Srbija, korona virus i 2020: Od najsmešnijeg virusa do italijanskog i španskog scenarija
Od najsmešnijeg virusa, preko zabrane kretanja, SMS upozorenja o italijanskom i španskom scenariju, fudbalske utakmice sa oko 16.000 navijača, parlamentarnih izbora, otvaranja najvećeg tržnog centra, do kolapsa zdravstvenog sistema, više od 8.000 slučajeva dnevno i iščekivanja vakcine.
Ovo su neki od delova slagalice koja prikazuje borbu Srbije sa korona virusom u godini koja prolazi.
Od prvog registrovanog slučaja – 6. marta – broj zaraženih je krajem decembra prešao 320.000, a preminulo je više od 3.000 ljudi.
- Da li će nam vakcine protiv Kovida-19 vratiti život na staro
- Zašto se neki ljudi teško razbole od Kovida – odgovor je u genima
- Sve o korona virusu – u malim dozama
Pandemija se u poslednjih mesec i po dana naglo ubrzala. Broj novih slučajeva je u novembru bio oko 130.000, a u prvih 15 dana decembra zaraženo je više od 100.000.
Šta se sve dešavalo u 2020. godini u borbi sa virusom korona?
Januar
Prvi slučaj korona virusa u svetu prijavljen je krajem 2019. godine u Kini, a do Srbije je putovao nešto više od četiri meseca.
Iako je bilo sumnje da je jedan kineski državljanin koji je sredinom meseca boravio u Srbiji imao korona virus, na kraju se pokazalo da je ipak bilo reči o respiratornoj infekciji.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar krajem januara je rekao da je Srbija širenje epidemije korona virusa shvatila najozbiljnije.
Naveo je da zdravstveni sistem ima pripremljene reagense ne samo za jedan, već za četiri tipa korona virusa, uz pomoć kojih za dva sata može da se odredi da li je pacijent zaražen ili nije.
Krajem meseca na beogradskom aerodromu postavljena je termovizijska kamera koja detektuje telesnu temperaturu, a istu opremu dobio je i aerodrom Konstantin Veliki u Nišu.
Lončar je tada objasnio da, ako se utvrdi da neko ima povišenu temperaturu, smešta se u karantin, a zatim prebacuje na Infektivnu kliniku, gde se dalje prati njegovo stanje.
Ministar je u januaru rekao i da je Srbija preduzela sve mere da novi korona virus ne stigne u zemlju, ali da neće biti alarmantna situacija ukoliko se pojavi neki pacijent.
Pričao je tada i da stručnjaci u Srbiji mogu da naprave vakcinu.
„Čekamo informacije šta je sve potrebno da se uradi, sa kojima ću da odem kod predsednika i da ga o tome obavestim, a on dalje zna šta će raditi“, rekao je Lončar krajem januara za televiziju Pink.
Februar
Kada je u februaru virus stigao u Evropu i paralisao Italiju, u Srbiji je počeo da kruži strah od zaraze.
Na graničnim prelazima je uveden pojačan nadzor putnika iz Italije i Kine, a Ministarstvo zdravlja počelo je da vodi evidenciju ljudi koji dolaze iz područja zahvaćenih virusom.
Institut za javno zdravlje Milan Jovanović Batut uveo je telefonsku liniju na koju su mogli da se jave putnici koji dolaze iz Kine, ukoliko imaju simptome respiratornog oboljenja sa povišenom telesnom temperaturom.
Ministarstvo prosvete odložilo je tada sva studijska putovanja i ekskurzije u Italiju do „stabilizacije zdravstvene situacije u toj zemlji“.
- Korona virus: Španski, italijanski i grčki scenario celodnevnog karantina
- „Ne plašim se korona virusa – strah me je što smo izgubili slobodu“
- Korona virus: Život Srba u karantinu širom sveta
Direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu Hans Kluge tokom posete Beogradu izjavio je da je Srbija spremna za „epidemiju koja predstavlja opasnost po zdravlje u svetskim razmerama“.
Krajem meseca predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je na konferenciji za novinare da ima razloga za oprez i ozbiljan pristup, ali da nema razloga za brigu.
