Islamska zajednica u Srbiji, kako ocenjuje politički analitičar Farudin Kladničanin, već duže vreme ima otvoren i javno vidljiv odnos podrške aktuelnoj vlasti, što se, prema njegovim rečima, odražava i na institucionalnu i političku podršku koju dobija kroz različite projekte i aktivnosti.
On ističe da se, prema njegovoj oceni, radi o jasno definisanom odnosu koji je prisutan duži vremenski period i koji se javno potvrđuje kroz saradnju institucija.
“Islamska zajednica u Srbiji, na čelu sa Mevlud Dudić, već duže vreme pruža otvorenu i neskrivenu podršku aktuelnoj vlasti. To nije ni nova ni skrivena pojava, naprotiv, reč je o odnosu koji se javno demonstrira i politički potvrđuje. Islamska zajednica je jasno zauzela poziciju, stavila se na raspolaganje i za to dobija institucionalnu i političku podršku za različite projekte i aktivnosti. Sviđalo se to nekome ili ne, to je realnost“, rekao je za A1 politički analitičar Farudin Kladničanin.
Ovih dana svedočimo polemici oko otvaranja Altun alem džamija i obeležavanja pet vekova njenog postojanja. Reč je o jednom od najvažnijih simbola Novog Pazara, čija je rekonstrukcija realizovana uz podršku Vlade Srbije, Ministarstva turizma i omladine i Grada Novog Pazara. Ovo je njena treća obnova, dok su radovi izvođeni i sredinom osamdesetih godina.
Podseća se i na period iz 2007. godine, kada je došlo do duboke podele unutar Islamske zajednice, praćene sukobima vernika, policijskim kordonima i incidentima ispred džamije. Tada je objekat zatvoren, a potom je započeta njegova restauracija pod okriljem Islamske zajednice na čelu sa Muamer Zukorlić. Džamija je ponovo otvorena 2011. godine, u politički osetljivom trenutku.
„Altun alem džamija nije kulturno nasleđe Muamera Zukorlića, već verski i istorijski simbol. Činjenica da je ponovo otvorena 2011. godine danas se često zanemaruje“, kaže Kladničanin.
Govoreći o aktuelnim dešavanjima, ocenjuje da je neprimereno praviti političke polemike zbog odluke grada da finansira obnovu kulturno-istorijskog i verskog simbola od opšteg značaja.
„Pokušaji da se ovo pitanje poveže sa nasleđem Zukorlića, pa čak i sa lokacijom njegovog mezara, predstavljaju politizaciju koja ne vodi ničemu“, navodi on.
Dodaje da, ukoliko postoje problemi, oni nisu u nadležnosti grada, već unutar same Islamske zajednice.
„Ako već postoji problem, onda on nije u nadležnosti grada, već unutar same Islamske zajednice“, ističe Kladničanin, uz ocenu da bi primedbe trebalo uputiti muftiji Mevlud Dudić.
On ukazuje da već duže vreme postoje tenzije na relaciji Dudić–Zukorlić, kao i podele među imamima.
„Suštinski, ovde se radi o pokušaju da se povrati politički i institucionalni monopol koji je nekada postojao nad Islamskom zajednicom“, navodi Kladničanin.
Osvrćući se na reakcije dela javnosti, uključujući i negodovanje zbog prisustva Ivica Dačić na otvaranju džamije, Kladničanin ističe da takve reakcije ne mogu biti iznenađenje.
„Prisustvo državnih funkcionera ne može biti iznenađenje, već logična posledica odnosa koji se javno demonstrira i politički potvrđuje“, kaže on.
Govoreći o obnovi, ocenjuje da je to bila prilika da se pokaže institucionalno jedinstvo.
„Bilo bi prirodno i očekivano da se kroz svoj kabinet aktivnije uključi i Usame Zukorlić, kako bi zajednički doprinos obnovi jednog od najvažnijih simbola grada bio jasnije istaknut“, zaključuje Kladničanin.
