Gojaznost je izazivač brojnih zdravstvenih komplikacija i direktni je okidač bolesti krvnih sudova srca, hipertenzije, moždanog udara, dijabetesa, malignih i mnogih drugih oboljenja.
Svaka peta osoba u Srbiji je gojazna, a svaka treća je na pragu gojaznosti, pokazuju rezultati istraživanja koje je pred pandemiju sproveo Republički zavod za statistiku u saradnji sa Institutom za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut“.
Mladi u Srbiji se sve češće se suočavaju sa ovim problemom. O svojoj borbi govorila nam je Amela Tandir, koja je do sada smrsala 40 kilograma… ali to nije kraj.
Kaze da joj je kroz odrastanje gojaznost donosila posebne izazove.
“Strašno, potpuno odsustvo prvo od sigurnosti u samog sebe, već mentalna labilnost, bilo koje dete da me pogleda bilo na lep način ili ne izazvalo bi suze kod mene. Uticalo je na moj socijalni život, povlačila sam se u sebe i bila jako asocijalna.
Neko ko nikada u životu nije imao problema sa gojaznočću teško može razumeti osobe koje se bore sa istom. Roditelji koji imaju gojaznu decu najbolje će razumeti ono šta pričam, povlačenje deteta u sebe, neizražavanje mišljenja, strah od društva, od odlaska vani, stvaranje nekog svog sveta a to nije dobro. Takva deca su najveće žrtve mentalnog i psihičkog zlostavljanja“, isatkla je sagovornica, Amela Tandir.
Prema njenom misljenju edukacija na ovu temu je jako važna.
Za jedan od najvećih uzroka gojaznosti Amela smatra emocionalno prejedanje.
Prema njenoj preporuci, pokucali smo na vrata strucnim licima i pitali ih
da li je gojaznost zaista toliki problem danas?
“Gojaznost je sve veći problem kod dece, kod adolescenata ali i kod starijih osoba. Gojaznost je vezana za način života i za sam stil života, posebno je vezana za prirodu radnog mesta, deca koja sve više vremena provode za kompjuterom, na telefonu.
Taj način života ne dozvoljava osobama da budu dovoljno fizički aktivna, sada retko možete videti decu koja jure za loptom na ulici kao što se to nekad radilo. Način ishrane je sve lošiji, više nemamo školske kuhinje i deca bez nadzora biraju sebi hranu a uglavnom su to nekvalitetni obroci”, kaže nutricionistkinja, Selma Bihorac.
Broj gojazne dece i adolescenata se udesetostručio od 1975. godine. Osim promena u načinu ishrane, fizička aktivnost takođe igra ogromnu ulogu u gubitku kilograma kod tinejdžera.
Istraživanja su pokazala da dete koje je bilo fizički aktivno i koje se bavi određenim sportom ima daleko manje šansi da bude gojazno u pubertetu.
