Najčešći razlozi razvoda i Novom Pazaru su prevara, nasilje, i mešanje porodice pokazuju rezultati ankete A1, na koju je odgovorilo preko 100 ispitanika. Naša anketa je pokazala da se u Novom Pazaru supružnici najčešće razvode u prvoj godini braka.
88.1% odgovora činile su žene, dok je 11.9% činili muškarci. Takođe, 88.1% uzoraka bile su osobe sa mestom prebivališta u Novom Pazaru, 3% iz Tutina, 3% uzorka činilo je Sjenica, dok su po 1% uzorka naše ankete činile osobe iz takodje okolnih gradiva Raške, Prijepolja, Rožaja, ali smo imali i odgovore iz Nemačke i Beograda.
Na pitanje sa koliko godina su ispitanici stupili u brak, 42.6% njih reklo je da su u brak ušli između 20-25 godina, 25.7% njih ušlo je u brak između 16 i 20 godina, 22.8% njih u brak je ušlo između 25 i 30 godina, 7.9% njih ušlo je u brak između 30 i 35 godina, dok je 1% ispitanika u brak ušlo posle 35 godina.
Naši ispitanici najčešće su se razvodili u prvoj godini braka, čak njih 14, odmah zatim su druga i treća godina braka sa sedam odgovora i sa tri odgovora. Interesantan podatak su i odgovori gde su se osobe odlučivale za ovaj korak i nakon 28 godina, a neke i nakon 45 godina braka.
Kao ključne razloge zbog kojih je došlo do razvoda, ispitanici su naveli sledeće. Najčešći odgovori ticali su se prevare, nasilja, mešanja porodica u brak. To su najčešći razlozi koje su žene iznosile, dok su muškarci uglavnom u anketi kao svoje razloge navodili nevernost žena, dopisivanje sa drugim osobama, kao i mešanje porodice. Ovo su neki od odgovora iz ankete:
- “Mešanje njene porodice u naš brak u apsolutno svakom segmentu našeg zajedničkog života.”
- “Preterana ljubomora, nepoverenje, interes.”
- “Prevara i muž koji ne radi ništa, i čeka od žene da stvori sve za sebe, njega i decu.”
- “Fizičko maltretiranje.”
- “Kocka”
- “Psihički poremećaj bivšeg muža, manipulator, zlostavljanje i psihičko i fizičko…”
- “Narcizam i agresivnost.”
- “Muž neradnik, lijenčina.”
- “Definitivno nasilje. Tukao me je i to baš često.
- Muževi poroci (kocka, droga i još mnogo toga što samo on i Allah dragi zna).”
- “Nedostatak komunikacije, a samim tim i razumevanja.”
- “Dopisivanje sa drugim od strane supruge.”
- “Ekstremno mešanje roditelja supruga u naš brak, toliko da su morali biti upućeni u svaku sitnicu i da su i oni odredili naš razvod.”
- “Ljubavnice”
Uz pomoć kog su tokom braka pokušavali rešiti problem, 46.5% je odgovorilo da su to činili samostalno, 34.7% je odgovorilo “uz pomoć porodice”, 5% uz pomoć stručnog lica, 3% uz pomoć prijatelja, dok su 1% odgovora bili pokušaji rešavanja problema “nije bilo pomoći”, “sa njegovom porodicom”, i razgovor sa partnerom.
Odgovori naših ispitanika o odnosu sa porodicom supružnika su podeljeni. Dok su neki naveli da su sa roditeljima supružnika imali zadovoljavajuće i korektne odnose, drugi su izjavili da su ti odnosi bili loši i da su značajno uticali na kvalitet i opstanak braka. Evo nekoliko odgovora:
- “Uvek sam ih poštovala i pustila da pređu mnoge granice. Ali mogu reći u poslednje vreme ni u kakvim. Jer su to ljudi koji i dalje žive u dobu veštičarenja.”
- “Korektnim”
- “Odličnim”
- “Nikakvim, oni u drugoj državi, nisu me podnosili od početka tako da nismo ni imali kontakte. Nisu ni pokušali da budemo u kontaktu i nekoj porodičnoj vezi.”
- “Mislila sam ok, poštovani su bili maksimalno, a iza mojih leđa su pravili spletke.”