Rekao je i da veliki događaji neće biti otkazivani, da će se utakmice igrati, da izbori neće biti pomerani, a da se razmišlja samo o mogućem otkazivanju maratona.
Na istoj konferenciji izrečena je i izjava koja je izazvala mnogo kritika, a dao ju je Branimir Nestorović, tadašnji načelnik pulmologije i alergologije u Univerzitetskoj dečijoj klinici Tiršova.
On je rekao da ne može da veruje da se „narod koji je preživeo sankcije, bombardovanje, svakojaka maltretiranja, uplašio najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva“.
„Apelujem na ljude da prestanu da veruju neproverenim informacijama. Epidemija u Kini je pri kraju.
„Već se zna da pada virulencija virusa, virus je sve slabiji i slabiji. Inače je slab“, rekao je Nestorović.
Nazvao je zatvaranje granica i obustavljanje avio-saobraćaja „potpunom besmislicom“.
Krajem februara pokrenut je specijalizovani sajt na kom se svakodnevno objavljuju informacije o korona virusu u Srbiji.
Mart
I dok je u januaru i februaru bilo sumnjivih slučajeva, 6. marta je u Srbiji registrovan prvi slučaj zaraze.
Bio je petak, a broj potvrđenih slučajeva u svetu premašio je 100.000.
Predsednik Aleksandar Vučić rekao je tada da nema mesta panici.
„Naše je da testiramo ljude, gde god je neko tražio da se testira dobio je testiranje.
„Ponašamo se odgovorno i ozbiljno i mislim da je važno da ljudi znaju da nadležni organi rade svoj posao“, kazao je Vučić.
Rekao je i da treba biti oprezan i ozbiljno pristupiti situaciji, kao i da se ništa neće kriti od naroda.
- Život u zaključanoj Italiji – u fotografijama
- Kako se virus korona širi svetom
- Korona virus: Odgovori na sva vaša pitanja
Epidemiolog Predrag Kon izjavio je tada da je situacija „nova, ali potpuno očekivana“.
„Bitno je da smo otkrili prvi slučaj. Ovo je dokaz da sistem funkcioniše“, rekao je tada Kon.
Drugi slučaj zaraze registrovan je četiri dana kasnije, a tog 10. marta Vlada Srbije proglasila je Kovid-19 zaraznom bolešću.
Dan kasnije Svetska zdravstvena organizacija Kovid-19 proglasila je pandemijom.
Predsednik Vučić je proglasio vanredno stanje u nedelju, 15. marta.
„Srbija je danas u ratu protiv nevidljivog protivnika kojeg naša zemlja mora da pobedi“, izjavio je Vučić u danu do kog je u Srbiji registrovano ukupno 48 obolelih od virusa korona.
Možda vas zanima i kako se virus ponaša kada se nađe u telu
Petak, 20. mart – broj zaraženih popeo se na 135, a muškarac iz Kikinde prvi je čovek koji je u Srbiji zvanično preminuo od posledica korona virusa.
Do kraja meseca preminulo je još 22 ljudi, a zabeleženo je 900 slučajeva zaraze u Srbiji.
Uvođenje vanrednog stanja donelo je rigorozne mere:
- Obustavljen je rad predškolskih, školskih i visokoškolskih ustanova, uvedena nastava na daljinu i onlajn nastava
- Preporučen je rad od kuće
- Svima je preporučena samoizolacija – bez okupljanja, bez poseta, bez izlazaka iz kuće bez preke potrebe kao što je odlazak u prodavnicu, apoteke, šetanje kućnih ljubimaca, bacanje smeća
- Starijima od 70 je preporučeno da ne izlaze napolje
- Ograničeno je povećanje cena osnovnih životnih namirnica i zaštitne opreme, kao i kupovina zaštitne opreme na po 10 maski, 10 pari rukavica, dva veća ili pet manjih sredstava za dezinfekciju
- Zatvoreni su svi šalteri u javnoj upravi, a zabranjen je i izvoz lekova
- Skraćeno je radno vreme kafića i restorana i ograničen broj ljudi koji mogu da borave u njima
- Zatvorene su granice
- Za putnike iz inostranstva uvedena je 14-dnevna samoizolacija, odnosno 28-dnevna, ukoliko su dolazili iz ugroženih područja
- U Beogradu je prestao da radi javni gradski prevoz
Mere su narednog dana pojačane, a od srede, 18. marta na snazi je bio policijski čas.
