Evropski parlament usvojio je rezoluciju u kojoj izražava duboku zabrinutost zbog polarizacije, rastuće represije i ugroženog medijskog pluralizma u Srbiji, godinu dana nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Za dokument je glasalo 457 evroposlanika, dok je 103 bilo protiv.
U rezoluciji se posebno ističe da je vlada Srbije pregovarala sa vlasnicima United medije, u okviru koje posluje i televizija N1, kako bi se “oslabila” nezavisna medijska kuća.
Evropski parlament upozorava da bi, ukoliko se to potvrdi, takva akcija predstavljala ozbiljan napad na medijski pluralizam.
“Ako se ovo potvrdi, to bi predstavljalo ozbiljan napad na već ugroženi medijski pluralizam u Srbiji,” navodi se u rezoluciji.
Rezolucija takođe poziva Srbiju da se u potpunosti uskladi sa politikom EU u borbi protiv stranog mešanja i dezinformacija. Posebna pažnja posvećena je istrazi pada nadstrešnice, koja ni godinu dana kasnije nije završena.
“Potpuno i transparentno sprovođenje pravnih postupaka nadležnih organa neophodno je kako bi odgovorni bili privedeni pravdi, u skladu sa vladavinom prava,” navodi EP.
Evropski parlament ističe i rast uticaja Kine u Srbiji kroz velike infrastrukturne projekte.
“Uzimajući u obzir da je projekat stanice bio deo brze železnice Beograd–Budimpešta i realizovan u okviru međuvladinog sporazuma Srbija–Kina, van redovnog okvira Zakona o javnim nabavkama, od strane dve kineske kompanije… ovo izaziva zabrinutost u vezi sa transparentnošću i poštovanjem ekoloških propisa,” poručuje se u rezoluciji.
Pad nadstrešnice izazvao je masovne proteste širom Srbije, predvođene studentima, koji su zahtevali pravdu, institucionalnu odgovornost, transparentnost, poštovanje građanskih sloboda i slobodu medija.
EP podržava pravo građana na mirne proteste: “EP podržava pravo srpskih studenata i građana na mirne proteste, koji pozivaju na odgovornost i demokratske reforme.”
Navodi se da je od februara do kraja septembra 2025. održano više od 10.000 protesta u više od 630 mesta, uključujući najveći u istoriji Srbije 15. marta i drugi po veličini 28. juna, što je, kako se ocenjuje, najveći građanski pokret u poslednjih nekoliko decenija.
Istovremeno, Evropski parlament osuđuje nasilje nad političkim protivnicima i demonstrantima.
“EP najstrože osuđuje talas nasilja pod uticajem države, zastrašivanja i neselektivnih hapšenja protiv mirnih demonstranata, novinara, organizacija civilnog društva i opozicije u Srbiji,” piše u rezoluciji.
Dodaje se i da su bezbednosne agencije nezakonito snimale i emitovale privatne razgovore, koji su korišćeni protiv studenata i aktivista.
Rezolucija ukazuje i na odmazdu vlade protiv zaposlenih u obrazovanju i kulturi zbog podrške protestima, uključujući otkaze, smanjenje plata i povlačenje finansiranja javnih univerziteta.
“EP oštro osuđuje odmazdu vlade protiv zaposlenih u sektorima obrazovanja i kulture zbog podrške protestima,” navodi se.
Evropski parlament takođe poziva na hitnu primenu preporuka OEBS i ODIHR kako bi se obezbedili slobodni i fer izbori, uključujući nezavisnu reviziju biračkog spiska, transparentno imenovanje članova Saveta REM i fer pristup medijima.
“Pozivamo srpske vlasti na hitnu i potpunu primenu svih preporuka OEBS i ODIHR,” stoji u dokumentu.
Rezolucija naglašava da pregovori Srbije sa EU treba da se zasnivaju na merljivom i održivom napretku u ključnim oblastima: vladavini prava, borbi protiv korupcije, nezavisnosti pravosuđa i slobodi medija. EP takođe podržava upućivanje ad hoc misije EU u Srbiju radi utvrđivanja stanja demokratije i napretka u sprovođenju reformi.
Na kraju, EP izražava zabrinutost zbog širenja teorija zavere od strane najviših državnih zvaničnika i dehumanizujuće retorike predsednika Srbije Aleksandra Vučića: “EP drži srpsko rukovodstvo politički odgovornim za eskalaciju represije, normalizaciju nasilja i slabljenje demokratskih institucija.”
Evropski parlament jasno stavlja do znanja da se napredak u pregovorima sa EU može postići jedino kroz stvarne, merljive reforme koje će ojačati vladavinu prava i demokratiju u Srbiji.
Foto: Canva