- “Podržavali su njegove greške, pravdali ga, ja sam bila ta koja je uvek kriva i odgovorna za svaku situaciju.”
- “Sa porodicom. U redu, sa svekrvom u redu, ali ona ima „hroničan“ problem sa posesivnošću i time što nijedna nije dovoljno dobra za njene sinove.”
- “Zadovoljavajuće”
- “U super odnosima dok sam glumila da je sve u redu, čim sam počela da živim kako želim, sve se promenilo.”
- “U fenomenalnim odnosima u zajednici 21 godina. Kao moji roditelji, ja njima kao kći.”
- “Dobrim zato što sam ćutala.”
Što se tiče pitanja “Kako ste podelili imovinu nakon razvoda?”, odgovori ispitanika su uglavnom bili “nismo je ni imali” ili “sve je ostalo mužu”.
Još neki odgovori su i:
- “Sve što joj šerijatski pripada je i dobila.”
- “Nisam, nemam ništa, super je što bar plaća alimentaciju.”
- “Nismo imali stečenu imovinu u braku.”
- “Sve njemu, uzela stvari i decu sa sobom, sve ostalo zadržao džentlmen.”
- “Uzela sam svoje stvari i sa decom pod kiriju, nije bilo podele imovine.”
- “Nikako jer nismo ni imali. Živeli pod kiriju, on ništa nije tu doprineo od nameštaja, sve sam dobijala na poklon od svoje rodbine. A na kraju mi ni mehr nije isplatio.”
- “Ništa meni, dobitak od lotoa, a ona otišla kod majke.”
- “Da je mogao ni alimentaciju ne bi platio.”
- “Nema ništa… zakon samo na papiru, u praksi ne važi.”
Da li su naši ispitanici tokom braka osećali pritisak od strane zajednice ili porodice u vezi sa očuvanjem braka?”, njih 61.4% je odgovorilo sa “Da”, a 28.7% njih odgovorilo je na ovo pitanje sa “Ne”, po 1% činili su odgovori: “moja porodica je bila podrška”, “nisu smeli”, “krila sam da se razvodim”, “osećam pritisak i dan danas”, itd.
Kako je po mišljenju naših ispitanika društvo reagovalo na njihovu odluku o razvodu, odgovori su bili prilično raznoliki, od podrške do osude.
- “Šokantno”
- “Iznenađujuće”
- “Pritisak da se brak očuva po svaku cenu.”
- “Pa svima je bilo žao. Jer smo delovali kao srećan par i mnogi su se radovali našem venčanju. Tako da većini je bilo žao zbog razvoda.”
- “Bili smo tema ogovaranja i prepričavanja.”
- “Svi su se iznenadili našem razvodu, zato što niko nije mogao da primeti da sam ja imala ikakve probleme sa njim. Čak su na neki način krivili mene zato što sam „razdvojila“ decu od oca…”
- “Veselili su se.”
- “Uvek je žena kriva što „ne trpi zbog dece“.
- “Pozitivno”
- “Ne znam, jer u lice govore jedno, a iza leđa sigurno drugo. U svakom slučaju, niko se nije našao da pomogne, da razgovara. Da olakša bol, a još manje da pomogne savetima da utiče na to da se pomirimo. U svakom slučaju, ogorčena sam na sve osim na najuže članove moje porodice. Njegova je to prihvatila kao „dobar dan“.
- “Društvo i okolina svako ima svoje mišljenje i može da komentariše kako želi. Ne opterećujem se reagovanjem i mišljenjem od ljudi.”
- “Užasno, pre svega tako što su svi morali da ispituju šta je razlog, drugo da osude jer, jelte, brak mora po svaku cenu da se održi, makar te gazili dan i noć, a treće, svi su bili tu kad je bilo dobro, kada je bilo loše, nije bilo nikog”.
Kako se razvod odrazio na život naših ispitanika i život nakon braka, te koje promene su primetilu, sagovornici su rekli sledeće:
- “Srećnija, ispunjenija. Imam samopouzdanja više.”
- “Psihički mnogo jači i stabilniji.”
- “Kako bi naši stari rekli, dobra škola.”
- “Toliko da sam morala da promenim državu i odem negde drugde.”
