Glasanje o ustavnim promenama koje bi omoguće ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da ostane na vlasti još dva mandata počelo je danas u Rusiji.
Referendum je zvanično zakazan za 1. jul, ali vlasti otvaraju glasačka mesta nedelju dana ranije kako bi se izbegao masovni dolazak građana u jeku pandemije korona virusa.
Opozicioni aktivista Aleksej Navaljni ocenio je da bi ustavne promene omogućile Putinu da bude „doživotni predsednik“.
Vladimir Putin kaže da bi promene značile stabilnost za Rusiju.
- Ko je Vladimir Putin i hoće li doživotno ostati predsednik Rusije
- Vojna parada pobede u Rusiji, uprkos korona virusu
- Kosovska diplomatija na tri strane sveta
Iako se predsednik Rusije za sada nije izjasnio da li će se kandidovati 2024, kada mu istekne mandat, kaže da je „od životnog značaja“ da ima takvu mogućnost.
„U suprotnom, znam da bi za dve godine, umesto da država na svim nivoima funkcioniše normalno, svi bili u potrazi za kandidatom koji bi preuzeo poziciju predsednika“, rekao je Putin u nedavnom intervjuu.
Za šta glasaju građani Rusije?
Predložene promene ograničile bi dužinu vladavine predsednika na dva mandata od po šest godina, umesto na dva mandata zaredom, kao što je trenutno slučaj.
Takođe, Putinovi prethodni mandati bili bi poništeni, pa bi on mogao da započne novi mandat već 2024. godine.
Osim što bi ustavne promene omogućile Putinu da vlada do 2036, predsednik bi dobio ovlašćenja da nominuje sudije i tužioce na najvišim pravosudnim instancama, dok bi o predlozima odlučivao parlament – Duma.
Reforma Ustava takođe bi donela konzervativni zaokret, poput zabrane gej brakova i potvrde pravoslavnog opredeljenja Rusije.
Ustavne promene dotakle bi se i ekonomije, uvođenjem usklađivanja minimalne zarade i državne penzije sa inflacijom.
Pravo glasa ima oko 110 miliona ljudi, od Kaljiningrada na obali Baltika do Kamčatke na Pacifiku.
Na glasačkim mestima širom zemlje obezbeđene su zaštitne maske i antiseptik gelovi.
Dopisnica BBC-ja u Moskvi Sara Rensford kaže da je velika izlaznost važna za Kremlj.
Ruski zvaničnici kažu da će stanovnicima pojasa Donbas u istočnoj Ukrajini, pod kontrolom proruskih separatista, koji imaju ruske pasoše, takođe biti omogućeno da glasaju.
Prošle godine Putin je uveo olakšice za izdavanje pasoša stanovnicima Donbasa, a procenjuje se da oko 150.000 ljudi u oblastima oko gradova Lugansk i Donjeck sada ima pravo glasa.
Šta kažu kritičari?
Navaljni, jedan od lidera opozicije, ocenio je da glasanje o ustavnim promenama predstavlja „državni udar“ i „kršenje Ustava“.
Pojedini smatraju da Putin pokušava da po svaku cenu ostane na vlasti, dok drugi ovaj potez vide kao pokušaj Putina da osigura ostanak na vlasti ukoliko ne uspe da pronađe adekvatnog naslednika.
Putin, bivši agent KGB-a, ima 67 godina i nalazi se na čelu Rusije već 20 godina, kao predsednik i premijer.
Tokom poslednjih nekoliko godina Putinova popularnost je opala, što se pre svega pripisuje ekonomskoj situaciji u zemlji i kontroverznoj penzionoj reformi.
Aktuelni Ustav Rusije donet je 1993. godine.
Putin je izmene predložio u januaru, a Duma ih je već odobrila.
Međutim, predsednik Rusije smatra da bi referendum promenama dao legitimitet.
Glasanje je bilo prvobitno zakazano za april, ali je odloženo zbog pandemije korona virusa.
Aktivisti su još tada organizovali protestne akcije, koje su zabranjene pod objašnjenjem da se kose sa merama uvedenim zbog korona virusa.
Sajt peticije za obustavu ustavnih promena ugašen je odlukom suda.
- Ruski sveštenik koji negira postojanje korona virusa zauzeo manastir
- Kako će korona virus promeniti nacionalnu bezbednost
Istaknuti političari širom zemlje već su se izjasnili u korist ustavnih promena, a analitičari gotovo da nemaju sumnje da će predlog biti izglasan.
Mnogi su doveli u pitanje datum koji je odabran za odloženu proslavu Dana pobede, 9. maja – samo dan pred početak referenduma.
U sredu, 24. juna, desetine hiljada trupa marširalo je u Moskvi i nekoliko većih gradova, uprkos zabrani masovnih okupljanja.
Šta je sa korona virusom?
Pandemija je dodatno doprinela padu Putinove popularnosti. Rusija je na trećem mestu u svetu po broju registrovanih slučajeva – 613.994 – uz 8.605 smrtnih ishoda.
Kritičari veruju da je prava stopa smrtnosti višestruko veća.
Prema poslednjim podacima, objavljenim u utorak, samo u poslednja 24 časa registrovano je 7.113 novih slučajeva.
U maju je tokom više od sedam dana uzastopno registrovano viče od 10.000 slučajeva dnevno.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
