Britanski naučnici počeli su sa ispitivanjem metoda lečenja za koje se nadaju da bi moglo da umanji efekte Kovida-19 kod najugroženijih pacijenata.
Utvrđeno je da takvi pacijenti imaju veoma umanjen broj imunih ćelija po imenu T-ćelije, čiji je zadatak da čiste infekciju iz tela.
Zato sada kliničkim ispitivanjem procenjuju da li lek interleukin 7, poznat po tome da povećava broj T-ćelija, može da pomogne u oporavku pacijenata.
U istraživanju učestvuju naučnici sa Frensis Krik Instituta, Kraljevskog koledža u Londonu, kao i Gaj end Sent Tomas bolnice.
- Šta treba da znate o testiranju na korona virus
- Crna Gora i korona: Povratak na plaže po novim pravilima
- Korona virus i surogat majčinstvo: „Moj sin je rođen pre sedam nedelja, a ja ne mogu da ga vidim“
Šta se desilo?
Naučnici su ispitali imune ćelije u krvi 60 pacijenata zaraženih Kovidom-19 i u njima pronašli mali broj T-ćelija.
Profesor Adrijan Hejdej sa Krik Instituta kaže da je „veliko iznenađenje“ videti šta se zbog virusa dešava sa imunim ćelijama.
„One pokušavaju da nas zaštite, ali izgleda da virus radi nešto što ih sprečava u tome, jer je njihov broj dramatično opao.
„U mikrolitru kapi krvi – 0,001 ml – prosečno zdravi odrasli ljudi imaju između 2.000 i 4.000 T-ćelija, poznatih i kao T limfociti.
„Pacijenti zaraženi Kovidom koje smo testirali imali su između 200 i 1.200″, navodi on.
„Veoma ohrabrujuće“
Naučnici kažu da ti nalazi mogu da utabaju put ka razvijanju testa za utvrđivanje T-ćelija u krvi, što bi moglo da im ukaže na to kod kojih pacijenata bi stanje moglo da se pogorša.
Nalazi takođe dovode i do mogućnosti da se lečenjem spreči pad imunih ćelija.
Mani Šankar-Hari, konsultant za negu kritično obolelih u Gaj end Sent Tomas bolnici u Londonu, kaže da oko 70 odsto pacijenata koji su na intenzivnoj nezi zbog Kovida-19 u bolnicu dođe sa između 400 i 800 limfocita po mikrolitru.
„Kada počnu da se oporavljaju nivo limfocita počne da raste“, dodaje.
Interleukin 7 je već testiran na maloj grupi pacijenata sa sepsom i dokazano je da bezbedno podiže nivo tih ćelija.
Na ovom ispitivanju naučnici će lek dati pacijentima sa niskim brojem limfocita, a koji su na intenzivnoj nezi bili više od tri dana.
„Nadamo se da – kada povećamo broj tih ćelija – infekcija bude još jasnija. Kao lekar kritične nege brinem se o pacijentima koji su veoma lošem zdravstvenom stanju i mi nemamo nikakvo aktivno lečenje protiv bolesti.
„Zbog toga bi lečenje poput ovog bilo veoma ohrabrujuće za sve lekare koji se bave onima koji su u kritičnom stanju“.
Ovo istraživanje je dalo uvid i u specifičan odnos koji Kovid-19 ima sa imunim sistemom.
Profesor Hejdej ističe da je to ključno u trenutku kada naučnici širom sveta pokušavaju da dođu do važnih informacija o virusu.
„Virus koji je izazvao ovo vanredno stanje i promenio čitav svet je jedinstven. Nešto što do sada nismo videli.
„Tačan razlog umanjenog rada sistema T-ćelija nije nam još poznat.
„Virus retko radi nešto tako jasno i u budućim istraživanjima – koje počinjemo odmah – moramo da pronađemo mehanizam kojim virus dovodi do toga „, ističe on.
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
