Pronalazak zajedničkog imenitelja za izbore na Balkanu u doba korone nije težak zadatak – u Srbiji, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji najviše glasova osvojile su partije koje su u izbore ušle sa pozicije vlasti.
Srpska napredna stranka (SNS) osvojila je više od 60 odsto glasova na parlamentarnim izborima u Srbiji dobijajući tako mogućnost da samostalno formira Vladu Srbije – mada tu mogućnost još nije iskoristila.
U Hrvatskoj demokratskoj zajednici (HDZ) i sami su posle objavljivanja rezultata isticali da su na parlamentarnim izborima pobedili ubedljivije nego što su se nadali, a u međuvremenu su obezbedili potrebnu većinu za izbor novog kabineta Andreja Plenkovića, pa se neće čekati kao u Srbiji.
U poređenju sa SNS-om i HDZ-om, pobeda Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) najmanje je ubedljiva, ali nije ništa manje značajna – u politički izjednačenom društvu, stranka Zorana Zaeva dobila je početnu prednost u razgovorima o formiranju buduće vlade.
Sve tri stranke kao jedan od značajnih aduta isticale su uspešnost u borbi sa virusom, mada je period posle izbora u Srbiji pokazao da je pobeda nad koronom, koja je reklamirana u izbornim spotovima SNS-a, ipak daleko.
- Šta sve mogu naprednjaci sa dvotrećinskom većinom
- Kako je HDZ iznenadio i ubedljivo pobedio na izborima u Hrvatskoj
- Ko je zaista pobednik izbora u Severnoj Makedoniji
BBC na srpskom donosi analize tri stručnjaka različitih profila koji odgovaraju na pitanje koliko je borba sa pandemijom pomogla vladajućima u ove tri zemlje da očuvaju političku prednost.
Džejms Ker-Lindzi, Londonska škola ekonomije i političkih nauka
Za Džejmsa Ker-Lindzija, veza pandemije virusa korona i dobrog rezultata vladajućih stranaka u Srbiji, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji ne može se posmatrati pojednostavljeno.
On za BBC na srpskom kaže da ni okolnosti nisu jednostavne.
„Ovo su vanredne okolnosti i teško je reći kako utiču na različite procese u društvu.
Postoje ljudi, svakako ne svi, koji će reći – ovo su vanredne okolnosti, oni su radili najbolje što su mogli.“
Ker-Lindzi kaže da se zbog toga moraju posmatrati lokalne specifičnosti.
„U Severnoj Makedoniji govorimo o periodu posle dogovora o imenu i domaćim okolnostima, poput ulaska u NATO ili otvaranja pregovora sa EU, koje su usmerile glasanje.
U Srbiji smo i pre pandemije imali istraživanja koja su pokazivala da će vladajuća struktura pobediti na izborima, pa to nije bilo iznenađenje – uz činjenicu da su se neke stranke odlučile i na bojkot.“
Poslednjeg vikenda u avgustu, na glasanje će i Crna Gora – zemlja koja je oštrim merama u prvom talasu sebe prozvala „destinacijom bez korone“, da bi u drugom talasu došla do najvećeg broja zaraženih po glavi stanovnika u čitavoj Evropi.
„Neki bi mogli reći da je vlast učinila sve što je moguće, ali da ne možemo večno ostati odvojeni od spoljnog sveta, da moramo dopustiti ljudima da dolaze, pre svega zbog turizma.
Ali ako rezultat mera vlade bude jako loš, onda se tu pojavljuje jasan efekat.“
Kada upoređuje odnose u balkanskim državama sa onim u Evropi i svetu, Ker-Lindzi zaključuje da brojni odnosi utiču na izbornu atmosferu i rezultate.
„Društva se međusobno razlikuju – nisu isti mentaliteti, reakcije, odnosi između društava i njihovih vlasti, političara.
U nekim društvima, oštre naredbe vlasti nailaze na snažno protivljenje i neprihvatanje, dok u drugim društvima ljudi priželjkuju ovakve naredbe – da bi tačno znali šta da rade“, zaključuje on.
