Uprkos tvrdnjama lokalne samouprave da mobilna mjerna stanica u blizini deponije Golo Brdo ispravno funkcioniše, stručnjaci upozoravaju da ona ne meri najopasnije supstance koje se oslobađaju tokom požara na deponijama. Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije ocenjuje da građani nisu dovoljno zaštićeni i da se problem mora rešavati sistemski i uz širu odgovornost zajednice.
U direktnom uključenju putem video-linka, Lekić je za portal A1 istakao da sama stanica tehnički jeste ispravna i novije generacije, ali da ona nije namenjena za merenje specifičnih otrovnih jedinjenja koja se oslobađaju prilikom sagorevanja otpada.
„Dakle, automatska merna stanica mobilna koja je postavljena u blizini deponije u Novom Pazaru je, siguran sam, sasvim dovoljno dobro kalibrisana. To je relativno nova stanica koja ima uređaje za merenje osnovnog seta zagađujućih materija u vazduhu. I ono što ona pokazuje kao rezultate, ja verujem da su verodostojni. Ono što je, međutim, problem, požar na deponiji je zapravo jedna vrsta akcidentne situacije. Nije namena te merge stanice da prati zagađujuće materije koje nastaju u toku procesa sagorevanja na deponiji“, rekao je Lekić.
On je objasnio da stanica meri čestice prečnika 2.5 i 10 mikrometara, kao i gasove poput sumpor-dioksida, azotnih oksida i ugljen-monoksida, ali da njen položaj i način rada ne omogućavaju dobijanje stvarne slike o kvalitetu vazduha u svim situacijama.
„Ona će dati jednu opštu sliku, i to ukoliko, naravno, vetar duva sa deponije ka stanici. U svim drugim situacijama neće prikazati realnu sliku. Ako vetar duva sa deponije u pravcu nekog naselja, a ova stanica se ne nalazi na tom putu, ti građani će osetiti dim, a merno mesto će pokazivati sasvim normalne vrednosti“, upozorio je Lekić.
Međutim, kako navodi, ni to nije najveći problem. Prava opasnost, prema njegovim rečima, leži u toksičnim materijama koje se oslobađaju sagorevanjem otpada, a koje se ne mogu izmeriti ovom vrstom stanice.
„Radi se o materijama kao što su dioksini i furani, koje su izuzetno toksična kancerogena jedinjenja, koja nastaju pri sagorevanju plastike. Zatim dolazi do emisija policikličkih aromatičnih ugljovodonika, koji su takođe kancerogeni i nastaju pri nepotpunom sagorevanju organskih materija. Imamo i teške metale i tako dalje“, kazao je Lekić.
Zbog toga smatra da je neophodno izvršiti namensko merenje kvaliteta vazduha, koje bi sprovele specijalizovane ekipe.
„Potrebno je da se specijalizovane ekipe izvrše namenska merenja kvaliteta vazduha u blizini same deponije, u pravcima u kojima postoji uticaj na ljudsko zdravlje, posebno u naseljima koja se nalaze blizu deponije. Te analize moraju da se što brže obrade u laboratorijama, da se tačno zna šta se u tom dimu nalazi“, objasnio je Lekić.
Dodaje da i bez tih merenja već postoji dovoljan broj naučnih dokaza da su ove supstance prisutne i da su opasne.
„Sva istraživanja koja postoje već dugi niz decenija pokazuju da se u dimu koji nastaje požarima na deponijama nalaze upravo ove materije koje sam pomenuo. One su veoma toksične i imaju kratkoročno i dugoročno loš uticaj na ljudsko zdravlje. Potrebno je da se građani zaštite, da se ne izlažu dimu, da uđu u kuće, zatvore prozore, posebno trudnice, deca i hronični bolesnici“, apeluje Lekić.
Govoreći o uzrocima i mogućim rešenjima, Lekić podseća da je deponija pored Novog Pazara prvobitno imala sanitarni karakter, ali da je danas pretvorena u nesanitarnu gomilu otpada.
„Ta deponija pored Novog Pazara je, prema informacijama koje ja imam, još 1999. napravljena kao najmodernija deponija koja je trebala da obezbedi sanitarno upravljanje. Međutim, ona se u protekle dve i po decenije pretvorila u jedno obično smetlište, ili kako mi kažemo, džubrište, otpad se odlaže nekontrolisano i ne sprovode se mere za prevenciju požara“, istakao je.
Požari na deponijama, kako navodi, najčešće izbijaju usled prirodnog stvaranja metana u unutrašnjosti otpada, koji zatim, naročito tokom leta, izazove zapaljenje.
„Požar na deponiji nastaje tako što se raspadom organskih materija u telu deponije stvara gas, metan, koji je vrlo zapaljiv. Kombinacija visokih temperatura izaziva tinjanje u dubini deponije koje kasnije preraste u otvoreni plamen i dim“, objasnio je.
Kao trenutno jedinu efikasnu meru za gašenje takvih požara vidi zatrpavanje slojevima zemlje ili peska.
„Jedina kratkoročna mera koja ima smisla jeste zatrpavanje požara slojevima zemlje, peska ili sličnog inertnog materijala. Voda najčešće nije efikasna i može dodatno kontaminirati podzemne i površinske vode“, upozorio je Lekić.
Dugoročno rešenje, prema njegovim rečima, jeste stvaranje funkcionalnog sistema regionalnih deponija, ali i odgovorno ponašanje svakog pojedinca.
„Potrebno je razviti sistem regionalnih sanitarnih deponija, ali da bi to imalo efekta, moramo svi učestvovati, od pojedinca. Separacija otpada na nivou domaćinstva, plastika, metal, organski otpad. To je ono što se zove cirkularna ekonomija, ali kod nas to uglavnom ostaje samo naziv“, naglasio je.
Zaključujući, Lekić je poručio da se ovakvi problemi ne mogu rešavati ad hoc, već uz zajedničku odgovornost.
„Nama se često dešava da se svi čudimo kada se ovakve stvari dese, a zapravo jedini način da rešimo ovakve probleme koji se tiču svih nas jeste da svi zajedno učestvujemo u rešenju“, zaključio je Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije.
Zaključno, problem deponije Golo Brdo prema rečima stručnjaka se ne može rešavati samo tehničkim merenjima, već zahteva sveobuhvatan pristup, odgovornost institucija, angažovanje stručnjaka i aktivno učešće građana.
Sagovornik iz Nacionalne ekološke asocijacije jasno upozorava da aktuelni način merenja kvaliteta vazduha ne pruža realnu sliku o stvarnom riziku po zdravlje ljudi, posebno kada je reč o otrovnim supstancama koje nastaju tokom požara.
Podsećamo, požar na deponiji Golo brdo izbio je 6. jula, a meštani ovog područja su 8. jula započeli blokadu, ne dozvoljavajući dalje odlaganje otpada. Njihovi zahtevi su jasni, traže da se deponija izmesti ili trajno zatvori. Danas su i zvanično predali predloge lokalnoj samoupravi, kao i dve krivične prijave zbog, kako navode, zagađenja životne sredine i nesavesnog rada u službi.