Od 20 sati uveče do pet ujutru kretanje je bilo zabranjeno svima, osim uz posebnu dozvolu.
Starijima od 65, odnosno 70 godina u mestima sa manje od pet hiljada stanovnika, kretanje je bilo zabranjeno u svako doba.
- Šta je policijski čas i šta znači ograničenje kretanja za stanovništvo
- Korona virus i stariji od 65 godina: „Ne pada mi na pamet da vampirišem“
Oni su mogli napolje jednom nedeljno u ranim jutarnjim časovima, kako bi obavili kupovinu.
Prvo je za to bila rezervisana nedelja ujutru, zatim je kupovina pomerena za subotu, pa za petak.
„Doneli smo odluke koje su nepopularne, ali će sačuvati ljudske živote u zemlji“, rekao je Vučić.
Posle nekoliko dana policijski čas je produžen – zabrana kretanja važila je od 17 časova do pet sati narednog jutra.
Novonastala situacija među stanovništvom je digla paniku i strah od nestašica, pa nisu bile retke slike redova ispred prodavnica i apoteka.
U martu je formiran i Krizni štab za borbu protiv korona virusa, a vojne ustanove Morović, Šid i Miratovačko polje određene su za karantin putnika iz inostranstva.
Sa terasa i prozora aplaudiralo se u znak podrške medicinskim radnicima, a jedna hala Beogradskog sajma pretvorena je u privremenu kovid bolnicu.
April
Neki korisnici usluga mobilne telefonije dobili su krajem marta i početkom aprila upozoravajućuju SMS poruku od Kriznog štaba u kojoj je pisalo:
„Situacija je dramatična. Približavamo se scenariju iz Italije i Španije. Molimo vas da ostanete kod kuće„.
Te dve zemlje tada su beležile po nekoliko hiljada novozaraženih dnevno.
Tadašnja zamenica direktora Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović Batut Darija Kisić Tepavčević izjavila je da cilj poruke nije širenje panike.
„Jesmo poslali poruku da bismo došli od one grupe građana koja ne gleda televiziju i ne koristi internet.
„Cilj je da oni ljudi koji nisu bili informisani ili koji nisu shvatili ozbiljnost situacije, na ovaj način dobiju poruku“, rekla je Kisić Tepavčević.
Pogledajte i video o tome zašto je tokom epidemije važno ostati kod kuće
Tokom aprila, broj zaraženih u Srbiji je udesetostručen – na kraju meseca bilo ih je 9.009. Broj preminulih popeo se na 179.
Vikendima je bio potpuno zabranjen izlazak napolje, otvarane su privremene bolnice a penzioneri su dobili mogućnost polučasovne šetnje.
Početkom meseca u privremene kovid bolnice pretvoreni su niški Čair, Dom studenata Medicinskog fakulteta u Nišu, Srednja medicinska škola Dva heroja u Novom Pazaru.
- Korona virus: Zašto je hala Beogradskog sajma izabrana za „karantin“
- Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah
- U fotografijama: Penzioneri u prvoj šetnji tokom epidemije korona virusa
Nekoliko puta je vikendima bio na snazi policijski čas, pa je izlazak bio zabranjen od petka popodne do ponedeljka u pet ujutru.
Najduži policijski čas bio je za Uskrs – iz kuće se nije moglo 83 sata.
Srbija je april završila uz policijski čas koji je prvo trebalo da traje od četvrtka do ponedeljka.
Vlada Srbije je najpre donela takvu odluku, a zatim je ta odluka preinačena, pa je zabrana izlaska iz domova skraćena na 35 sati.
Iako je predsednik Srbije početkom marta najavio da neće biti odlaganja izbora, zakazanih za 26. april, oni su ipak pomereni za kraj juna.
