Ovih dana, ceo svet govori o socijalnom distanciranju.
Svetska zdravstvena organizacija zbog pandemije korona virusa apelovala je da jedni od drugih održavamo rastojanje od barem dva metra.
Apelima su se priključile i vlasti u Srbiji. Od uvođenja vanrednog stanja, ograničen je broj ljudi koji može istovremeno da boravi u prodavnici ili apoteci, u zavisnosti od kvadrature.
Međutim, za mnoge u Srbiji, naviknute na prisno pozdravljanje „triput po srpski“, održavanje socijalne distance može biti ne baš lak zadatak.
Kako da se distancirate, a da bude ljubazno?
- Pet efikasnih strategija za pobedu u borbi protiv korona virusa
- Solidarnost u doba korone: Širom Balkana se šiju i poklanjaju maske
- Korona virus: Oni prave zaštitne vizire za srpske lekare pomoću 3D štampača
Kako raditi
Snežana je pekarka i radi na Dorćolu. Stolovi u njenoj pekari, za kojima redovne mušterije inače doručkuju burek i jogurt, gurnuti su skroz do vrata. Sada služe kao stočić za primopredaju novca i peciva, a slično je i u mnogim manjim prodavnicama.
„Šta mogu?
„Spustim kesu na pult, pa oni uzmu, ja uzmem novac, držimo nekakvo odstojanje, mada ja nemam gde baš da se pomerim“, priča Snežana za BBC na srpskom preko pulta.
Kupce dočekuje sa maskom na licu i u rukavicama.
„Nadamo se najboljem“, zaključuje Snežana i uz dozu zabrinutosti dodaje da je mušterija sve manje.
„Na teren pod punom ratnom opremom„
Zbog izbijanja epidemije, mnogi biznisi koji podrazumevaju neposredan kontakt sa klijentima bili su primorani da privremeno zatvore svoja vrata.
Nikola, agent u jednoj agenciji za nekretnine u Beogradu koja je nastavila da posluje, takođe primećuje da se klijenti polako povlače.
„Prodaja je zamrla, mada imam povremene terene“, kaže Nikola.
„Prethodnih dana, klijenti i ja smo se nalazili pod punom ratnom opremom protiv virusa – u maskama i rukavicama“.
Prilikom razgledanja nekretnine držali su distancu i to, ističe, bez imalo neprijatnosti.
„Stiče se utisak da smo to oduvek radili“, kaže Nikola.
Hoćemo li se rukovati ponovo, a kamoli grliti
Epidemija korona virusa pokrenula je brojne dileme.
Kako da poštujemo socijalno distanciranje kad nismo navikli da se tako ponašamo i niko od nas nije stručnjak u tome?
u cv sam dodao ekspert za socijalno distanciranje
— slutnja (@weirdo_slutnja) March 25, 2020
Deo tih dilema odnosi se na nova pravila ponašanja kako sa ljudima koje poznajemo, tako i sa ljudima koje ne poznajemo.
Da li da se pozdravimo kad sretnemo prijatelja ili poznanika na ulici? Treba li da se rukujemo na poslovnom sastanku usred epidemije?
Odgovor je jednostavan i glasi – ne, nipošto!
Telefoni institucija u Srbiji koje možete kontaktirati ukoliko imate pitanja o korona virusu:
Kontakt centar Ministarstva zdravlja: 19819
Specijalan broj Ministarstva zdravlja za pitanja u vezi sa korona virusom: 064 8945 235
Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut: 011 2684 566
Brojeve telefona instituta i zavode za javno zdravlje na teritoriji na kojoj boravite možete pronaći na stranici covid19.rs.
Mala korekcija ponašanja
Trenutno smo u vanrednim okolnostima i očekuje se da održavamo distancu koja bi se u normalnim okolnostima smatrala nepristojnom.
Iako je socijalno distanciranje za mnoge od nas novina, stručnjak za neverbalnu komunikaciju Marko Burazor podseća da to uopšte nije nova pojava.
„Socijalno distanciranje postoji i kod životinja – kada je neka bolesna, ostale se trude da ostanu na određenoj razdaljini“, kaže Burazor za BBC na srpskom.
On ističe da ljudi i inače drže razdaljinu od ostalih, te je potrebno samo malo korigovati ponašanje.