- Jadran u doba korone: Kako je sad na moru?
- „Mnogo ljudi nam se javilo da smo im probudili nadu i optimizam“
- Od izmena Ustava do Kosova i EU: Šta sve čeka novu Vladu Srbije
Dražen Lalić, sociolog, Univerzitet u Zagrebu
Profesor na zagrebačkom Fakultetu političkih nauka nema dilema – Aleksandar Vučić, Andrej Plenković i Zoran Zaev su najistaknutije političke ličnosti u svojim zemljama.
„Onaj koji upravlja krizom, on pobeđuje na izborima – to je aksiom u politikologiji“, navodi Lalić za BBC na srpskom uz napomenu da je kriza na Balkanu nije izazvana samo virusom korona, već i unutrašnjim faktorima u društvima.
Lalić dodaje da se izborni uspeh pobednika može objasniti i klijentelizmom.
Nauka ga definiše kao odnos u koji se zasniva na davanju podrške u politici u zamenu za određenu korist, najčešće ličnu.
„Klijentelizam dodatno dolazi do izražaja u uslovima niske izlaznosti kada ključna postaje snažna organizacija, korišću motivisani birači.
Ako imate snažnog političara koji je stalno u medijima, šalje poruke sigurnosti, da će se on obračunati sa problemom, ili da je već navodno pobedio epidemiju, to kod birača koji su pogodni zbog tradicionalne ili interesne vezanosti predstavlja dodatnu kombinaciju.“
Upravo u sigurnosti Lalić vidi još jednu ključnu komponentu izbornog uspeha vladajućih – ljudima je sigurnost jedna od najsnažnijih potreba, dodaje on.
„HDZ je poslao poruku sigurnosti, a birači su tu poruku prihvatili i glasali ponovo za tu stranku – iako se ispostavilo da epidemija nije pobeđena, kao i da u njoj nisu svi bili isto tretirani.“
- Severna Makedonija: „NATO je u ovom trenutku bitniji od pregovora sa EU“
- Kolinda i njen srednji prst kao podrška ženama
- Vasil Tupurkovski: „Zapad je dozvolio rat u Jugoslaviji, sada ga ne dozvoljava”
Dalibor Petrović, sociolog, Univerzitet u Beogradu
Kako će se na vlast odraziti neka kriza često je određeno načinom na koji ta ona predstavi sopstveno upravljanje tom krizom, kaže za BBC na srpskom sociolog Dalibor Petrović.
„Ukoliko oni koji su na vlasti uspeju da nametnu percepciju da je kriza prebrođena, mogu na neki način da kapitalizuju realno ili prikazano uspešno upravljanje njom.
Srbija je ekstremni primer toga – borba protiv virusa pretvorena je u izbornu kampanju koja jeste suspendovana za vreme vanrednog stanja, ali je implicitno trajala sve vreme.“
Petrović ukazuje na primer Hrvatske gde je deo javnosti takođe opisivao rad kriznog štaba kao politički motivisan.
„U Hrvatskoj su bili su na granici da zastrane i da im se desi što i u Srbiji, ali su uspeli da zastanu i da ne pređu granice koje su ovde pređene – jesu koristili kapital, ali stidljivije.
HDZ je ostvario ubedljivu pobedu, koja nije karikaturalno ubedljiva kao u Srbiji, a upotreba krize u političkoj borbi je bila u okvirima podnošljivog.“
Koliko je pobeda na virusom u predizbornoj kampanji realna pokazuje i epidemiološko stanje nakon glasanja, smatra Petrović.
„U zemljama gde postoji direktna kontrola medija, gde ne postoji pluralizam političkog života, gde je politika pretvorena u imaginarnu predstavu života, dominantnija je predstava o tome kako smo se borili sa krizom – tu se na veštački način stvara atmosfera pobede, a političari dominiraju nad strukom.
Tamo gde je struka bila dominantna, a virus se zaista smirivao, kapitalizacija pobede je bazirana na realnoj situaciji na terenu – i dve nedelje posle izbora u Hrvatskoj, broj novozaraženih nije eksplodirao“, zaključuje on.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