Istog dana je ulicama Beograda trebalo da trči hiljade ljudi, ali je i 33. Beogradski maraton odložen za jesen, da bi na kraju bio otkazan.
Kako je Beogradski maraton trčan u Kini
Iako je nekoliko puta bilo najavljivano zatvaranje velikih gradova, pre svega Beograda, to se nije dogodilo.
U aprilu su donete odluke o isplati minimalca privrednicima, kao i jednokratne pomoći građanima od po sto evra, što je Vučić najavio krajem marta.
Počela je i proizvodnja leka hlorokin u fabrici Galenika, za koji se mislilo da je lek za Kovid-19.
Svetska zdravstvena organizacija kasnije je izvestila da hlorokin ipak ne leči korona virus.
Maj
Prvog dana maja nije se moglo napolje, ali su već narednih dana stvari, naizgled, krenule da se vraćaju u normalu.
U četvrtak, 7. maja u pet ujutru u Srbiji je istekao poslednji policijski čas uveden kako bi se sprečilo širenje korona virusa, a ukinuto je i vanredno stanje.
Posle više od mesec i po dana svima i u svakom trenutku bio je dozvoljen boravak napolju.
- Vanredno stanje je ukinuto – šta je ostalo
- Slika Srbije pred izbore – dva skupa uprkos svim zabranama
Ostala je preporuka za držanje fizičke distance, a bilo je zabranjeno i održavanje javnih skupova sa više od 50 ljudi.
Uprkos tome, svega nekoliko dana po ukidanju vanrednog stanja, ispred zgrade Narodne skupštine u Beogradu održana su dva istovremena skupa sa nekoliko hiljada ljudi.
Na jednoj strani bile su pristalice vladajuće Srpske napredne stranke koji podržavaju poslanike Aleksandra Martinovića i Sandru Božić, jer „tužilaštvo i sudstvo ne reaguju na fašističke ispade Boška Obradovića“.
Sa druge su oni koji su pružili podršku Obradoviću, lideru opozicionog pokreta Dveri, koji je štrajkovao glađu tražeći odlaganje izbora i pregovore vlasti i opozicije.
Između i oko njih stajali su pripadnici Žandarmerije i novinari.
Početkom maja ponovo je počeo da saobraća i javni gradski i međugradski prevoz.
Maske su postale deo obavezne garderobe, a njihovo nošenje preporučeno je u javnom prevozu, restoranima i kafićima.
Otvoreni su ugostiteljski objekti, tržni centri i vrtići.
Kako virus korona utiče na vaš džep
Maj je bio mirniji mesec po broju obolelih – registrovano je 2.403 slučaja, pa je broj zaraženih bio 11.412.
U maju je od posledica korona virusa preminulo 64 ljudi. Od početka epidemije preminulo je do tog trenutka 243.
Država je počela isplatu minimalca poslodavcima koji su se prijavili za pomoć, a počelo je i prijavljivanje punoletnih stanovnika za državnu pomoć od 100 evra.
Jun
Učinilo se da je u junu korona virus počeo da se predaje, a mere su pretočene u preporuke.
Ukinuto je ograničenje za okupljanje na otvorenom, dok je u zatvorenom prostoru moglo da boravi do 500 ljudi.
Dozvoljeno je održavanje sportskih događaja na otvorenom u prisustvu publike, uz održavanje razmaka među ljudima od jednog metra.
Tako je usred epidemije održan fudbalski derbi između Crvene zvezde i Partizana, kom je prisustvovalo oko 16.000 gledalaca.
Bio je to jedan od prvih sportskih događaja u Evropi pred publikom, a Srbija je dobila niz kritika zbog održavanja utakmice.
U danima posle utakmice, Crna Gora je počela da beleži rastući broj zaraženih, a za to su tamošnji zvaničnici okrivili odlazak ljudi na derbi u Beograd.
- Dva lica izbora – u realnom i virtuelnom svetu
- Večiti derbi u fotografijama: Dva gola i penal pred pustim tribinama
Uprkos kritikama da zdravstvena situacija i dalje nije povoljana, 21. juna su organizovani izbori, koje je deo opozicije bojkotovao.
Glasači su na biralištima morali da nose zaštitne maske.