- “Pa da se osećam manje vrednom, nemoralnom, i tako inače gledaju na žene koje su se razvele. Da nisam uspela, kao žena, kao majka. Išla sam pognute glave, sad je drugačije. Samo je bitno da se čovek potrudi, da izabere put, marljivo radi i posveti se sebi i deci. Ostalo sve samo dođe na svoje.”
- “Borila sam se da te potonem.”
- “Kad sam se razvela sam imala osećaj da sam se ponovo rodila da sam bila izgubljena godinama i posle toga sam konačno počela da dišem. Nikad lepši osećaj nisam doživela.”
- “Evo me na Karibima. Uživam.”
- “Psihički nisam bila dobro jedno vrijeme, nako nekog vremena sam shvatila da sam sebi najpreča.”
- “Depresija, distanciranja od svih, ogorčenost, doživotno gađenje na muški rod.”
- “Okrenuo mi se život naglavačke,morala sam sama da izdržavam sebe i decu i pristajem na mizerne uslove rada da bih zaradila da ne budemo gladni.”
- “Vrlo dobra odluka. Oboje smo dobili ono što nam treba, on slobodu i djecu samo kada je raspoližen za druženje, bez finansijskih i bilo kojih drugih roditeljskih obaveza, a ja mir i ozdravljenje. Konačno sam zavolela sebe.”
- “Ozivjela, sretnija, deca sretnija.”
- “U početku mnogo teško jer sam bila trudnica a kasnije jos teže zbog istoga deteta i imala sam veliki teret zbog istog jer mi je bilo žao što ne raste uz oba roditelja.”
72.3% ispitanika odgovorilo je da iz razvedenog braka imaju decu, a 27.7% odgovorilo je sa „Ne„. Uglavnom su ispitanici u ovom braku imali po jedno dete, ali nekoliko njih se odlučilo za razvod i sa čak troje i četvoro dece.
Na pitanje “Kako su deca reagovala na razvod?”, ispitanici su odgovarali:
- “Tužno.”
- “Često su postavljali pitanja zašto smo se razveli i da li ćemo se pomiriti, zašto ne živimo zajedno…”
- “Katastrofa.”
- “Teško na početku, sada vide i sami da je bolje što smo se razveli.”
- “Bili su mali. Devojčica je imala 6 godina, a dečak 3 godine. Tako da, što se dečaka tiče, on se ne seća, a devojčica je bila jako zamišljena i zatvorena. Ostale su joj posledice i od naših svađa godinama, sada se bori sa anksioznošću; vodim je na razgovore kod psihologa.”
- “Nisu bili svesni, bili su mali. Naravno da nisu lako prihvatili.”
- “Sin sa 3,5 godine imao je burne reakcije na svako uzimanje i ostavljanje od strane oca. Plakanje satima i satima, bar godinu dana.”
- “Dobro, jer smo brak okončali mirno i bez teških reči. Deci smo saopštili sedeći u restoranu, uz pojašnjenje da ćemo nastaviti da živimo odvojeno jer smo bili pre svega prijatelji koji se sada sve manje razumeju i ne bismo voleli da svađom uznemiravamo jedno drugo niti njih, decu. Objasnili smo im da će ostati s majkom, a oca mogu da viđaju svakog dana. Naše rukovanje na kraju razgovora ubedilo je decu da smo zaista i dalje prijatelji.”
- “Dosta teško, imaju traume koje i dan danas pominju.”
Šta smatraju najvažnijim lekcijama koje su naučili iz braka i razvoda, ispitanici ističu da ne treba prebrzo ulaziti u brak, ali i da, iako se desi loš brak, uvek je bolje razvesti se i nastaviti život dalje samostalno. Ovo su neki od odgovora:
- “Da čovek na vreme shvati i da izađe iz lošeg braka, jer nema smisla ostati mnogo duže; sve je teže.”
- “Za mene, najvažnija lekcija, a ujedno i poruka svima koji su u braku ili tek treba da stupe u brak: U braku postoje samo dve osobe, a to su suprug i supruga, a kasnije, naravno, deca. Što se tiče ostalih osoba, ni otac ni majka s jedne ni s druge strane ne treba da utiču na brak ni u kakvom smislu.”
- “Da ne treba prebrzo ući u brak i da treba dobro upoznati osobu sa kojom stupamo u brak.”
