Analiza etnonima BUNJEVAC, traganje za etnogenezom etničke zajednice koja nosi taj naziv, preko analize prezimena , ikavskog govora, drevnih običaja, prostora gde su sve vršene seobe i doseobe, analiza autohtone hipoteze, sadrži knjiga sa naslovom BUNI, BUNIEVCI, BUNJEVCI, autora Mije Mandića, dipl. inž. arh. Autor je unuk Mije Mandića, učenika i sledbenika prosvetitelja Ivana Antunovića koji je dao elemente autohtone verzije o poreklu Bunjevaca.
Etnički identitet Bunjevaca u savremenom smislu, svoje začetke ima u radovima biskupa Ivana Antunovića. On je izdao delo „ Razprava o podunavskih i potisanskih Bunjevcih i Šokcih“. Pokrenuo je 1870. godine „ Bunjevačke i šokačke novine“, koje su se zvale upravo onako kako među navodnicima stoji i nikako drugačije. Znači on se nije bez razloga opredelio za etnonim Bunjevac i Šokac. Kasniji nazivi lista „ Bunjevačka i šokačka Vila“, samo su dokazi o kontinuitetu njegovih stavova.
Sledi citat iz knjige: „ Ivan Antunović u spomenutom poglavlju „Rasprave . . .“: „Različita mnijenja o imenu Bunjevac i Šokac“ iznosi Antunović razna mišljenja o postanku istih, ali odmah na početku kaže, da i pored toga, što je: „… mnogo različiti mnijenja čuo i štio, ipak barem s moje strane moram priznati da na dokaze još nigde nisam naišao. . .“. Iz tog razloga odbija on mišljenje Kukuljevića ovako: „Dakle, premda se ne može tajiti, da se može ime, kao ono obitelji tako i ovo naroda, okaljati, ipak da bi ovo ili ono ime bilo porugljivo, kao što mnije naš slavni učenjak g.Kukuljević, da je tako Vlah, Šokac, Majdak, Bunjevac, Bodul, itd. To ja nikada neću povirovati. . .“
U II delu pod 8. Antunović piše: „Istina, da su ovde stanovali, kako jedni kažu, Skiti, a drugi vele Kelti, ovde su na glasu bili: Huni, Goti, Avari, Langobardi. E, pak zašto se nijedno od ovih imena nije za nas prilipilo? Ako prem su svi ovi svojim sjajem cilu Evropu, a više njih i dio Azije i Afrike zasjali, ipak se je samo ime Traka, Raca- i Ilira kao općenito i to ni u kom drugom, već jedino u našem narodu zadržalo.“
U 16. pak piše: „. . . . da je on, ime „RAC“ za svega moga vika i pred Nimcom i pred Mađarom izgovarao, znajući da je ovo vazda jednom i drugom, na jeziku i u običaju, ako prem sam opazio da se to ni Srbinu ni Bunjevcu ne dopada. Zašto? To ni danas ne znam. . . .“ Taj ponosni Sloven i gordi Rac piše: „. .imena „RAC“ ni u privatnom ni u javnom životu nikada se nisam zastidio. . . .“
Bunjevci su dakle, ljudi koji su prebivali u Bunjama uzduž Velebita i dinarskim planinama, dakle kao pastiri, drvodeljci i ratari.
Odatle im izvodimo današnje ime, a ne po reci Buni u Hercegovini.
Izvor: novosti.rs
Ovaj sadržaj sufinsiran je od strane Ministarstva kulture i infromisanja.