Dan kasnije, Birn je objavio da je u Srbiji od 19. marta do 1. juna 2020. od virusa korona umrlo 632 ljudi, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period, koji iznosi 244.
Dva dana posle izbora maske su postale obavezne u gradskom i međugradskom prevozu, a doneta je i preporuka o nošenju maski u zatvorenom.
Krajem juna dogodili su se incidenti u Novom Pazaru.
Grupa ljudi se okupila se ispred novpazarske bolnice, bučno negodujući tokom govora premijerke Ane Brnabić, ministra zdravlja Zlatibora Lončara i dotadašnjeg direktora bolnice Meha Mahmutovića.
Demonstranti su tvrdili da je mnogo više umrlih od korone nego što se saopštava, kao i da je laž da je bolnica dobro opremljena i da respiratori rade.
Predstavnici vlasti su odgovorili da je skup „politizovan“, a pojedine demonstrante su nazvali „dilerima“.
Vučić je izjavio da je bolnica u Novom Pazaru jedna od najboljih i da je laž da respiratori ne rade.
Dan kasnije, saopšteno je da je Mahmutović zaražen korona virusom i prebačen na lečenje u Beograd, a na njegovo mesto postavljen je Mirsad Đerlek, koji sada obavlja funkciju državnog sekretara.
Pogledajte i video o tome kako pravilno da nosite masku
Leto i lepo vreme izveli su ljude na ulice, a zavladala je i atmosfera kao da virusa nema.
Ipak, dnevno je broj novih slučajeva ponovo počeo da prelazi više od sto, a tokom juna registrovano je ukupno 3.152 novoobolelih.
Od početka epidemije do kraja juna registrovano je ukupno 14.564 slučaja.
Tokom juna preminulo je 34 ljudi, ukupno 277 od početka epidemije.
Jul
Početkom jula najavljene su moguće mere ograničenja kretanja.
Zbog toga, ali i nezadovoljstva načinom na koji su vlasti upravljale epidemiološkom krizom, hiljade ljudi izašlo je na ulice Beograda i drugih gradova u Srbiji.
Došlo je do sukoba između policije i demonstranata, upotrebe sile i brojnih hapšenja.
Proteste, koji su trajali nekoliko dana, zvaničnici su kasnije okrivili za povećanje broja zaraženih.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je 13. jula da je zdravstveni sistem preopterećen brojem zaraženih.
Pogledajte i šta se tokom jula dešavalo na ulicama
Vučić je u julu otkrio da se pregovara sa jednom zemljom koja je razvila vakcinu protiv korona virusa i koja se već daje ugroženom stanovništvu i posebno odabranoj populaciji.
Rekao je i da očekuje da će Srbija pre kraja godine imati tu vakcinu.
- Dezinformacije o protestima u Srbiji, manipulacije i teorije na društvenim mrežama
- Protesti u Srbiji: Kada akcija policije postaje brutalnost
- Protesti u Srbiji: Manji incidenti u Beogradu, mirno u Novom Sadu, Nišu i ostalim gradovima
Od 17. jula na snagu su stupile i nove mere – zabranjeno je okupljanje u zatvorenom i na otvorenom za više od deset ljudi, uz obaveznu distancu od jedan i po metar.
Zaštitne maske postale su obavezne na otvorenom – na mestima na kojima nije moguće obezbediti rastojanje od jedan i po metar, poput redova ispred prodavnica, apoteka, autobuskih i voznih stajališta i slično.
Tokom jula je zabeleženo 10.988 novozaraženih.
Na kraju sedmog meseca, u Srbiji je ukupno bilo 25.552 zaraženih korona virusom.
Ukupan broj preminulih od početka epidemije do kraja meseca bio je 573.
Tokom jula zabeležen je dotadašnji dnevni rekord od 467 zaraženih u jednom danu.
Ponovo su otvorene privremene bolnice – u Štark areni, Srednjoj ekonomskoj školi Stana Milanović u Šapcu i sportskoj hali u Atenici u Čačku.
Vojna bolnica u Novom Sadu počela je da prima obolele od Kovida-19.