„U normalnim okolnostima, prijatelje držimo na 45 centimetara do metar i dvadeset, to je uobičajena distanca sa ljudima kojima verujemo.
„Ostali su udaljeni od metar i po do tri metra“.
Kako se pozdraviti, a da to bude ljubazno?
„Svi smo navikli na rukovanje i grljenje, pa taj deo može biti neprijatan“, ističe Burazor.
Predlaže da se sa sagovornicima unapred dogovorimo pravila: „nećemo se rukovati, hajde da budemo odgovorni, hajde da držimo distancu“.
„Ako to odmah uradimo, onda nas ljudi neće shvatiti pogrešno“, kaže ovaj stručnjak.
Burazor preporučuje da se pravila postave na samom početku komunikacije.
„Tada je neprijatnost najmanja. Što više vremena provodimo sa drugima, to nam je neprijatnije da postavimo granice“.
Stručnjaci kažu da je u komunikaciji tokom perioda distanciranja posebno važno da održavate kontakt očima.
Međutim, iako su neke zemlje u Evropi, poput Italije i Češke, obavezale sve građane da nose maske na javnim mestima, u Srbiji to nije slučaj.
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
Stid i korona
Tako se otvorio prostor za drugu krajnost – ako ne nosite masku, a stojite pored nekoga ko je nosi, moguće je da će vas gledati popreko.
Ne daj bože da kinete ili da se nakašljete.
U najmanju ruku, biće vam neprijatno ili će vas biti stid, što je samo po sebi novi problem.
Može li stid da pomogne da preguramo koronu?
Ismevanje na javnom mestu ili takozvani šejming je kompleksna i donekle kontroverzna tema.
Iako za sada nema ekstremnih primera ismevanja kada je reč o korona virusu, internetom se proširila nova reč – „kovidiot“.
KOVIDIOT – osoba koja ne praktikuje socijalno distanciranje, čitaj npr. roštilja po parkovima, i pravi ogromne zalihe svega tako da drugi ne mogu da kupe ništa od toga. #coronavirus
— Plavo 💙 (@gotsav) March 23, 2020
„Kovidiot“ ima široko značenje, a opisuje osobu koja ne poštuje socijalno distanciranje i ne obazire se na upozorenja institucija povodom epidemije; viđa starije rođake i kupuje tone prehrambenih namirnica i toalet papira.
Pored toga što je uveden policijski čas i zabrana kretanja za starije od 65 godina, preporučuje se da što manje izlazimo iz naših domova, a da kada izlazimo nosimo rukavice i maske i držimo distancu.
„Većina ljudi je prihvatila takvo ponašanje“, kaže profesor socijalne psihologije na Fakultetu bezbednosti u Beogradu dr Boris Kordić za BBC na srpskom.
„Međutim, neki nisu i mi ne znamo zašto – da li zato što nemaju masku i rukavice ili zato što jednostavno žive svoj život i ne interesuju ih globalni problemi. Problem je kako pojedinci tumače takva odstupanja“.
Kordić podseća da svi ljudi imaju tendenciju da se usaglase sa drugima po mišljenjima, stavovima i ponašanju.
„To se naziva konformizam. Pritom, uče nas da budemo poslušni prema autoritetima“, kaže profesor.
Zato nekima koji su poslušni smeta drugačije ponašanje i ističu neposlušnost drugih kao njihovu neodgovornost, navodi Kordić.
Neprijatnost kratkog daha
Stručnjaci širom sveta raspravljaju da li je ismevanje i sramoćenje drugih dobar način da se podstakne socijalno distanciranje.
„Šejming ne treba da se primenjuje od problema koji se ne tiču svih ljudi“, kaže profesorka studija životne sredine na Univerzitetu u Njujorku Dženifer Džekit u tekstu za BBC.
„Međutim, korona virus je problem koji se tiče svih nas, sa potencijalno ozbiljnim posledicama, pa se nadam da će stid u trenutnoj situaciji biti pametno upotrebljen, za društveno dobro“.
Iako stid nije prijatno osećanje, stručnjaci se slažu da ono može da pomogne da se više ljudi uključi u poštovanje novih društvenih pravila koje je nametnula epidemija korona virusa.
„Neprijatnost zbog samog distanciranja, jer smo navikli da pokazujemo prisnost, kratkog je daha“ uverava profesor Kordić.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
