Anksioznost, strah od loših događaja i svakodnevni pritisci sve više utiču na kvalitet života, dok strah od osude okoline i dalje predstavlja prepreku da se ljudi obrate stručnjacima. Povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja, psihijatar dr Amir Kajkuš ukazuje na značaj prepoznavanja problema, razgovora o mentalnom zdravlju i pravovremenog traženja stručne pomoći.
Među najčešćim problemima sa kojima se ljudi suočavaju jesu anksiozna stanja, praćena strepnjom da će se dogoditi nešto loše, bilo da je reč o sopstvenom zdravlju ili zdravlju bliskih osoba.
„Prepoznavanje problema zasniva se na tome koliko dugo osoba ima određene tegobe i u kojoj meri one utiču na kvalitet njenog života, odnosno koliko je sputavaju u obavljanju svakodnevnih aktivnosti“, objašnjava dr Kajkuš.
Važno je, kako ističe, obratiti pažnju na promene u ponašanju i funkcionisanju, posebno kada tegobe postanu dugotrajne i počnu da ometaju svakodnevni život.
Iako se o mentalnom zdravlju danas govori više nego ranije, predrasude o odlasku kod psihijatra i dalje su prisutne. Strah od toga kako će okolina reagovati može dodatno otežati odluku da se potraži pomoć.
„I dalje postoji stigma da se psihijatru javljaju ljudi koji su izgubili razum, što, naravno, nije istina. Ljudi koji prepoznaju da nešto nije u redu često se javljaju da potraže pomoć, ali ih stigmatizacija društva neretko sputava. Ipak, stanje je bolje nego prethodnih godina, jer ljudi sve više prepoznaju svoje probleme i traže pomoć“, navodi dr Kajkuš.
Na mentalno zdravlje utiču i društvene mreže, ubrzan način života i pritisak da se svakodnevno postižu novi ciljevi. Iako društvene mreže mogu biti prostor za razmenu iskustava i prepoznavanje sopstvenih teškoća, stalna izloženost pritiscima može doprineti napetosti i nezadovoljstvu.
„Jurnjava za vremenom dovodi do veće napetosti i uznemirenosti. Ljudi često ulaze u sistem neprekidne jurnjave za nečim, a kada to dostignu, ne budu zadovoljni. Pritisak koji osećamo značajno utiče na naše funkcionisanje i mentalno zdravlje“, upozorava on.
Kada osoba primeti promene u svom ponašanju, raspoloženju ili svakodnevnom funkcionisanju, važno je da ih ne zanemaruje. Razgovor sa bliskim osobama može biti prvi korak, ali ukoliko teškoće traju ili značajno utiču na kvalitet života, potrebno je razmotriti i obraćanje stručnjaku.
„Ne treba bežati od stručne pomoći. Na nju treba gledati kao na ulaganje u sebe, a ne kao na potvrdu da je bolest prisutna. Nekada i životna nezadovoljstva mogu da stvaraju probleme, a ne mora uvek da bude reč o bolesti“, poručuje dr Kajkuš.