Krajem jula pojavila se peticija grupe lekara Ujedinjeni protiv kovida, koji su tražili ostavke članova Kriznog štaba i formiranje novog.
Naveli su da su mere ukinute prerano i da je situacija u bolnicama gora nego što se prikazuje.
Avgust
Tokom avgusta, situacija se malo stabilizovala, pa su i mere ukidane.
Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je početkom meseca da je epidemija Kovida-19 pod punom kontrolom.
Epidemiolog Predrag Kon kazao je da se Srbija nalazi u situaciji postepenog smirivanja.
„Od jedne jasno nepovoljne, ulazimo u nesigurnu situaciju“, rekao je Kon.
Naglasio je tada da je važno da se i dalje sprovode mere, da se izbegavaju kontakti, nose zaštitne maske i da se poštuju sva upozorenja.
Medicinski radnici nezadovoljni načinom upravljanja krize okupljeni u grupi Ujedinjeni protiv kovida poručili su da nije vreme za opuštanje.
Posete u ustanovama socijalne zaštite za smeštaj korisnika i domovima za stare omogućene su, posle nekoliko meseci, od 22. avgusta.
Nekoliko dana kasnije Krizni štab je povećao maksimalan dozvoljeni broj osoba na javnim okupljanjima u otvorenom i zatvorenom prostoru sa 10 na 30 ljudi.
Doneta je i odluka da se rad ugostiteljskih objekata koji imaju baštu produžava do jedan posle ponoći, a rad prodavnica produžen je do 23 časa.
Od 24. avgusta počeli su da rade bioskopi i pozorišta, a dozvoljeno je i održavanje koncerata u institucijama kulture, uz najviše 500 posetilaca.
Tokom avgusta počela je gradnja dve nove kovid bolnice – u Beogradu i Kruševcu.
Na kraju meseca, u Srbiji bio je ukupno 31.551 registrovan slučaj, 5.854 više nego mesec dana ranije.
Septembar
Za razliku od završetka prethodne školske godine, novu su đaci počeli u školskim klupama ili prateći nastavu kod kuće – u zavisnosti od toga koji model su odabrali.
Septembar je prošao bez rigoroznih mera, uz preporuku o nošenju maski.
Za putnike koji se vraćaju iz zemalja u kojima je veliki broj zaraženi, uveden je zdravstveni nadzor.
U septembru je registrovano 2.145 novih slučajeva, a ukupno 33.551 od početka epidemije.
Preminulo je još 36 ljudi, odnosno 749 od početka epidemije.
Oktobar
Korona virus se vratio u većoj snazi nego na proleće.
U mesecu u kom je dnevni broj slučajeva prvi put prešao hiljadu, zabeleženo je ukupno 13.406 novoobolelih, a broj zaraženih od početka epidemije dostigao je 46.954.
Skraćen je rad ugostiteljskih objekata do 23, a Štark arena ponovo prima obolele od Kovida-19.
Bolnice su prvi put od početka epidemije dnevno imale više prijema nego otpusta.
Sredinom meseca pojedini članovi Kriznog štaba upozoravali su da se u naredne dve nedelje može očekivati ozbiljno širenje korona virusa.
Epidemiolog Predrag Kon izjavio je 12. oktobra da očekuje da će doći do povećanja aktivnosti virusa i da će dnevno biti trocifren broj zaraženih, mada bi taj broj trebalo da bude ispod 200.
I epidemiolog Branislav Tiodorović potvrdio je istog dana da se očekuje porast broja zaraženih i ocenio je da je epidemiološka situacija nestabilna.
On je dodao da veliko povećanje novoobelelih od korona virusa koje se beleži u Evropi nije očekivano u tom trenutku.
„Praktično će ispasti da je treći talas poranio.
„Umesto da se pojavi kada budu hladni meseci, novembar, decembar, on se pojavio ranije“, kazao je Tiodorović.
I lekari iz grupe Ujedinjeni protiv kovida upozorili da se očekuje novi talas epidemije korona virusa.
Pozvali su stanovnike da pravilno nose masku uvek kada su u zatvorenom, da drže rastojanje od dva metra i da u narednih nekoliko meseci izbegavaju skupove i ne organizuju slave i proslave.
