije. Pazarsko stanovništvo zna šta je to – dukati zlatni. Ne, tamo se ne nalaze ni šorvani ni bešlije.
Imamo mi u Pazaru i jednu izreku – kad dođu nemirna deca u goste, kažemo: ‘Hvala što ste došli, još veće hvala što ćete da odete.’ To je neka naša poruka vama. Ne želimo rudnik!
Mi uopšte ne dovodimo u pitanje da li je rudnik isplativ ili ne – mi ga jednostavno ne želimo iznad naših glava. Ne znate da li će rudnik biti, ali verovatno jeste planiran. Mi ga dozvoliti nećemo”, poručila je Nerma Zekić Hoćanin.
Profesor hemije i naučni saradnik, dr Nenad Kostić, podsetio je da dobre namere ne garantuju dobre ishode, posebno kada se radi o visoko rizičnim industrijama.
„Ne verujte nikome ko vam garantuje da se nešto neće desiti. Mogu da vam garantujem da ako ispustim ovu stvar, ona će pasti – to je fizika. Ali ne verujte u garancije kad je reč o kompleksnim sistemima.
Nemojte da se oslanjate na izjave o najboljim namerama. Gospodin Matović iznosi dobre namere – naravno, svi mi želimo najbolje. Ali dobre želje ne garantuju dobre ishode.
Nepredviđene stvari se dešavaju redovno i često. Potrebna je jedna doza intelektualne i profesionalne skromnosti svake firme da skromno, realistički i pošteno očekuje greške, da očekuje neočekivano. Komplikovane stvari zahtevaju ozbiljan pristuk”, ističe profesor Kostić.
Naučni savetnik dr Uroš Anđelković istakao je da bi rasprava trebalo da bude zasnovana na činjenicama, ali i na vrednosnoj proceni onoga što se potencijalno gubi.
„Da li treba rizikovati zbog ove šanse? Koliko sada vidim – još uvek ne. Kada kompanija koja ulazi u ovako veliki posao dolazi iz redova mladih kompanija, potpuno je razumno imati određenu sumnju. Imamo primere velikih kompanija koje su pravile ogromne greške – vidimo to u dolini Jadra i u drugim delovima Srbije.
Dakle, dajmo šansu – ali neka nas ta kompanija uveri da zna šta radi. Neka urade analize, neka urade istraživanja, neka pokažu da postoji dovoljno sirovine da bi se eksploatacija isplatila, i da se to može učiniti bezbedno.
Imamo još jedan važan parametar – a to je vrednosna ekonomska valorizacija ekosistema. Kako ćemo izmeriti štetu koju eksploatacija može naneti prirodi? To je ključno pitanje”, dodaje Anđelković.
Aktivista Haris Ibrahimović iz inicijative „Za zdrav Novi Pazar“ upozorio je da su brojni primeri iz Srbije već pokazali kako ovakvi projekti počinju sa obećanjima, a završavaju sa zagađenim rekama i raseljenim ljudima.
„Želim da podsetim građane – kada je u Ukrajini otvoren jedan rudarski kompleks, šest meseci godišnje imali su najzagađeniji vazduh u zemlji.
Ljudi govore o napretku, o ekonomiji, o profitima, a mi ne znamo šta ćemo sa tim zagađenim vazduhom. I onda neko kaže – ajde da kupimo taj vazduh. Ajde da kupimo zemlju. A mi prodajemo pravo na sopstveni život.
Prodali ste pravo glasa, prodali ste dostojanstvo, sada želite da prodate i vazduh. Ne možemo dozvoliti da nam ekonomija bude opravdanje za gubitak osnovnih ljudskih prava”, kaže Ibrahimović, Za zdrav Novi Pazar.
Dok jedni veruju da je rudarenje na Rogozni šansa za razvoj, drugi ne žele da rizikuju ni milimetar prirode i zdravlja u zamenu za novac. Kompanija najavljuje dalju saradnju i otvorenost prema zajednici, dok građani i dalje traže garancije, transparentnost i pravo glasa u odlučivanju o budućnosti svog kraja.
U debati pod nazivom „Rogozna – rizik ili šansa?“, koju je organizovao Portal A1, učestvovali su predstavnici kompanije “Zlatna reka Resources”, stručnjaci iz oblasti geologije, hemije i zaštite životne sredine, kao i građanski aktivisti. Među gostima su bili direktor kompanije Predrag Matović, geolog Milorad Antić iz kompanije “Zlatna reka Resources”, dr Nenad Kostić, redovni profesor hemije i šef hemijskog odseka na američkim univerzitetima, dr Uroš Anđelković, naučni savetnik sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, kao i Haris Ibrahimović iz građanske inicijative „Za zdrav Novi Pazar“.
Debata je održana na portalu A1, a kako su izgledali argumenti obe strane – pogledajte u snimku u nastavku.
