Raditi šest meseci na kruzeru, daleko od kuće i svega poznatog, za Anastasiju Matović iz Srbije nije bilo samo posao već veliko životno iskustvo. U elitnom delu kruzera, gde je svakodnevica potpuno drugačija od uobičajenih zanimanja, Anastasija je provela svoju prvu turu, otkrivajući svet, ljude i sebe ali i suočavajući se sa izazovima koje ovakav život nosi.
Iako je rad na moru mnogima privlačan zbog putovanja i zarade, Anastasija kaže da je njena glavna motivacija bila želja da upozna svet.
„Mislim da je, kao i kod većine ljudi, glavna motivacija bilo upravo putovanje i upoznavanje novih kultura. To je posao gde u jednom danu možeš da se probudiš u Italiji, a već sledećeg u Španiji. Sve to uz mogućnost dobre zarade i nova iskustva”, ističe.
U elitnom delu kruzera, gde je radni tempo potpuno drugačiji od ostatka posade, obaveze su često bile intenzivne, ali je imala i trenutke slobode. Uglavnom je, kaže, jutra koristila da izađe napolje, obiđe grad, skrene misli i udahne vazduh van broda.
„Ujutru sam često imala slobodno, pa bih izlazila da vidim neko novo mesto, pojedem nešto ili samo prošetam. Kasnije se vraćam na brod i kreće posao. Ako počneš smenu u 13h, imaš pauzu od pola sata, pa opet nazad. Uveče je najjača gužva, tada je najviše gostiju, atmosfera je najživlja”, dodaje.
Ipak, kaže da je jedan izazov bio posebno težak nostalgija. Dani umeju da budu dugi, a more neumoljivo, pa udaljenost od kuće postaje sve veća kako vreme prolazi.
„Najveći izazov je nostalgija. Ponekad te samo ‘poklopi’ želja da se vratiš kući, a znaš da ne možeš. Tada ti ostaje samo video poziv ako ima interneta.“
A internet je često bio luksuz. Kaže da je bilo perioda kada po desetak do četrnaest dana nije mogla da se javi roditeljima.
„Desi se da brod uđe u zonu gde nema signala. Nema poruka, nema poziva, ništa. To je baš teško, jer tad shvatiš koliko ti znači jedan običan razgovor sa roditeljima.“
Osim nostalgije, strah je znao da se pojavi u trenucima kada bi more postalo nemirno.
„Najgore mi je bilo kad uhvati bura. Brod se ljulja, a ti ne znaš šta će biti. Naravno, sve je pod kontrolom, ali čovek ima tu neku stranu koja uvek misli na najgore. Ipak, svaki put prođe, ali te u tim momentima drže samo tvoji u glavi”, kaže Anastasija.
I pored izazova, najlepši deo posla bila su prijateljstva ona prava, internacionalna, koja se pamte zauvek. Na kruzeru se susreće više od sto nacionalnosti, pa je šansa da upoznaš svet bukvalno svakodnevna.
„Upoznala sam predivne ljude. Sa nekima sam obišla više od 20 država i i dalje smo u kontaktu. To su uspomene koje ne blede.“
A najvažnije što je naučila na moru jeste da se novac potrošen na putovanja zapravo uvek vrati ali u obliku iskustva.
„Nikada ne treba žaliti novac za putovanja. To te obogati više nego bilo šta drugo. Naučila sam i da bez izlaska iz zone komfora nema napretka. Čim malo rizikuješ, otvori ti se potpuno novi svet.“
Za Anastasiju, kruzer nije bio samo posao bio je test iz hrabrosti, upornosti i odrastanja. I iskustvo koje, kako kaže, svakome promeni život.
