Početak godine često nosi osećaj novog početka i velike promene, ali za mnoge on donosi i pritisak, samopreispitivanje i anksioznost. Psihološkinja Hana Sejfović objašnjava zašto je ovaj period izazovan i kako postaviti realne ciljeve bez stresa.
Početak godine mnogima deluje kao savršena prilika da krenu iznova, da preokrenu život i ispune sve svoje planove. Ali, psihološkinja Hana Sejfović upozorava da ovaj period često stvara više stresa nego motivacije.
“Ljudi imaju sklonost da svoj život doživljavaju kao poglavlja jedne knjige. Nova godina se doživljava kao početak novog poglavlja, a zatvaranje starog. Zato u ovom periodu često sumiramo šta smo postigli i šta nismo. Ako osetimo da smo nečega propustili, prirodno se javlja osećaj odgovornosti i pritisak da naredna godina mora doneti promenu. Ljudi očekuju da sve što nisu postigli prethodne godine nadoknade odmah, što stvara dodatnu napetost i stres,” kaže Hana.
Pritisak da se život odmah promeni
Kraj godine često budi pitanja poput: “Gde sam sada u životu?”, “Da li živim onako kako sam planirao/la?”, “Da li kasnim?” Ljudi preispituju finansije, školu, posao, odnose s porodicom i prijateljima, ali i vreme koje posvećuju sebi.
Prema mišljenju psihologa, osećaj pritiska postaje jači sa godinama, jer na nesvesnom nivou shvatamo da nam ostaje sve manje vremena za ostvarenje ciljeva.
“Što smo stariji, intenzitet ovog pritiska je veći. Počinju da nas opterećuju stvari koje nismo završili ili postigli, da li smo uštedeli dovoljno novca, da li smo se dovoljno bavili sportom, da li smo izgladili odnose sa članovima porodice. Sve to stvara osećaj da moramo odmah nadoknaditi propušteno i može dovesti do velike unutrašnje napetosti. Zato mnogi na početku godine osećaju anksioznost, nemir i čak emocionalnu iscrpljenost,” dodaje Hana.
Novogodišnje odluke: pomoć ili stres?
Mnogi na početku godine donose velike odluke o životu, zdravlju i poslu, očekujući da će odmah napraviti promenu.
Hana objašnjava:
“Novogodišnje odluke mogu biti od velike pomoći, ali i izvor stresa, zavisi kako ih postavimo. Ako su realne, konkretne i bazirane na našim pravim željama, one nam daju smer, pomažu da bolje organizujemo vreme i energiju, i čine da se osećamo produktivno. Međutim, ukoliko su preambiciozne, nerealne ili postavljene iz pozicije straha i panike – na primer ‘moram smršati 20 kg ili promeniti život u potpunosti’, onda nas same po sebi dodatno opterećuju. Tada se osećamo neuspešno već na startu, jer pritisak da sve ostvarimo odjednom postaje prevelik,” kaže Hana.
Kako postaviti ciljeve bez osećaja krivice
Prvi korak je da proverimo da li su ciljevi koje sebi postavljamo zaista naši ili su nametnuti spoljnim očekivanjima.
“Veoma često ljudi prave planove koji nisu njihovi, tuđa definicija uspeha i sreće se meša sa našim stvarnim željama. Važno je da prepoznamo šta zaista želimo i da postavimo ciljeve koji su u skladu sa nama samima,” dodaje Hana.
Psihološkinja ističe i važnost fleksibilnosti: “Čak i kada nešto ne ostvarimo, možemo naučiti nešto novo, promeniti svoje prioritete i razviti se na način koji možda nismo očekivali. To je uspeh sam po sebi. Zato je bolje postaviti manje, konkretne ciljeve umesto ogromnih rezolucija. Na primer, umesto cilja ‘Smršaću 20 kg’, bolje je reći sebi: ‘Počeću da se bavim nekom fizičkom aktivnošću koju mogu praktikovati, poput vožnje bicikla do posla ili upisa kursa plesa.’ Takvi ciljevi su realni i ostvarivi, i ne stvaraju osećaj krivice ako ne budu odmah potpuno ispunjeni,” kaže Hana.
Anksioznost i emocionalna iscrpljenost
Početak godine često povećava osećaj usamljenosti i anksioznosti, jer društvo očekuje da budemo srećni, aktivni i okruženi ljudima.
Hana objašnjava: “Početak godine nije magičan datum promene. To je dan kao i svaki drugi. Prava moć za promenu nalazi se u nama i aktivira se onda kada smo za to spremni. Ljudi često sebi nameću pritisak da budu srećni, uspešni i produktivni odmah, i zbog toga osećaju teskobu i zabrinutost. Mentalno zdravlje ne znači stalnu sreću, već sposobnost da istovremeno živimo sa tugom, nadom, nezadovoljstvom i zahvalnošću. Sposobnost da prihvatimo promene i nesigurnost čini život bogatijim i ispunjenijim,” kaže Hana.
Nova godina može biti motivacija za promene, ali i period intenzivnog samopreispitivanja. Umesto da pritisak počne 1. januara, bolje je fokusirati se na male, svakodnevne pomake i uživati u procesu, a ne samo u rezultatu, zaključuje Hana.