- “Da je potrebno mnogo strpljenja i mnogo razumevanja, i da nikako, ali nikako, ne treba živeti u zajednicama. Jer je kapacitet našeg okruženja da razume mlađe generacije skoro ravan nuli. Veliki je jaz između omladine i onih iz doba komunizma. A posebno između ljudi koji nikada nisu ušli u srednju školu ili na fakultet, a žele da kontrolišu život onih koji su prošli kroz neki obrazovni proces.”
- “Da se pažljivo vodi računa, jer postoje manipulatori. Žao mi je što nisam više njega napadala jer je bio kriv; gledala sam samo da ne bude svađe, ali nažalost, manipulatori su takvi da je uvek druga strana kriva.”
- “Ne udajem se „samo“ iz ljubavi. Ljubav nije dovoljna. Muškarac mora biti „jači“ od žene u svakom smislu da bi ga žena poštovala i da se ne bi žena pretvorila u muškarca u braku, jer kraj sebe nema sposobnog muškarca.”
- “Ne ceni svako trud i žrtvovanje… ne treba se ni u jedan odnos davati previše od starta… dati vremena da svako pokaže mesto na koje treba da ga postavite, pa i partner. Ljubav je prisutna samo u vezi, a u braku se sve menja i ne treba živeti u velikim očekivanjima.”
- „Idealni“ partner pokaže pravog sebe tek iza zatvorenih vrata.”
- “Ako se ja ne osećam dobro, onda ne mogu nikome biti ni dobra majka, supruga, sestra, prijateljica.”
Kada pogledaju unazad, da li misle da je odluka o razvodu bila ispravna za njih ispitanici su u najvećem procentu odgovorili da je to za njih bila ispravna odluka, da se za istu ne kaju, te ističu da je za njih nakon razvoda usledio preporod, te da bi nastavak braka psihički uništio ispitanike.
43.6% naših ispitanika odgovorilo je da bi ponovo stupilo u brak, dok 38.6% ne bi ponovo stupilo u brak, 2% je odgovorilo da bi možda ponovo ušli u brak, a po 1% je odgovorilo “Ne pada mi na pamet”, “Mnogo teško pitanje”, itd.
Sa kim, po mišljenju naših ispitanika, treba pričati o problemima u braku, ako se razmišlja o razvodu, najveći procenat je odgovorio da se treba razgovarati sa psihologom i stručnim licima, a zatim sa partnerom, samim sobom, a na poslednjem mestu prijateljima i porodicom.
Za osobe sa kojima ne bi trebalo ulaziti u brak, njih 23.8% odgovorilo je “manipulator”, 14.9% odgovorilo je sa “agresivnom osobom”, 9.9% odgovorilo je sa “narcisoidnom osobom”, 5% su korisnici narkotika, korisnici alkohola 3%. Takođe su naveli posesivne partnere i ljubomorne partnere sa 2%, dok su ostali odgovori jednoprocentni.
Kakvu ulogu, po mišljenju ispitanika, igraju religijske i tradicionalne vrednosti u očuvanju i raskidanju braka, odgovori su sledeći:
- “Tradicija ima loš uticaj na brak.”
- “Po mom mišljenju, kad bi oboje bili malo više u veri, ne bi došlo do razvoda, jer bi onda više cenili i vrednovali jedno drugo. Vera je lepa, samo je treba razumeti.”
- “Mislim da oba pola trebaju da budu iste vere.”
- “Tradicionalne vrednosti su velika prepreka u pogledu donošenja odluke o razvodu, a „verske“ nekada znaju da nas zbune i gurnu u razvod. „Verske“ je stavljeno pod navodnike jer se štošta naziva verskim, a u suštini je u pitanju površno ili možda čak i pogrešno razumevanje nekih vjerskih načela.”
- “Svako navodi vodu na svoju livadu, u principu muški menjaju pravila, čak i očita pravila religijske prirode, okrenuće u svoju korist!”
- “Veliku. Ali nažalost, dosta se ljudi samo krije iza vere, a od toga ispunjavaju samo ono površno što ostali mogu videti. Moj bivši muž ni jednu svoju dužnost kao muža nije ispunio ni u braku ni na razvodu.”
- “Veliku ulogu, jer da pratimo pravila koja nam vera nalaže, svi brakovi bi uspešno funkcionisali.”
Autor istraživanja i teksta: Zerina Torbić