„Molimo vas da se ne ugledate na političare. Oni se, ne samo u našoj zemlji, već i u mnogim drugim sredinama u svetu ponašaju bahato, nekažnjeno krše protivepidemijske mere i ugrožavaju okolinu“, naveli su u saopštenju.
Članica Kriznog štaba Darija Kisić Tepavčević rekla je 16. oktobra da je usvojena mera obaveznog nošenja maski i u zatvorenom prostoru i na otvorenom, kao i da je doneta odluka da se lokalnim samoupravama zabrani da dozvoljavaju okupljanja više od 30 ljudi.
„Maske treba da nosimo svi stalno, i u svakoj prilici, uključujući i otvorene prostore“, rekla je Kisić Tepavčević.
Pozvala građane da bodre i podstiču jedni druge da se pridržavaju te mere, jer se pokazala izuzetno efikasnom.
Istog dana Vlada Srbije saopštila je da su maske obavezne u zatvorenom, ali da je nošenje preporučeno na otvorenom.
Poslednji dan oktobra bio je rekordan po broju obolelih u jednom danu od početka epidemije – registrovano je 1.817 slučajeva.
U oktobru je preminuo 51 pacijent, 820 od početka epidemije.
Dan ranije u Beogradu je otvoren tržni centar, najavljivan kao najveći na Balkanu.
Otvaranju centra u okviru Beograda na vodi prisustvovao je i predsednik Vučić.
Novembar
Srbija je novembar dočekala sa 46.954 zaraženih, dok je zaključno sa poslednjim danom meseca registrovano ukupno 175.438 slučajeva zaraze.
Samo u tih 30 dana novembra u Srbiji je zabeleženo je više od 128.000 slučajeva zaraze.
Tokom novembra beleženi su i dnevni rekordi zaraženih, a najviše pozitivnih bilo je 27. novembra, kada je registrovano 7.780 slučajeva.
- Novembar: Mesec crnih rekorda epidemije
- Godinu dana sa korona virusom – koliko su trajale prethodne pandemije
Epidemiolog Predrag Kon rekao je nekoliko dana ranije za RTS da je mnogo više zaraženih nego što je zvanično potvrđeno i da se brojka zaraženih može pomnožiti sa 10 da bi se dobio približno tačan broj.
„Ako otkrijemo 6.000, tog dana je 60.000″, rekao je Kon.
I dnevni broj preminulih se povećao na više desetina tokom novembra.
Rekord je zabeležen pretposlednjeg dana u mesecu, kada je za 24 sata preminulo 65 ljudi.
Iako se pominjala mogućnost uvođenja zabrane kretanja, policijski čas nije uveden, niti su uvedene rigorozne mere.
Okupljanja u zatvorenom i na otvorenom ograničena su na pet ljudi.
Iz sveta su stizale vesti o efikasnosti nekoliko vakcina.
Vučić je 12. novembra izjavio da je Srbija preko Kovaks sistema obezbedila 1,8 miliona doza vakcine protiv korona virusa, te da će prva cepiva biti dostupna pre kraja decembra.
Predsednik je zatim 16. novembra rekao da će država „dati sve od sebe da pokuša da nabavi vakcine do kraja ove godine, 500.000, milion doza…„.
I Sanja Radojević Škodrić, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), rekla je da će „prve doze vakcine protiv korona virusa u Srbiju stići pre Nove godine“ i da je „prvi uslov je da vakcina bude bezbedna„.
Pogledajte video o tome kako vakcine funkcionišu
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar upozorio je početkom meseca da zbog velikog dnevnog broja prijema u bolnice preti opasnost da se kapaciteti zdravstvenog sistema iscrpe.
Sredinom meseca on je upozorio da u Beogradu tog jutra nije bilo nijednog slobodnog mesta u bolnicama za obolele od Kovida-19.
Krajem meseca, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta, anesteziolog Rade Panić, tvrdio je da je „zdravstveni sistem pukao“ i da je u Srbiji situacija kakva se ranije dešavala u Italiji.
„U svom profesionalnom veku nisam očekivao da ću doći u takvu situaciju, nisam imao mesta za ljude koje mi u medicini smatramo mladima, niti sam imao gde da ih transportujem“, rekao je Panić.
Od 24. novembra stupile su na snagu nove mere:
- skraćeno radno vreme do 18 časova restoranima, kafićima, barovima, klubovima, kladionicama i tržnim centrima
- obavezno nošenje zaštitne maske u zatvorenom prostoru, kao i na otvorenom u onim situacijama gde se ne mogu izbeći međuljudski kontakti
- zabrana svih javnih okupljanja s prisustvom više od pet ljudi u zatvorenom i na otvorenom prostoru
U kovid sistem ušle su mnoge bolnice u Srbiji, a pacijenti su iz Beograda prevoženi u zdravstvene ustanove u drugim gradovima.
Čekalo se otvaranje nove kovid bolnice u Batajnici. Predsednik Aleksandar Vučić čekao ju je kao „ozeblo Sunce„.
Decembar
Decembar je doneo po nekoliko hiljada novih slučajeva dnevno, i po nekoliko desetina umrlih dnevno od posledica korona virusa.
Iako je bilo najavljeno da će 1. decembra biti otvorena kovid bolnica u Batajnici, na to se sačekalo nekoliko dana.
- Korona virus: Otvorena nova kovid bolnica u Batajnici
- Hoće li nova kovid bolnica u Beogradu rasteretiti zdravstveni sistem
- Šta da rade ljudi koji čekaju na operacije i preglede tokom pandemije
Prvi pacijenti u bolnicu sa oko 900 bolničkih postelja primljeni su 4. decembra.
Druga nova kovid bolnica otvorena je 20. decembra u Kruševcu.
Istog dana počele su da važe nove mere:
- ugostiteljski objekti ne rade od petka u 17 časova do ponedeljka u pet časova ujutru; od ponedeljka do petka radno vreme im je od pet ujutru do pet popodne
- tržni centri, prodavnice garderobe, kladionice, kockarnice, dečije igraonice, takođe, ne rade od petka u 17 časova do ponedeljka u pet ujutru
- frizerski i kozmetički saloni, saloni za negu lepote, teretane, fitnes centri, bazeni, spa centri, baloni za fudbal, košarku, tenis ili bilo koji drugi rekreativni sport ne rade tokom vikenda
- prehrambene prodavnice, trgovinske radnje, maloprodajni objekti kao i trafike, kiosci i slično gde se po pravilu ne ulazi u objekat prilikom kupovine, mogu da rade, kako radnim danima, tako i vikendom, do 21 čas
Mere su 21. decembra popuštene pa ugostitelji mogu da rade do 20 časova, ali bez muzike.
U decembru je u svetu počela vakcinacija, a u Srbiju je 22. decembra stigao prvi kontigent sa 4.800 doza Fajzerove vakcine.
Vakcinu je odobrila Agencija za lekove i medicinska sredstva.
Počela je vakcinacija ljudi u staračkim domovima.
Državni sekretar Ministarstva zdravlja Vlade Republike Srbije Mirsad Đerlek izjavio je da se masovna vakcinacija u Srbiji očekuje u prvom kvartalu 2021. godine.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je da će vakcina biti i na proleće, ali da će je dovoljno biti sledeće jeseni.
„Do leta nam predstoji borba da sačekamo vakcinu i da do tada spasimo što više života“, poručio je Lončar.
Uvedena je nova mera – strani državljani će od 20. decembra u Srbiju moći samo uz negativan PCR test.
Lekari iz grupe Ujedinjeni protiv kovida traže uvođenje policijskog časa tokom novogodišnjih praznika.
Na kraju, Krizni štab je doneo odluku da 31. decembra i 1. januara restorani i kafići rade do 18, a prehrambeni objekti do 20 sati.
Neće biti organizovanog dočeka Nove godine niti reprize.
U Srbiji je od početka epidemije korona virusom zaraženo 328.619 ljudi, a preminulo je 3.073.
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
- RUSKA VAKCINA: Rusija registrovala vakcinu protiv virusa korona – šta znamo do sada
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
